Evropljani i građani koji žive na istočnoj obali SAD verovatno će ove zime iskusiti blage temperature, ublažavajući eventualna ograničenja goriva za grejanje u vreme kada troškovi energije rastu.
Naučnici iz Službe za klimatske promene Kopernikus, koji su u četvrtak ažurirali svoje sezonske prognoze, rekli su da će temperature verovatno biti znatno iznad normalnih tokom špica grejne sezone, između decembra i februara.
Neuobičajeno visoke temperature mogle bi da smanje potražnju za prirodnim gasom, koji evropske zemlje žure da skladište. Rat Rusije protiv Ukrajine gurnuo je cene goriva na rekordno visoke, što je doprinelo krizi troškova života širom regiona.
Naučnici su rekli da postoji šansa od 50 do 60 odsto da će Velika Britanija, veliki deo mediteranske obale i delovi centralne Evrope iskusiti temperature znatno iznad proseka. Ostatak kontinenta ima 40 do 50 odsto šanse da znatno premaši istorijske proseke.
Kopernikov model prikuplja podatke naučnika iz Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske, Nemačke, Italije i SAD. Program Evropske unije koristi milijarde merenja sa satelita, brodova, aviona i meteoroloških stanica za svoje mesečne i sezonske prognoze.
Međutim, izgledi za blagu zimu nisu univerzalni među meteorolozima. U američkom komercijalnom prognostičaru Commodity Weather Group smatraju da će evropska zima verovatno biti hladnija od prošle i nešto hladnija od desetogodišnjeg proseka, mereno stepenima grejanja.
To je način korišćenja temperatura za merenje potražnje za energijom, pri čemu veći brojevi odražavaju više hladnoće i više goriva koje se koristi za grejanje.
Commodity Weather izračunava vrednost od 2.330 ove zime, u poređenju sa prošlogodišnjih 2.085 i desetogodišnjim prosekom od 2.233, rekao je meteorolog William Henneberg. Evropska zima će verovatno biti nestabilna, obeležena naizmeničnim periodima hladnih i blagih očitanja.
"Svakako ne možemo isključiti jak nalet hladnoće u nekom trenutku u zimskom periodu, ali ukupni obrazac može biti više podstaknut slabim hladnim frontovima koji se često pojavljuju", rekao je on.
Cene gasa su za četiri puta više od uobičajenih za to doba godine. Nemačka upozorava na isključenje struje i racionalizaciju, a Velika Britanija ima najmanju rezervu snage u poslednjih sedam godina.
Hladnija zima će smanjiti šanse Evrope da prođe ovu grejnu sezonu "relativno neoštećena", rekla je Katja Yafimava, viši naučni saradnik Oksfordskog instituta za energetske studije.
"Ne mogu se isključiti nestanci struje i gašenja industrije", rekla je ona.
Kako se zima bude odvijala širom severne hemisfere, meteorolozi će pažljivo pratiti Arktik. Oko tog pola kruži pojas vetrova koji se naziva polarni vrtlog, a ako oslabe, hladan vazduh bi mogao da stigne do juga SAD, Azije ili Evrope.
Teško je predvideti kada bi se vrtlog mogao "razbiti", a Judah Cohen, direktor sezonskog predviđanja u Atmospheric and Environmental Research, proveo je godine tražeći tragove.
Jedan od potencijalnih pokazatelja je količina snega koja se akumulira širom Sibira u oktobru, rekao je on. Ako je sneg jak, negde u Evropi, Severnoj Americi ili Aziji verovatno će pogoditi arktički talas.
Todd Crawford, direktor meteorologije u komercijalnom prognostičaru Atmospheric G2, ne vidi nikakve dokaze o kvaru koji bi mogao podstaći vrstu ubitačne hladnoće koja je osakatila teksašku električnu mrežu prošle godine.
"U ovom trenutku nema jakog razloga da se veruje da će ove zime doći do značajnog slabljenja vrtloga", rekao je Crawfor.
Drugi važan deo biće visok i nizak pritisak iznad Grenlanda, nazvan Severnoatlantska oscilacija. "To je jedan od glavnih signala koji utiču na Evropu", rekao je Bradley Harvey, meteorolog u komercijalnoj prognozi Maxara.
Vremenski posmatrači bi trebalo da traže znake da ovo postaje negativno, jer to znači da bi Evropa i istočne SAD mogli da zahlade. Pozitivna faza može značiti blažu zimu.
Šanse za kišu i sneg ispod normale u delovima centralne Evrope su veće od 40 odsto, što može uticati na rečne tokove i ski-staze.
U SAD se predviđa da će u severnim državama biti više padavina nego što je uobičajeno, a delovi Oregona i Vašingtona beleže 60 odsto šanse za vlažno vreme.
Na padavine će uticati tekuća "La Nina" u ekvatorijalnom Pacifiku. Svet je spreman za svoju treću "La Ninu" zaredom, nešto što se dogodilo samo dva puta od 1950. godine.
- Uz pomoć Elene Mazneve
.webp){kind=icon}
