Kina nastoji da napuni svoje strateške zalihe sirove nafte jeftinom ruskom naftom.
Na ovaj potez se gleda kao znak da Peking jača svoje energetske veze s Moskvom, baš u trenutku kada Evropa radi na zabrani uvoza zbog rata u Ukrajini.
Peking je u razgovorima s Moskvom o kupovini dodatnih zaliha, tvrde ljudi koji su upoznati sa planom, a koji su tražili da ostanu anonimni jer je stvar poverljiva. Sirova nafta bi se koristila za punjenje kineskih strateških rezervi nafte, a razgovori se vode na nivou vlada uz malo direktnog uključivanja naftnih kompanija, navodi izvor.
Dobra prilika
Nafta je ove godine ojačala nakon invazije na Ukrajinu, ali je cena ruske sirove nafte pala jer se kupci udaljavaju kako bi izbegli narušavanje reputacije ili finansijske sankcije. To je pružilo priliku Kini da jeftino napuni svoje velike strateške rezerve, koje se obično koriste tokom vanrednih situacija ili iznenadnih poremećaja.
Ministarstva spoljnih poslova Kine i Rusije nisu odmah odgovorila na zahteve za komentar.
Detalji o obimu ili uslovima potencijalnog posla još nisu određeni, a nema garancija da će sporazum biti sklopljen, navodi izvor.
SAD i Velika Britanija obećale su da će zabraniti uvoz ruske nafte, a Evropska unija raspravlja o sličnim koracima, ali nafta iz proizvođača OPEC+ i dalje teče kupcima, uključujući Indiju i Kinu. Za azijske nacije, nafta na velikom sniženju je previše dobra prilika da bi je propustili, što je jedan od razloga zašto je Kina nastavila da preuzima terete poreklom iz Irana i Venecuele.
Rafinerije u Kini tiho su kupovale rusku naftu od invazije, čak i kada je kovid 19 ponovo uticao na potrošnju najvećeg svetskog uvoznika sirove nafte. Očigledna potražnja za naftom prošlog meseca je pala za 6,7 odsto na godišnjem nivou jer su stroge mere izolacije milione ljudi zatvorile u njihove domove. Epidemija je ograničila dalji rast cena nafte, iako je Brent ove godine zabeležio rast više od 40 odsto.
Kina ne objavljuje veličinu svojih zaliha sirove nafte, ali brojne kompanije koriste alate poput satelita za procenu zaliha. Neki predviđaju da će nacija imati kapacitet da skladišti više od milijardu barela kombinovanih komercijalnih i strateških zaliha. Procene trećih strana takođe pokazuju da su zalihe nedavno porasle zbog izbijanja kovida 19.
''Još uvek ima prostora za nadopunjavanje zaliha i bila bi dobra prilika da to učine, ako se mogu nabaviti po komercijalno atraktivnim uslovima'', rekla je Jane Xie, viša analitičarka za naftu u kompaniji Kpler za podatke i analizu.
Točenje rezervi
Kpler procenjuje da su ukupne zalihe na 926,1 milion barela, u odnosu na 869 miliona barela sredinom marta - ali još uvek šest odsto niže od rekorda u septembru 2020. Poređenja radi, američke strateške rezerve nafte imaju kapacitet od 714 miliona barela. Trenutno ima oko 538 miliona barela.
Kina je prošle godine prodala naftu iz svojih strateških rezervi u istorijskom potezu kako bi pokušala da zauzda cene nafte, koje su skočile dok su se vodeće privrede oporavljale od pandemije. Ovaj potez je imao mali trajni efekat, samo je iscrpeo zalihe i povećao izglede da će Kina morati obnoviti zalihe po višim cenama.
Nedugo nakon prodaje, SAD je imenovao Kinu zajedno s drugim velikim azijskim potrošačima nafte, uključujući Indiju i Japan, kao učesnike u koordiniranom oslobađanju strateških rezervi. Nije jasno da li je Kina iskoristila svoje zalihe za hitne slučajeve u sklopu ove inicijative koju predvode SAD.
.webp){kind=icon}
