Pad vlade u Rumuniji dovodi u pitanje fiskalne reforme

Manjinska vlada u Rumuniji pala je pošto joj je izglasano nepoverenje, što bi moglo da izazove političku nestabilnost i dovede u pitanje reforme koje ova zemlja mora sprovesti da bi smanjila budžetski deficit koji je najveći u Evropskoj uniji.

Predlog za izglasavanje nepoverenja premijeru Ilieu Bolojanu podržao je 281 od 330 poslanika. Inicijativu su zajedno sa vodećom opozicionom strankom krajnje desnice pokrenule socijaldemokrate, koje su prošlog meseca napustile koaliciju zbog nepopularnih fiskalnih mera.

"Ovo je ubedljiv ishod glasanja protiv premijera", rekao je lider Socijaldemokratske partije Sorin Grindeanu i dodao da sada predstoje razgovori sa ostalim strankama koje su ranije bile na vlasti.

Vlada je pala samo deset meseci nakon što je Bolojan formirao četvoročlanu koaliciju kako bi obuzdao jačanje krajnje desnice, koja je u prethodne dve godine sa malom razlikom poražena na izborima.

Lej je u utorak oslabio za 0,8 odsto u odnosu na evro, što je dodatni znak da centralna banka dopušta niži kurs u okviru režima kontrolisanog fluktuiranja kurs. Lejom se u 14:25 po bukureštanskom vremenu trgovalo po kursu od 5,234 za evro, nakon što je prošle nedelje probio granicu od 5,1 za evro, koja se ranije smatrala ključnim pragom.

Prinos na desetogodišnje državne obveznice u Rumuniji porastao je od početka godine za gotovo 60 baznih poena, na 7,36 odsto u ponedeljak, što je najviši nivo u EU.

Predsednik Rumunije Nicușor Dan sada treba da obavi konsultacije sa političkim partijama kako bi se pronašlo rešenje za formiranje nove vladajuće većine u podeljenom parlamentu. U međuvremenu, kabinet premijera Iliea Bolojana ostaje u tehničkom mandatu sa ograničenim ovlašćenjima.

Ko god bude predvodio novu vladu verovatno će imati poteškoća da obezbedi političku podršku za ključne reforme neophodne da bi se oslobodilo gotovo osam milijardi evra iz fondova EU namenjenih oporavku, za šta rok ističe posle avgusta.

Povlačenje tog novca ključno je za smanjenje budžetskog deficita, koji je prošle godine dostigao 7,7 odsto BDP-a, očuvanje investicionog kreditnog rejtinga zemlje i obuzdavanje rastućih troškova zaduživanja, kao i nestabilnosti valute.

Bloomberg

 

Političke opcije za formiranje nove vlade su ograničene, pošto su socijaldemokrate poručile da neće ulaziti u vlast sa krajnje desnim Savezom za jedinstvo Rumuna (AUR), iako su zajedno učestvovale u obaranju vlade.