Mađarski novi lider suočen sa ekonomskim izazovima posle Orbana

Sledeći lider Mađarske u ponedeljak će izneti planove za jačanje ekonomije i demontažu samoproklamovanog neliberalnog sistema premijera Viktora Orbana, dan nakon ubedljive izborne pobede nad nacionalističkim liderom koji je imao podršku Donalda Trumpa i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Peter Magyar vodio je kampanju uz obećanje da će poboljšati životni standard običnih Mađara, obnoviti vladavinu prava i srušiti Orbanov šesnaestogodišnji neliberalni sistem. Ključni deo tog plana biće deblokada zamrznutih sredstava Evropske unije, kao i vraćanje Mađarske u evropski mejnstrim.

 

Bivši insajder vladajuće stranke, četrdesetpetogodišnji Magyar, tokom poslednje dve godine mobilisao je zemlju porukom promena u uslovima sve autoritarnijeg režima. Njegov ubedljiv rezultat na nedeljnim izborima, na kojima je njegova stranka Tisza osvojila dvotrećinsku većinu u parlamentu, pozitivno su dočekala tržišta, uz nastavak višemesečnog rasta valute i berze na očekivanjima ekonomskog oporavka.

Ovo su ključne mere koje njegova vlada planira u oblasti spoljne politike, ekonomije i unutrašnje politike:

Politika

Sposobnost Magyara da razmontira Orbanov nacionalistički projekat u velikoj meri zavisiće od toga da li može da ukloni političke lojaliste. Već u nedelju pozvao je predsednika države, najviše sudije i glavnog tužioca da podnesu ostavke.

Njihovo razrešenje postalo je izvodljivije nakon što je Tisza obezbedila dvotrećinsku većinu u parlamentu.

To će Magyar omogućiti i da samostalno usvoji novi ustav i izmeni izborna pravila koja su do sada značajno favorizovala Fidesz, za šta je neophodna supervećina u parlamentu.

Takođe je obećao da će ograničiti mandate premijera na dva, kako bi se sprečilo da Mađarska ponovo sklizne u autoritarizam. Naveo je da bi to pravilo praktično onemogućilo Orban da se ponovo kandiduje za tu funkciju.

Spoljna politika

Popravljanje narušenih odnosa sa Evropskom unijom i deblokada više od 20 milijardi dolara iz fondova EU, koji su uskraćeni Orbanovoj vladi zbog zabrinutosti u vezi sa korupcijom i vladavinom prava, nalaze se na vrhu agende.

Nakon glasanja u nedelju, Magyar je rekao da nova vlada planira brzo usvajanje zakona protiv korupcije, jačanje nezavisnosti pravosuđa i obezbeđivanje slobode medija i akademske zajednice, pitanja oko kojih Orban nije bio spreman na kompromis.

Vreme je presudno: Mađarska mora do kraja avgusta da dostavi račune za završene projekte finansirane iz EU kako bi povukla sredstva iz fonda za oporavak posle pandemije. U suprotnom, Budimpešta bi mogla trajno da izgubi više od 10 milijardi evra u bespovratnim sredstvima i kreditima.

Evropska unija, sa druge strane, očekuje da Mađarska odobri ključni kredit od 90 milijardi evra za Ukrajinu, koji je Orban blokirao prošlog meseca. Iako će Magyar verovatno nastojati da izbegne konfrontacioni pristup svog prethodnika, iskazivanje dobre volje prema Kijevu moglo bi da obezbedi uzvratnu podršku Brisela u vezi sa blokiranim fondovima.

Magyar je najavio da će njegova prva poseta biti Varšavi, radi popravljanja odnosa sa Poljskom. Iako istorijski saveznik, vlada Donalda Tuska postala je oštar kritičar Orbanove proruske spoljne politike, koja je uključivala ublažavanje sankcija EU Moskvi i usporavanje proširenja NATO-a. Nakon toga, Magyar će posetiti Beč i Brisel.

Na dnevnom redu biće i unapređenje odnosa sa susednom Ukrajinom, koju je Orban tokom kampanje označio kao "neprijatelja". Najveći izazov biće smanjenje zavisnosti od Rusije bez ugrožavanja energetskog snabdevanja, kao i uspostavljanje odnosa sa Trump, koji je više puta podržavao Orban.

Ekonomija

Magyar preuzima ekonomiju u teškom stanju, sa visokim budžetskim deficitom, rastućim troškovima kamata i kreditnim rejtingom koji je na ivici spekulativnog nivoa.

Iako će nova vlada verovatno imati kratkotrajan "medeni mesec" sa investitorima, koji su očekivali da će pobeda Magyar otvoriti pristup sredstvima EU i ojačati forintu i državne obveznice, vremena za fiskalnu konsolidaciju neće biti mnogo.

Magyar je rekao da će prvi korak biti usvajanje novog budžeta koji će obezbediti održivo finansiranje države. To bi bio i korak ka eventualnom uvođenju evra, čemu se Orban snažno protivio.

Njegova stranka obećala je uvođenje poreza na bogatstvo kako bi se učinio pravednijim sistem jedinstvene poreske stope, ali i da bi se oporezovala nova klasa politički povezanih ultra-bogatih pojedinaca koja se razvila tokom Orbanove vladavine. Planirano je i ukidanje velikih poreskih olakšica za automobilsku i baterijsku industriju, koje su do sada imale povlašćen tretman, što bi moglo otvoriti prostor za smanjenje posebnih poreza za pojedine sektore, uključujući bankarski.

Magyar je najavio i uštede kroz smanjenje finansiranja Orbanovog sistema patronaže, uključujući izdvajanja za oglašavanje u provladinim medijima, preplaćene javne nabavke i smanjenje sredstava za javne medije, koji su u proteklih 16 godina postali produžena ruka vlasti.

Istovremeno, suočiće se sa pritiskom da brzo poveća izdvajanja za zdravstvo, obrazovanje, socijalne usluge i javni prevoz, koji su godinama bili zapostavljeni.

Biznis

Magyar je obećao jačanje konkurencije u privredi nakon perioda u kojem su se politika i biznis snažno preplitali, a država imala značajnu ulogu u privatnom sektoru.

To bi moglo smanjiti troškove kapitala za najveću mađarsku banku OTP Bank, zahvaljujući nižem političkom i regulatornom riziku, ocenjuju analitičari Bloomberg Intelligence-a Tomasz Noetzel i Ilia Shchupko.

Mađarsko udruženje banaka saopštilo je da očekuje saradnju sa novom vladom radi postizanja "održivog razvoja i stabilnosti".

Stranka Tisza planira i preispitivanje uprave kompanije Mol, mađarske energetske firme koja uvozi rusku naftu i čiji je dugogodišnji izvršni direktor blizak Orbanov saveznik.

Pod lupom bi se mogle naći i kompanije povezane sa Orban, uključujući telekomunikacionu i odbrambenu firmu 4iG, kao i konglomerat Opus Global. Njihove akcije su već pale uoči izbora zbog straha da bi državne narudžbine i regulatorne pogodnosti mogle biti ukinute.