SAD zaplenile prvi brod pod iranskom zastavom, dovodeći pregovore u opasnost

Predsednik SAD Donald Trump izjavio je da je američka mornarica otvorila vatru i zaplenila teretni brod pod iranskom zastavom u Omanskom zalivu, nakon što se oglušio o upozorenja da se zaustavi dok je napuštao Ormuski moreuz, što je prvi veliki incident dok traje blokada.

"Danas je teretni brod pod iranskom zastavom po imenu TOUSKA, dug skoro 900 stopa i težak gotovo kao nosač aviona, pokušao da prođe kroz našu pomorsku blokadu, i to se po njih nije dobro završilo", napisao je Trump na društvenim mrežama.

On je rekao da je američki razarač sa navođenim raketama upozorio plovilo da stane, a kada to nije učinilo, "naš brod mornarice ih je zaustavio na licu mesta probivši rupu u mašinskom odeljenju". Trump je naveo da se brod nalazio pod sankcijama Ministarstva finansija i da je sada u posedu SAD.

Incident se dogodio svega nekoliko sati nakon razmene izjava o mogućim mirovnim pregovorima u Islamabadu ove nedelje, pri čemu je Trump rekao da vidi šansu za dogovor, dok su Iranci poručili da ne postoji "jasna perspektiva" za sporazum. Trenutni prekid vatre trebalo bi da istekne u utorak.

Sukob oko Ormuskog moreuza, kroz koji je pre američko-izraelskog rata sa Iranom prolazilo oko petine svetske nafte i tečnog prirodnog gasa, preti da dodatno produbi energetsku krizu koja potresa globalnu ekonomiju i da naruši očekivanja o skorom mirovnom dogovoru koji promoviše američki predsednik Donald Trump. Ormuski moreuz je jedno od više nerešenih pitanja u mirovnim pregovorima, uključujući iranski nuklearni program i izraelsku invaziju na Liban.

"Brodovi čekaju instrukcije iranskih oružanih snaga kako bi utvrdili da li mogu da prođu ovim putem", izvestila je u nedelju agencija Mehr.

 

Ipak, u subotu kasno, predsednik iranskog parlamenta Mohammad Bagher Ghalibaf, koji je ranije ovog meseca predvodio iransku delegaciju u pregovorima sa SAD u Pakistanu, rekao je da iako "razlike ostaju značajne", pregovori napreduju. Dodao je da su iranske oružane snage spremne da deluju i dok razgovori traju.

"Nemoguće je da drugi prolaze kroz Ormuski moreuz dok mi to ne možemo", rekao je u televizijskom obraćanju, misleći na američku pomorsku blokadu.

U međuvremenu, američka vojska se priprema da se ukrca na tankere povezane sa Iranom i zapleni komercijalne brodove u međunarodnim vodama u narednim danima kako bi izvršila pritisak na Teheran da ponovo otvori Ormuski moreuz, preneo je Wall Street Journal, pozivajući se na neimenovane američke zvaničnike. Bela kuća nije odmah odgovorila na zahtev za komentar.

Pomorske snage iranske Revolucionarne garde saopštile su u subotu popodne da brodovi ne napuštaju sidrišta u Persijskom zalivu i Omanskom moru, uz upozorenje da će približavanje moreuzu "biti smatrano saradnjom sa neprijateljem, a prekršaj će biti meta".

"Želeli su ponovo da zatvore moreuz kao što to rade godinama, ali ne mogu da nas ucenjuju", rekao je Trump novinarima u subotu, iako je moreuz bio potpuno otvoren sve dok SAD i Izrael nisu započeli bombardovanje pre sedam nedelja. "Do kraja dana ćemo imati informacije. Razgovaramo s njima i zauzimamo čvrst stav."

Primirje u Libanu pod pritiskom

Postoje i znaci da primirje u Libanu, povezano sa iranskom odlukom o omogućavanju prolaska kroz Ormuski moreuz, počinje da slabi. Izraelske odbrambene snage saopštile su da su gađale "sabotere" koji su se približavali njihovim trupama kršeći primirje.

Ovi događaji narušavaju rastući optimizam da su SAD i Iran blizu šireg sporazuma o okončanju rata koji je odneo hiljade života i poremetio energetske tokove iz Persijskog zaliva.

U subotu je Izrael izveo udar na, kako je naveo, "terorističku ćeliju" na jugu Libana, gde je invazija već odnela oko 2.000 života i raselila više od milion ljudi. Predsednik Emmanuel Macron rekao je da je francuski vojnik poginuo u napadu na UN mirovne snage u Libanu i sugerisao da je odgovoran Hezbolah, iranski saveznik protiv kojeg se Izrael bori.

Trump je rekao da su u toku "vrlo dobri razgovori" sa Iranom. Dan ranije izjavio je da će SAD raditi sa Iranom na rešavanju "nuklearnog problema".

Međutim, portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Esmail Baghaei rekao je da je obogaćeni uranijum "svetinja za nas kao i iranska teritorija i neće biti premeštan ni pod kojim uslovima".

Momentum za trajan mir jačao je krajem prošle nedelje, ali su se u subotu pojavile pukotine nakon iranskih kritika američke blokade.

Britanska mornarica saopštila je da su iranski patrolni brodovi prišli jednom tankeru pre nego što je na njega otvorena vatra, ali da su brod i posada bezbedni. U odvojenom incidentu, kontejnerski brod pogođen je nepoznatim projektilom kod obale Omana.

Iran je saopštio da kontroliše Ormuski moreuz i da će obezbediti svoja prava "ili za pregovaračkim stolom ili na terenu", rekao je prvi potpredsednik Mohammad Reza Aref.

Analitičari Bloomberg Economics navode da, iako se nazire dogovor koji bi mogao da okonča trenutni talas sukoba SAD i Irana i donese olakšanje energetskim tržištima, verovatno neće doći do potpunog ili trajnog mira.

"Procena je da će svaki dogovor biti ograničen i krhak", naveli su analitičari.

Zbrka oko dogovora

Trump je u telefonskom intervjuu za Bloomberg rekao da je Iran pristao da suspenduje nuklearni program na neodređeno vreme i da su "većina glavnih tačaka" u pregovorima završene. Takođe je nagovestio mogućnost nastavka udara na Iran nakon isteka primirja. "Možda ga neću produžiti, pa ćete imati blokadu i, nažalost, moraćemo ponovo da bacamo bombe", rekao je.

Njegove izjave i iransko saopštenje o Ormuskom moreuzu u petak bili su najnoviji znaci da se strane iza kulisa kreću ka dogovoru nakon što prvi direktni pregovori u Pakistanu nisu dali rezultat. Rat je izazvao iranske napade na američke baze širom regiona i udare na naftnu i gasnu infrastrukturu američkih saveznika u Zalivu, što je pokrenulo globalnu energetsku krizu.

Cene nafte, goriva i prirodnog gasa naglo su pale na očekivanja da bi sukob mogao uskoro da se završi i da bi energenti ponovo mogli bezbedno da prolaze kroz Ormuski moreuz. Brent je u petak pao za devet odsto na oko 90 dolara po barelu, a pale su i cene dizela u SAD i Evropi.

U fizičkom tržištu nafte takođe je došlo do značajnog pada cena. Brent, najvažnija referentna fizička cena, prvi put od 11. marta pao je ispod 100 dolara po barelu. Akcije su nastavile rast zbog spekulacija da će rat uskoro biti okončan.

Jedan od predloga koji se razmatra jeste da SAD oslobode 20 milijardi dolara zamrznutih iranskih sredstava u zamenu za odustajanje Teherana od zaliha obogaćenog uranijuma, prenosi Axios.

Trump je odbacio tu ideju i više puta rekao "ne" na pitanje da li bi odobrio oslobađanje 20 milijardi dolara.

(Ažurirano u tekstu.)