text size
Pitanje uvođenja sankcija Rusiji od strane Srbije postavlja se od samog početka rusko-ukrajinskog rata, dok srpsko rukovodstvo na sve načine pokušava da izbegne da na njega odgovori. Srbija se nalazi na tapetu iz dva razloga. Prvi je očigledan – Srbija, uz Bosnu i Hercegovinu i Tursku, ostaje jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Rusiji. Drugi razlog je što srpska nacionalistička elita ima tradiciju predstavljanja Srba kao "malih Rusa", pa samim tim i Srbije kao "male Rusije", ova činjenica nije izgubljena u prevodu što se zapadnih zvaničnika tiče.
Depositphotos
Čak su delegacije BiH u Evropskoj uniji podržale uvođenje sankcija Rusiji, što je potvrđeno i izjavom nakon sastanka G7 u maju, u kojoj se pozdravlja odluka delegacija BiH da se pridruži sankcijama EU protiv Rusije, kao i izjavom Vladimira Putina iz juna, kojom se jasno potvrđuje da su određene instance BiH donele odluku o pridruživanju sankcijama. Međutim, BiH ima složen (i disfunkcionalan) politički sistem u kome nikad nije jasno da li je neka odluka konačno doneta ili neki učesnici procesa imaju pravo veta. Kako stvari stoje, možemo reći da je BiH potvrdila priključivanje sankcijama EU, što su pozdravile te institucije, a kritikovao Putin, ali da nije doneta obavezujuća odluka na Savetu ministara (gde Milorad Dodik raspolaže vetom) da se te sankcije i sprovedu u delo, tako da pridruživanje BiH sankcijama ostaje mrtvo slovo na papiru.
Pritisak na Srbiju
Pritisak na Srbiju je veći od pritiska na Republiku Srpsku, jer bi pristankom Beograda na uvođenje sankcija istim putem krenula i Banja Luka. Primer Turske, koja se svakako formalno računa kao evropska država jer se mali deo njene teritorije nalazi na evropskom kontinentu, pokazuje da zapadni svet nema moralno preimućstvo da kritikuje Srbiju, kada već ne kritikuje Tursku zbog neuvođenja sankcija. Podsetimo čitaoce da je Turska takođe kandidat za pristupanje Evropskoj uniji, kao i Srbija. Zapadne institucije, pritom, u svojim redovima imaju političke lidere, poput Viktora Orbana, koji otvoreno izjavljuju da sankcije protiv Rusije ne funkcionišu, pritom upućujući više kritika Kijevu nego Moskvi, dok u drugim prilikama drže govore u kojima spominju temu „mešanja rasa“. U tom pogledu, vlasti Srbije su bliže stavovima EU oko ruske agresije u Ukrajini i demokratskim standardima i vrednostima nego što je to Orbanova Mađarska, koja je članica i EU i NATO.
Pošto je Srbija glasanjem za rezolucije UN-a koje nedvosmisleno osuđuju rusku invaziju Ukrajine izrazila svoj stav o datim događanjima i pošto smo utvrdili da unutar EU ili NATO postoje države koje ne uvode sankcije i koje retorički više podržavaju Rusiju od Ukrajine, pređimo na realne moguće posledice od hipotetičkog uvođenja sankcija Rusiji.
Bloomberg Mercury
Srbija u potpunosti zavisi od ruskog gasa (15 odsto proizvodi sama, ostalih 85 procenata uvozi iz Rusije), ne dobija gas ni iz jednog drugog izvora. Azerbejdžanski gas neće biti transportovan kroz ruski gasovod koji prolazi kroz Tursku, terminali za dobijanje tečnog gasa u severnoj Grčkoj nisu operabilni, interkonektor sa Bugarskom nije izgrađen. EU je potpisala ugovor sa Azerbejdžanom za udvostručivanje isporuka gasa, ali će ti kapaciteti biti dostignuti 2024. godine i gasovod koji povezuje Azerbejdžan sa EU ide preko Turske, Grčke i Albanije do Italije, dakle nije povezan sa Srbijom i svaka infrastruktura do Albanije bi tražila nekoliko godina da bude izgrađena, a i prilično bi koštala (da li bi EU pokrila troškove izgradnje potrebne infrastrukture, najverovatnije ne bi).
Podaci srpskog Ministarstva rudarstva i energetike pokazuju da 44 odsto domaće industrijske proizvodnje zavisi od ruskog gasa, dok se 28,5 procenata domaćinstava greje koristeći taj energent, a 22,5 odsto preduzeća se njime služe. Srbija u daleko manjem procentu zavisi od nafte iz Rusije, odatle se uvozi oko petina, što se može nadomestiti iz drugih izvora, infrastruktura postoji. Treće pitanje tiče se Naftne industrije Srbije koja je u vlasništvu Gasproma. Kako bi ruska državna korporacija nastavila svoj rad u Srbiji uz sankcije koje ograničavaju tok kapitala iz Rusije i u Rusiju? Nacionalizacija kompanije bi bio agresivan čin koji bi doveo do obustave isporuke gasa ili naglog povišenja cena. Srbija bi mogla da otkupi NIS od Gasproma, što znači još jedan veliki trošak za Srbiju koji joj niko neće kompenzovati.
Više scenarija
Možemo zamisliti više scenarija oko uvođenja sankcija Rusiji od strane Srbije.
-
Uvođenje formalnih sankcija protiv određenih fizičkih lica (da li bi to zadovoljilo EU, jer takav korak nije usklađivanje spoljne politike u dovoljnoj meri).
-
Uvođenje formalnih sankcija plus obustava aviosaobraćaja (Er Srbija bi tu najviše izgubila, Rusija ne bi ni osetila gubitak jer svejedno ne može da leti u Evropu, ostaje pitanje da li bi to zadovoljilo EU).
-
Uvođenje prethodna dva nivoa sankcija plus ograničenja protiv ruskih banaka i toka kapitala (onemogućuje se poslovanje NIS-a, izaziva se reakcija Rusije, da li bi EU kompenzovala gubitke Srbije u tom slučaju).
Bloomberg Mercury
Suština sankcione igre se svodi na sledeću logiku: da li Srbija više gubi ili dobija? Posledice od strane Rusije su jasne, poskupljivanje energenata, što negativno utiče na privredni rast, standard života građana i poslovanje u Srbiji uopšte. Međutim, šta EU ima da ponudi Srbiji u tom slučaju? Porast investicija? Teško. U okviru globalne ekonomske krize, koja je indukovana antikovidnim merama i rusko-ukrajinskim ratom, nije dobar trenutak za proširenje portfolija raznih investicionih fondova. Da li će EU uvesti sankcije protiv Srbije jer ova nije spremna da uvede sankcije Rusiji? Malo verovatno, naročito u toku ove godine. Uvođenje sankcija Srbiji bi stvorilo vrlo realnu mogućnost destabilizovanja Balkana, početka novih oružanih sukoba i otvaranje drugog fronta, što Vladimir Putin i traži. Ironičnim obrtom, niže cene ruskih energenata u Srbiji mogu privući zapadni kapital u našu zemlju u uslovima energetske krize koja pogađa Evropu. Na sličan način se Kazahstan koristi sankcijama protiv Rusije kako bi povećao obim trgovine sa Zapadom i privukao kapital koji beži iz Rusije.
Ni štapa ni šargarepe
U realnosti, Evropska unija trenutno nema ni štap ni šargarepu kojima bi u ovom trenutku mogla da podstakne Srbiju da uvede sankcije Rusiji, zato se to i ne dešava. Bilo kakvi kazneni postupci protiv Srbije za kojima bi EU mogla da posegne naneli bi joj veću štetu nego što bi doneli koristi, jer žrtvovati stabilnost na Balkanu zarad malih gubitaka koje bi snosila Rusija u slučaju srpskih sankcija nema nikakvog smisla. Otuda se i govori samo o sužavanju evropske perspektive za Srbiju, ali ona je bila ionako maglovita i to ne zbog Rusije, već zbog povezivanja pitanja statusa Kosova sa evropskom integracijom Srbije.
Ovaj komentar nužno ne odražava mišljenje i stavove uredništva Bloomberg Adria i njenih vlasnika.
.webp){kind=icon}
