Opozicija Venecuele ne veruje u pobedu Madura na izborima

Politička opozicija u Venecueli snažno se usprotivila tvrdnji izborne komisije da je Nicolás Maduro ponovo izabran za predsednika države i pozvala je vojsku da interveniše. Sjedinjene Američke Države i neke susedne latinoameričke zemlje takođe preispituju službene izborne rezultate.

Maduro je na izborima u nedelju pobedio sa 51,2 odsto glasova, navela je izborna komisija, u poređenju sa 44,2 odsto za rivala Edmunda Gonzáleza. Međutim, čelnica opozicije María Corina Machado rekla je kako je njena koalicija do sada uspela da vidi do 40 odsto prebrojanih glasova i da prema njima González pobeđuje sa 70 odsto.

Izlazna anketa koju je uradila američka firma Edison Research takođe je pokazala da je González pobedio sa više od 30 procentnih poena razlike, zbog čega se posumnjalo da je Madurova vlast manipulisala rezultatima izbora u Venecueli.

Venecuelanska vojska "ima obavezu da osigura poštovanje narodnog suvereniteta izraženog kroz glasove", rekla je Machado novinarima u ponedeljak rano ujutro. González, koji se oslanjao na mrežu od 30-ak hiljada dobrovoljnih posmatrača na glasačkim mestima, pozvao je svoje pristalice na izbegavanje protesta te kazao kako će naknadno poručiti što dalje.

"SAD ozbiljno sumnjaju kako objavljeni rezultati ne odražavaju volju i glasove venecuelanskih građana", rekao je u ponedeljak tokom posete Tokiju američki državni sekretar Antony Blinken. Čileanski predsednik Gabriel Boric je rekao kako je rezultatima "teško verovati" i dodao da njegova zemlja neće prihvatiti brojke koje se ne mogu proveriti. Kuba i Nikaragva su, s druge strane, Maduru čestitale na pobedi.

Edmundo González i María Corina Machado predvode opoziciju u Venecueli | Gaby Oras/Bloomberg

 

U nedelju kasno uveče veliko međunarodno interesovanje privuklo je to što je između završetka glasanja i službene objave prošlo nekoliko sati. SAD, Argentina i Kolumbija nalaze se među barem 11 država Amerike koje su tokom večeri pozivale Madura da osigura da rezultati poštuju volju građana. U poruci na X-u, ministar spoljnih poslova Perua odbacio je "nameru prevare" venecuelanskih vlasti.

"Madurov režim je odlučio da objavi rezultate koji se kose sa svim izlaznim anketama i ranijim indikacijama opozicione pobede, nagoveštavajući tako da nameravaju da ostanu na vlasti", rekao je Ryan Berg, direktor programa za Ameriku u Centru za strateška i međunarodna pitanja u Vašingtonu.

Ogromna izlaznost

Izborna agencija objavila je kako je na izbore izašlo 59 odsto glasača. Broj bi bio viši nego 2018. godine kad je opozicija bojkotovala izbore, ali znatno ispod izlaznosti od barem 70 odsto na izborima 2006, 2012. i 2013. godine. González je ranije u nedelju izjavio kako je izlaznost bila ogromna.

U komentaru nakon objave rezultata Maduro je za kašnjenje objave okrivio hakovanje prenosnog sistema izborne komisije i izjavio da će državno tužilaštvo istražiti uzroke i "potražiti pravdu". Državni tužilac Tarek William Saab najavio je za ponedeljak ujutru konferenciju za medije.

S objavom rezultata ispred predsedničke palate Miraflores okupili su se građani i aplauzom pozdravili rezultate. Širom grada mogao se čuti vatromet, kao i ljudi koji su udarali u lonce i tiganje, što je u Latinskoj Americi popularan način protesta.

Madura čeka izazov legitimizovanja glasova pred sopstvenim narodom i ostatkom sveta s obzirom na to da je njegova vlast poznata po represiji i varanju na izborima. González se kandidovao umesto Machado, kojoj je popularnost naglo i snažno porasla čak i nakon što joj je vlast zabranila kandidovanje za državne pozicije.

Cena venecuelanskih obveznica koje dospevaju 2026. godine pala je za dodatnih 0,4 centa na 21,2 centa za dolar, što dodatno potvrđuje koliko je nisko poverenje ulagača u zemlju poznatu po proizvodnji nafte.

Maduro u predsedničkoj palati u Karakasu slavi s pristalicama nakon izbora | Bloomberg

 

Sa opozicijom koja osporava rezultate i međunarodnom zajednicom koja postavlja pitanja situacija će verovatno danima biti napeta. Vrh venecuelanske vojske, koji je dugo podržavao Madura, može da deluje i samostalno, pa bi mogao da odabere neku vrstu intervencije. Međunarodni pritisak država među kojima se nalaze i Brazil i Kolumbija bi takođe mogao da odigra ulogu.

Mala grupa posmatrača iz Carter Centra trebalo bi da objavi preliminarne zaključke u utorak. Slična misija iz Ujedinjenih naroda takođe prati izbore, ali, po tradiciji, svoje zaključke neće objaviti. Venecuela je povukla pozivnicu posmatračima izbora iz Evropske unije.

González i Machado se nadaju da će prekinuti državnu kontrolu nad ekonomijom, privatizovati naftnu industriju i ponovo ujediniti porodice koje su razdvojene egzodusom 7,7 miliona građana.

Treći mandat

Madurov treći mandat, ako počne prema planovima u januaru 2025. godine, biće izazovan.

Nakon ekonomske krize koja se prolongirala od 2013. do 2020. godine, predsednik je predvodio zadivljujuću tranziciju od politike njegovog prethodnika Huga Chaveza, zatim je smanjio ograničenja za biznis, kontrolu cena i regulativu i, najvažnije, dozvolio promet američkog dolara. Izdržao je američke sankcije koje su nametnute s namerom slabljenja njegove vlasti i prevladao Juana Guaida, koji je hteo da ga smeni 2019. godine, kada su ga kao legalnog predsednika Venecuele priznali SAD i na desetine drugih zemalja.

Sada je potrebno da se pronađe put do rasta ekonomije s nacionalnim proizvodom od 102 milijarde dolara, kao i način za slabljenje sankcija, uz pregovore o restrukturiranju čak 158 milijardi dolara dugova.

Bilo kakva pitanja o legitimitetu njegove izborne pobede otežavaće međunarodno priznanje Madura kao predsednika države i osiguravanje nužnog slabljenja sankcija.

 

- U pisanju teksta pomogli Marcelo Rochabrun i Marcus Wong.