Nova metodologija pristupanja i gde je Srbija na putu ka EU

Nova metodologija u pregovorima o pristupanju Evropskoj uniji (EU) za zemlje Zapadnog Balkana znači otvaranje šest klastera, a ne pojedinačno 35 pregovaračkih poglavlja, kako je to ranije bio slučaj.

Hrvatska je pregovore o članstvu vodila po ranijim pravilima, Srbija je u pregovorima već 10 godina, dok su po novoj metodologiji pregovore počeli Severna Makedonija i Albanija, a tako će biti i s Bosnom i Hercegovinom (BiH), koja u martu očekuje stav EU o otvaranju pregovora.

Naime, poglavlja su i dalje prisutna, ali su ona sada uvrštena u klastere, pa otvaranjem klastera zemlje pregovarači istovremeno otvaraju više poglavlja, što donosi dinamičniji ali i izazovniji proces pristupanja EU.

Klaster jedan se odnosi na osnove, klaster dva na unutrašnje tržište, klaster tri na konkurentnost i inkluzivni rast, klaster četiri na zelenu agendu i održivu povezanost, klaster pet na resurse, poljoprivredu i koheziju, a klaster šest na spoljne poslove.

Klasteri EU (DEI BiH)

 

Šta nova metodologija donosi

Državni savetnik za evropske integracije u Vladi Severne Makedonije Dragan Tilev kaže da je nova metodologija veoma različita od ranijih pravila.

"Ona će se odnositi na nas (Severna Makedonija) i druge zemlje Zapadnog Balkana. Ona ima dve strane, politički momenat koji može da uspori proces ako neka članica ima interes za to, ali s druge strane, daje i mogućnost dinamiziranja. To je šest klastera u okviru kojih su poglavlja, tako da otvaranjem jednog klastera otvarate više poglavlja", ističe Tilev.

Isto tako, zemlja pregovarač ne može da zatvori klaster dok ne zatvori poglavlja koja su unutar njega.

Na pitanje Bloomberg Adrije koliko je u procesu pristupanja važno da određena zemlja ispuni zadatke, a koliki u stvari uticaj imaju različiti politički interesi, Tilev odgovara da je nova metodologija veoma politička.

"To nije samo revidirana metodologija, već uistinu nova filozofija, strategija EU, i za razliku od prošlih puno je više politička. Politika i različiti interesi, kompromisi između članica EU su potrebni da bi se donela određena odluka. Severna Makedonija je svedok toga, osetili smo na svojoj koži blokade Grčke i Bugarske. Politički momenti su odlučujući pri svakoj odluci EU, a za proces proširenja odluka mora da bude jednoglasna", naglašava on.

Dragan Tilev (DEI BIH)

 

Ekspert za evropsko pravo i bivši glavni pravni savetnik pregovaračkog tima Vlade Republike Srbije Vladimir Međak slaže se da je za pregovore o pristupanju EU potrebna politička volja jer se traži donošenje zahtevnih političkih odluka na najvišem nivou.

"To jeste tehnički proces, ali on je dosta uslovljen političkim odlukama. Oko 90 odsto stvari ne zahteva političku odluku, ali onih 10 odsto koje zahtevaju znači posledice za one koji donose odluke", ističe Međak.

Crna Gora najbliže članstvu, Srbija i S. Makedonija u zastoju

Tilev smatra da je, prema procesu integracija u kojem se trenutno nalaze, Crna Gora očigledno kandidat koji bi prvi mogao da postane član EU. Međutim, dodaje, nisu isključene ostale države jer se u prošlosti pokazalo, ako se povuku pravi politički potezi, ako se donesu odluke na vreme i ako ima liderstva koje sprovodi reforme do kraja, onda i ostale zemlje Zapadnog Balkana imaju šansu da ubrzaju proces i uhvate korak ka članstvu.

"Nekad smo mi bili prvi, pa se to promenilo, tako da tu nema nikakvih garancija. Sve zavisi od unutrašnjih političkih odnosa, kao i od događanja u EU. Očekuju se izbori u EU, vidimo skretanje udesno, izuzetno je važno kakva će biti struktura Evropskog parlamenta", ističe Tilev.

Međak kaže da je Srbija sada u vremenu kada treba da donese teške političke odluke. "Zaustavili smo se na poglavljima 23 i 24, to je vladavina prava. Srbija ima ozbiljnih problema i s borbom protiv korupcije i s vladavinom prava i to se vidi u izveštajima Evropske komisije", precizira Međak, a kao probleme Srbije navodi i spoljnu politiku, što je problem nastao usled odnosa prema sankcijama Rusiji.

Pristupni pregovori treba da posluže da država dostigne standarde EU. Srbija, prema njegovim rečima, nije iskoristila 10 godina pregovora i nazadovala je po političkim kriterijumima, odnosno borbi protiv kriminala, slobodi izražavanja, vladavini prava i drugim parametrima.

Vladimir Međak (DEI BiH)

 

S druge strane, dodaje, Srbija je napravila pomak u ekonomskim pitanjima i nije išla unazad s preuzimanjem zakonodavstva EU.

"Deset godina nije iskorišćeno da se Srbija bolje pripremi za članstvo i Srbija nije prava na listi spremnih za članstvo", poručuje on.

Ako se ne razreši sporna situacija u vezi sa sprovođenjem izbora u Srbiji i pitanjem da li su to bili slobodni i fer izbori, dodaje on, pristupni pregovori Srbije mogli bi biti "stavljeni na led".

"To je veliki problem jer dovodi u pitanje i sve ostalo. Ako niste demokratska država, ne možete da uđete u članstvo EU. Nije normalno da se za državu kandidata traži međunarodna istraga o sprovođenju izbora, to može ozbiljno sve da zakoči, iako smo delimično zakočeni jer od 2021. nismo ništa otvorili zbog vladavine prava, a ne zbog Kosova, kako se prikazuje. Sad smo dodali još ulja na tu vatru i to mora nekako da se razreši na pozitivan način", zaključuje Međak.

Ramljak poručuje da je sa svakim novim procesom pregovaranja s EU uslova i merila više. "Letvica se stalno diže i svakim odgađanjem otvaranja pregovora je veći broj zadataka pred BiH", zaključuje Ramljak.

Opširnije pročitajte OVDE.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar