Bloomberg Adria je, povodom parlamentarnih i lokalnih izbora koji će se širom Srbije održati 17. decembra, intervjuisala ekonomske stručnjake najvećih stranaka u Srbiji. Pitali smo ih kako bi vodili ekonomiju kada bi dobili četvorogodišnji mandat - koje su osnovne tačke njihovog programa, kako bi smanjili inflaciju i šta planiraju po pitanju investicija, poljoprivrede, IT industrije, infrastrukturnih ulaganja i poreske politike.
Razgovarali smo sa poslanikom Socijalističke partije Srbije (SPS) Dejanom Radenkovićem. Za ceo intervju i opširnije odgovore o ovim temama, pogledajte video.
- Koje su tri najvažnije tačke vašeg ekonomskog programa na kojima insistirate i koje su neophodne Srbiji?
Opširnije
Izbori 2023: Vuk Jeremić za BBA o ekonomskom programu Narodne stranke
Jedna od najvažnijih tačaka ekonomskog programa Narodne stranke je suzbijanje korupcije.
10.12.2023
Izbori 2023: Sanja Vujanović za BBA o ekonomskom programu koalicije Dveri-Zavetnici
Lista koju čine Zavetnici i Dveri kaže da imaju za cilj povratak ekonomske suverenosti zemlje.
09.12.2023
Izbori 2023: Predrag Marsenić za BBA o ekonomskom programu koalicije NADA
Moramo mnogo više ulagati u domaća preduzeća, posebno u oblasti poljoprivrede i prehrambene industrije, navodi Predrag Marsenić.
07.12.2023
Izbori 2023: Dušan Nikezić za BBA o ekonomskom programu liste 'Srbija protiv nasilja'
Ključni cilj ekonomskog programa liste "Srbija protiv nasilja" jeste vratiti normalan život u Srbiji, kaže Dušan Nikezić.
08.12.2023
Izbori 2023: Siniša Mali za BBA o ekonomskom programu liste koju predvodi SNS
Tri osnove politike SNS-a su podizanje životnog standarda građana, kapitalne investicije, a treća su investicije, navodi Siniša Mali.
06.12.2023
Ne bih imao ni šta da dodam, ni šta da oduzmem kad su u pitanju strateške stvari ekonomskog programa Socijalističke partije Srbije od programa Vlade Republike Srbije, čiji je SPS deo i sada. Ono što nas ističe, to je život običnog građanina i njegov socijalni status.
Ja nisam video nijednog trenutka osnova za bilo kakvu kritiku kada su potezi Vlade u pitanju kako zaštititi običnog građanina i kako stopirati talas inflacije.
Za mene i SPS je pre svega bitna makroekonomska i finansijska stabilnost naše države. Za to je potrebna i politička stabilnost.
Ja sam postavio pitanje zašto je (posle 5. oktobra) ukinut Zavod za obračun i plaćanja - to je bila institucija koja ja imala potpuni kontrolni mehanizam gde nije moglo da dođe do bilo kakvog izbegavanja plaćanja poreza, doprinosa i ostalih obaveza koje imate prema državi. Preneto je na poslovne banke i danas poslovne banke, kada pogledamo iz godine u godinu, stotine miliona evra im se povećavaju profiti. Za nas socijaliste to nije normalno.
Moramo da se da se okrenemo konsolidaciji javnih finansija, a mi imamo uravnotežene javne finansije. Sada imate te uravnotežene javne finansije, kad imate stabilnost u isplati penzija, plata, gde država vodi računa o povećanju i usklađivanju sa inflacijom. Naravno, ja moram da kažem, ono što SPS najviše brine, između ostalog, jeste i taj uvozni lobi. Građani se dosta žale da su neki proizvodi dosta jeftiniji u inostranstvu. To su stvari o kojima znamo da razgovaramo, otvoreno s argumentima, i da zajednički pronalazimo rešenja.
- Za privredu i građane važan parametar je inflacija, znate li kolika je sada i na koji način biste je smanjili?
Mere koje preduzima Vlada Republike Srbije su potpuno adekvatne u ovim uslovima u kojima se nalazi Srbija, a s obzirom na inflatorne tokove koji se dešavaju. Kada bi uspeli da predupredimo inflaciju, a mnogi svetski naučnici su pokušavali, za rešenje bi dobili Nobelovu nagradu. Kao mala zemlja u ovakvom okruženju i u ovakvim uslovima, to očito nije lako. I zato sam i protiv apriori kritike da je Vlada odgovorna za inflaciju.
Stvarno ne znam u oktobru kolika je inflacija. Nadam se da neće biti pitanje koliko koštaju jaja.
- Kako ocenjujete trenutnu poresku politiku zemlje, da li biste je menjali i na koji način?
Mislim da Poreska uprava mora da se ojača, da Poreska uprava bude partner privredi, a ne kontrolni, inspektorski mehanizam kažnjavanja, nego jednostavno mora da postoji taj partnerski odnos.
SPS se zalaže za progresivno oporezivanje.
- Kada je reč o reformi javnih preduzeća, šta je ključno iz perspektive stranke koju predstavljate?
Pa mislim da treba raspisati konkurse, validne i ispravne, na kojima će se javiti ozbiljni menadžeri. Plate za ta javna preduzeća nisu usklađene s onim što bi mogli sa tržišta rada ili potencijalnih menadžera koji bi došli da upravljaju takvim kompanijama s jasnim programom poslovanja koji bi podnele pred Vladu ili pred neki odbor direktora ili menadžment koji upravlja tom kompanijom. Mislim da moraju da se profesionalizuju javna preduzeća, a ona su stub i oslonac celog našeg sistema. Takođe, profesionalizacija, ništa drugo.
- Šta biste izdvojili kao prioritete za infrastrukturna ulaganja?
U svetu postoje pare koje su jeftine, koje mi uzimamo, zadužujemo se, i investiramo u infrastrukturne projekte. Ti projekti će sutra izvršiti povrat u budžet i mi moramo da se razvijamo kao zemlja. Prosto je neverovatno da postoje optužbe na račun bilo kakvih ulaganja i infrastrukture.
- Šta su prioriteti za ulaganja u obrazovanje i zdravstvo?
Bolne su te tačke, i jedna i druga, usko su povezani prosveta i zdravstvo. Moramo da malo to sagledamo, da popravimo status njih u ovom društvu, da se poprave njihova primanja, da se prosvetnim radnicima vrati onaj status koji su imali, a ne da se danas više veruje detetu nego profesoru. Te takve paušalne optužbe kad su u pitanju profesori, kad su u pitanju lekari, to isto ne donosi ništa dobro. To je politika nekog ko želi da dođe na vlast i kritika svega što postoji, čak i neosnovana.
- Jedna od privrednih grana koja se brzo razvija jeste IT - kako vidite dalji razvoja IT i primene AI u poslovanju kompanija u Srbiji?
Brine me ekspanzija IT industrije, ekspanzija IT stručnjaka i sada mladi posežu za tim obrazovanjem da bi došli do posla, plaćeni su dobro, imamo decu koja mogu dobro zarađuju, jagma je za našim IT stručnjacima širom sveta, dosta je kompanija u međuvremenu i došlo u našu zemlju, što je dobro. Plaši me kad se taj balon naduva. Mi moramo da budemo spremni sa tim obrazovanjem da uvek imamo balans u pravljenju kadrova za te profesije. Jer, ako u jednom trenutku napravimo previše IT kadrova i IT dostigne neki vrhunac, mada će se oni dalje razvijati...
Mi smo godinama unazad iza nekih razvijenijih zemalja. Znači, mi moramo da budemo spremni s tim kadrom, ali ne da nam deca odlaze da rade za druge, nego da ih ovde zadržimo. Iako ih šaljemo negde i iako im plaćamo usavršavanje u inostranstvu, mi moramo da imamo siguran njihov povratak ovde gde će oni svoje znanje uložiti u svoju zemlju, u razvoj svoje zemlje.
- Koji je vaš stav po pitanju privredne saradnje sa regionom kroz CEFTA ili "Otvoreni Balkan"?
Mi u potpunosti podržavamo "Otvoreni Balkan" i on se pokazao za vrlo kratko vreme kao kao dobra priča.To će se u međuvremenu i u perspektivi razvijati, poboljšavati. I sada postoje neke zemlje koje su protiv "Open Balkana", ali ja mislim da je to dobar model. Mi moramo ovde u regionu da sarađujemo, to je dobar model, da mi pronađemo tu saradnju kroz tržište kapitala, robe i ljudi i slično. Glavni problem naše privrede će biti nedostatak tog kadra koji nam je potreban i mora da se odnegne uveze. Najbolje je da se to izniveliše u regionu.
- Koji je vaš stav o stranim direktnim investicijama koje godinama beleže rast?
Dobro je što imamo priliv direktnih stranih investicija. To je dobar pokretač za privredu, ali ne smemo dok dovodimo direktne strane investicije da zaboravimo domaću privredu. Mi moramo da vodimo računa o domaćem proizvođaču koji, naravno, obezbeđuje devizni priliv koji opet utiče na inflaciju, na stabilnost inflacije, i moramo više računa da vodimo o toj domaćoj privredi, da im dajemo podsticajna sredstva, da se oni razvijaju, da ne zanemarimo u tom nekom dovođenju stranih investitora, da zaboravimo te naše privrednike koji su i sačuvali i očuvali ovu zemlju. Ima dosta dobrih i kvalitetnih firmi, dosta se pojavljuju i razvijaju, i mislim da u tom pravcu treba razmišljati.
Mi se apsolutno zalažemo, da bi napravili taj disbalans kod poslovnih banaka koje nenormalno zarađuju, da kao država napravimo razvojnu banku koja će voditi računa o svakom stanovniku i o svakom privredniku. Da damo podsticajna sredstva mladima koji žele, da ih stimulišemo kroz razne vidove poreza, a tu se vraćam na progresivno oporezivanje.