Rusija se vraća u normalu nakon oružane pobune protiv Putina

Rusija je počela da ukida vanredna ograničenja u nastojanju da povrati normalnost nakon dramatičnog okončanja oružane pobune koja je predstavljala najveću pretnju vladavini predsednika Vladimira Putina u skoro četvrt veka.

Putin nije viđen u javnosti otkako je u kratkom televizijskom obraćanju naciji rano u subotu osudio pobunu koju je predvodio šef Vagnerovih plaćenika Jevgenij Prigožin kao "izdaju". Prigožinove snage su napredovale na 200 kilometara od Moskve pre nego što ih je povukao nazad u dogovoru u kom je posredovao Putinov saveznik, beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

U skladu sa sporazumom, Kremlj je rekao da Putin garantuje da Prigožin može da otputuje u Belorusiju i da će odustati od krivičnih optužbi za pobunu protiv njega i Vagnerovih boraca uključenih u pobunu. To se dogodilo samo nekoliko sati nakon što je predsednik rekao Rusima da su oni koji su učestvovali u tome "izdali Rusiju i da će za to odgovarati".

Prigožin nije komentarisao otkako je u audio-poruci na Telegramu kasno u subotu objavio da povlači svoje snage kako bi izbegao krvoproliće. Na video-snimku na društvenim mrežama vidi se kako ga gomila bodri i rukuje se sa njim dok je odveden iz vojnog objekta u južnom ruskom gradu Rostovu na Donu, koji je Vagner preuzeo na početku pobune.

Snage plaćeničke grupe napustile su Rostov na Donu i krenule ka svojim terenskim kampovima, rekao je regionalni guverner Vasilij Golubev u nedelju rano ujutru. Regionalni zvaničnici u oblastima Voronjež i Lipeck takođe su izvestili da su Vagnerove trupe napustile njihove teritorije.

Na brzinu postavljene blokade na putevima takođe su u nedelju uklonjene na auto-putevima koji vode ka Moskvi. Ponedeljak će za većinu stanovnika ostati neradni dan, što je gradonačelnik Sergej Sobjanin najavio nakon uvođenja "protivterorističkih mera" u prestonici.

Brzi tok događaja u Rusiji naterao je SAD i Evropu da pokušaju da shvate političke implikacije ustanka za koji se činilo da potkopava Putinov ranije neupitan autoritet u Kremlju. Kriza se razvila usred ogorčenih podela u Rusiji zbog rata u Ukrajini koji sporo napreduje, najvećeg sukoba u Evropi od Drugog svetskog rata, dok ukrajinska kontraofanziva nastavlja svoje pokušaje da potisne ruske snage sa okupiranih teritorija.

Obračun se može povezati sa nekim događajima u ruskoj istoriji, gde su lideri, uključujući cara Nikolaja II i sovjetskog predsednika Mihaila Gorbačova, svrgnuti posle pobuna. Sam Putin je u svom televizijskom obraćanju napravio poređenje sa podelama u Rusiji tokom Prvog svetskog rata koje su dovele do boljševičke revolucije 1917. i građanskog rata.

Prigožin (62) mesecima je napadao ministra odbrane Sergeja Šojgua i najviše vojne zvaničnike u Moskvi, tvrdeći da nisu pružili adekvatnu podršku Vagnerovim trupama koje se bore u Ukrajini, posebno tokom bitaka za grad Bahmut na istoku Ukrajine.

On je takođe više puta pozivao vlasti da uvedu oštrije mere, uključujući punu mobilizaciju i vanredno stanje, kako bi se pokrenuo rat u Ukrajini, upozoravajući da Rusija rizikuje poraz ako se te mere ne uvedu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar