.webp){kind=icon}
Predsednica Grčke Katerina Sakellaropoulou danas je predsedniku Suda za poravnanja Ioannisu Sarmasu naložila da formira prelaznu vladu koja će organizovati nove izbore do kraja juna.
Tri dana nakon parlamentarnih izbora u Grčkoj, na kojima nijedna stranka nije osvojila apsolutnu većinu, predsednica ove zemlje je saopštila da je u ovoj situaciji, u skladu sa Ustavom, rešenje formiranje prelazne vlade, prenosi Beta.
Na njen zahtev Ioannis Sarmas će uskoro formirati vladu. Tim povodom izjavio je da je prihvatanje ove odgovornosti za njega velika čast i ustavna obaveza.
Opširnije
Grčka se sprema za raspisivanje novih izbora
Vodeći politički kandidati Grčke ubrzavaju proces raspisivanja novih izbora - drugih u otprilike mesec dana.
23.05.2023
Mitsotakis sa najviše glasova, ali nedovoljno za samostalnu vladu
Stranka grčkog premijera Kyriakosa Mitsotakisa će verovatno dobiti najveći broj glasova na nedeljnim izborima.
21.05.2023
Grčka na putu oporavka, a birači podeljeni oko izbora za budućnost
Teško je na ulicama ne uočiti da se Grčka vraća iz dubina ekonomske krize u koju je bila utonula pre više od decenije.
21.05.2023
Podsećamo, na izborima održanim 21. maja, stranka Nova demokratija premijera Kyriakosa Mitsotakisa osvojila je 40,8 odsto glasova, dok je levičarska Syriza, na čijem je čelu Alexis Tsipras, imala 20,1 odsto glasova, a socijaldemokratska koalicija predvođena strankom Pasok 11,5 odsto glasova.
Nijedna od tri vodeće stranke nije bila spremna na koalicionu vladu.
Mitsotakis je u ponedeljak odbio mandat za formiranje vlade jer će na novim izborima, koje je najavio za 25. jun, imati znatno veće izglede da osvoji apsolutnu većinu nego na prošlonedeljnim, kada je njegova partija osvojila 146 od 300 mesta u parlamentu, piše Beta.
Bloomberg
Izbori u nedelju održani su po proporcionalnom modelu koji je uvela prethodna vlast stranke Syriza. Ovaj model ne nagrađuje prvoplasiranu stranku, čime joj otežava da osvoji apsolutnu većinu u parlamentu. Na narednim izborima važiće izmenjeni zakon koji je vraćen na snagu u međuvremenu i koji po većinskom modelu najjačoj stranci omogućava da dobije dodatne mandate, čime je put do parlamentarne većine znatno olakšan.
Ovo su prvi izbori u Grčkoj od kada se ova država oslobodila nadzora poverilaca koji su joj omogućili izlazak iz finansijske krize. Međutim, za stanovništvo koje je u poslednjih deset godina bilo pogođeno bolnim merama štednje, glavne brige ostaju pad kupovne moći i sastavljanje kraja s krajem.
Javni dug Grčke je i dalje viši od 170 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP), a inflacija je prošle godine bila gotovo deset odsto, što je dodatno pogoršalo teškoće sa kojima se suočava stanovništvo.
