Stranka grčkog premijera Kyriakosa Mitsotakisa će verovatno dobiti najveći broj glasova na nedeljnim izborima, ali to neće biti dovoljno za samostalno formiranje vlade, što otvara put ka ponovljenim izborima u julu.
Mitsotakisova partija desnog centra Nova demokratija dobila je nešto više od 41 odsto glasova sa oko polovinom prebrojanih glasova, što je nadmašilo očekivanja. Podrška levičarskoj partiji Syriza bivšeg premijera Alexisa Tsiprasa bila je oko 20 odsto.
Čini se da su glasači ubeđeni Mitsotakisovim obećanjem da će se dobro nadovezati na jedan od najbržih privrednih oporavka u Evropskoj uniji (EU) zbog kojeg je Grčka na pragu povratka na investicioni status. Tri vodeće stranke imaće desetak dana za pokušaj sklapanja neke koalicije, ali vođe najvećih stranaka su odbacivale takvu mogućnost. Mitsotakis je isticao da želi jednostranačku vladu.
Opširnije
Grčka na putu oporavka, a birači podeljeni oko izbora za budućnost
Teško je na ulicama ne uočiti da se Grčka vraća iz dubina ekonomske krize u koju je bila utonula pre više od decenije.
21.05.2023
Zašto bi grčki izbori mogli da završe bez pobednika
Grci će imati izobilje opcija kada izađu na izbore u nedelju - ali će možda morati da to urade ponovo nekoliko nedelja kasnije.
19.05.2023
Nedeljni izbori su prvi put održani po proporcionalnom sistemu, što znači da je potrebna podrška od oko 48 odsto za samostalno formiranje vlade. U slučaju ponovljenih izbora pobednik će dobiti bonus od dodatnih 50 mesta u parlamentu, a onda je za samostalnu pobedu potrebno oko 38 odsto podrške, zavisno od broja stranaka koje uđu u parlament, koji broji 300 mesta.
Izbori su bili u senci nekoliko incidenata koji su opterećivali Mitsotakisovu kampanju uoči glasanja. Među njima je i železnička nesreća koja se dogodila ranije ove godine u kojoj je poginulo 57 osoba, ali i skandal u kojem je premijer potvrdio da je njegova obaveštajna agencija špijunirala opozicionog kandidata.
Ipak, birači su bili posebno fokusirani na privrednu transformaciju Grčke, u kojoj se bruto domaći proizvod (BDP) oporavio otprilike na nivo koji je zabeležen kada se Grčka 2010. godine suočila sa nemogućnošću da izvrši svoje obaveze. Nezaposlenost se više nego prepolovila u odnosu na svoj vrhunac od 28 odsto, a akcije i obveznice zemlje su ojačale.
Premija rizika na grčke državne obveznice u poređenju sa nemačkim je pala za oko trećinu tokom prošle godine. Trguju se sa sličnim prinosom kao i italijanske obveznice. Oporavak u privredi postavio je naciju na pravi put da povrati svoj status investicionog ranga nakon 13 godina.
Socijalistički Pasok dobio je 12,3 odsto prebrojanih glasova, Komunistička partija 6,9 procenata, krajnje desničarsko Grčko rešenje 4,5 odsto. Stranka krajnje levice MeRA25 bivšeg ministra finansija Yanisa Varoufakisa nije mogla da bude ponovo izabrana u parlamentu, saopštio je zvaničnik ministarstva unutrašnjih poslova.
Mitsotakis je snažan zagovornik jednopartijskih vlada, ali je rekao da bi pokušao da formira koalicionu vladu ako je to ono što rezultat glasanja pokazuje da je volja naroda.
Pasokov lider Nikos Androulakis - koji je bio jedan od ljudi koje je grčka tajna služba špijunirala tokom Mitsotakisove administracije - dosad je odbacivao bilo kakvu saradnju koja bi dovela do vlade pod Mitsotakisom ili Tsiprasom.
Od ponedeljka, Mitsotakis će imati tri dana da vidi da li može da formira vladu. Ako on ne uspe, mandat da pokuša da obezbedi većinu u parlamentu ide drugoj stranci (još tri dana), a ako i ona ne uspe, onda će i treća strana imati dodatna tri dana da pregovara o mogućoj administraciji.
Ako svi napori budu neuspešni, predsednik može pozvati sve partijske lidere da istraže mogućnost formiranja velike koalicije. Ako i ovaj pokušaj ne uspe - ili ako predsednik odluči da ne pokrene proces - Grci će biti ponovo pozvani da glasaju za oko mesec dana.
(Tekst dopunjen novim detaljima, počev od drugog pasusa.)