Cilj štrajkova koje koordinišu francuski sindikati je da zaustave veći deo zemlje u četvrtak u znak protesta protiv vladinih planova da reformišu penzijski sistem, što je i test sposobnosti predsednika Emmanuela Macrona da se odupre pritisku ulice.
Radnici u sektorima, uključujući železnice, škole, bolnice i energetiku, učestvuju u 24-časovnom štrajku protiv Macronovog plana da se minimalna granica za odlazak u penziju u Francuskoj povisi sa 62 na 64 godine. Sindikati će predvoditi marševe u najvećim francuskim gradovima uz potporu levo orijentiranih političkih stranka.
U retkom iskazu jedinstva, osam najvećih francuskih radničkih sindikata koordinisalo je napore, a očekivani poremećaji podstakli su vladu da ljude pozove na rad od kuće. Ipak, uspeh štrajkova će se barem delimično meriti opsegom uličnih demonstracija. I sindikat CGT i čelnik Komunističke partije postavili su cilj da najmanje milion ljudi protestuje širom Francuske, a to će verovatno biti samo jedna u nizu akcija.
Opširnije
Francuskoj prete protesti i štrajkovi zbog penzione reforme
Predizborno obećanje Emmanuela Macrona je da će podići granicu za odlazak u penziju na 65 godina.
10.01.2023
Ovo su najbolji i najgori penzijski sistemi u 2022.
Radnici će možda još jednom morati da razmisle o svojim planovima za penzionisanje, upozorava anketa koja rangira svetske penzijske sisteme.
11.10.2022
Inflacija jede srpske penzije, a 45 odsto živi sa 200 evra mesečno
Najavljeno povećanje neće pomoći jer su već obezvređene
13.09.2022
"Ovo će biti prvi dan", rekao je šef CGT-a Philippe Martinez na televiziji France 2 u sredu. "Biće i drugih."
Macronova odluka da nastavi sa svojom reformom dolazi u teškom trenutku za francusku privredu koja se bori s cenama struje koje su prošle godine skočile i sa inflacijom koja opterećuje domaćinstva i preduzeća. U nastojanju da postigne konsenzus, Macron je postavio predloženu minimalni prag za odlazak u penziju na 64 godine, što je niže od prvobitnog plana da bude 65 godina, a vladini ministri rekli su da su otvoreni za izmene plana tokom parlamentarnih rasprava.
Neki od najvećih poremećaja u četvrtak očekuju se u prevozu. Većina brzih vozova je otkazana, manji deo regionalnih vozova biće u prometu. U Parizu, operater javnog prevoza RATP upozorio je da tri linije podzemne železnice neće raditi, a većina ostalih voziće na manje od polovine uobičajenih nivoa. Državno telo zaduženo za civilno vazduhoplovstvo je avionskim kompanijama naredilo da ukinu 20 odsto letova na aerodromu Orly.
Isporuke goriva iz francuskih rafinerija, uključujući one u vlasništvu TotalEnergiesa i Exxon Mobila, takođe će biti pogođene 24-satnim štrajkom. A čak 70 odsto vaspitača i učitelja u vrtićima i osnovnim školama ostaće kod kuće, zatvarajući mnoge škole, tvrde sindikati u sektoru obrazovanja.
"Biće to bolan četvrtak", upozorio je ministar prometa Clément Beaune u intervjuu za France 2.
Macronova vlada je plan penzione reforme predstavila prošle nedelje, pa će ga podneti parlamentu početkom februara. Rasprava bi trebalo da traje do marta.
Iako je Macron izgubio svoju apsolutnu većinu na parlamentarnim izborima u junu, konzervativna Republikanska stranka rekla je da bi mogla podržati zakon o penzijama pod određenim uslovima, dajući mu dovoljno veliku većinu u donjem domu. Ako to ne uspe, Macron bi i dalje mogao koristiti članak u ustavu koji dopušta usvajanje zakona bez glasanja.
Duži rad Francuza ključan je za povećanje relativno niske stope zaposlenosti među starijim osobama i izbegavanje trajnih deficita u sistemu koji se finansira doprinosima radnika, rekla je vlada.
Ipak, radničke organizacije tvrde da će povlačenje praga za odlazak u penziju naniže nepravedno pogoditi niskokvalifikovane i najsiromašnije koji su ranije počeli raditi. Sindikati kažu da postoje bolji načini za povećanje zaposlenosti među starijim radnicima i ponovno uravnoteženje sistema, uključujući povećanje poreza, što je Macron odbacio. Gotovo tri petine Francuza protivi se planovima za promenu penzionog sistema, pokazalo je prošlonedeljno istraživanje ankete Elabe.
Macron je povukao drugačiji predlog reforme 2020. nakon dugotrajnih štrajkova uglavnom u saobraćaju. Tada je kao razlog naveo pandemiju kovida.