text size
Glavni grad Brazila rano u ponedeljak oporavljao se od pobune hiljada pristalica bivšeg predsednika Jaira Bolsonara koji su upali u najviše vladine institucije zemlje, ostavljajući trag razaranja i testirajući vođstvo Luiza Inácia Lule da Silve samo nedelju dana nakon što je preuzeo dužnost.
Protestanti su u nedelju opljačkali parlament, predsedničku palatu i vrhovni sud u Braziliji da bi izazvali vojne intervencije. Snagama bezbednosti trebali su sati za povratak kontrole nad ključnim vladinim zgradama. Tokom noći su uhapšene stotine Bolsonarovih pristalica, ali na tom području su se zadržale hiljade.
Lula, koji je bio u poseti gradu uništenom kišom u državi Sao Paulo, kasno se vratio u glavni grad kako bi proučio situaciju. Proglasio je saveznu intervenciju za bezbednost saveznog okruga, što će parlament verovatno potvrditi tokom vanredne sednice u ponedeljak ujutro. U demonstraciji snage će se verovatno sastati s čelnicima parlamenta i vrhovnog suda, kao i guvernerima država koji bi trebalo da dolete u Braziliju.
"Ne postoji ovakav događaj u istoriji naše zemlje", rekao je Lula u televizijskim komentarima, obećavši da će procesuirati pobunjenike. "Saznaćemo ko to finansijski podržava."
Rano ujutru u ponedeljak sud najvišeg suda Alexandre de Moraes je naredio uklanjanje s dužnosti guvernera saveznog okruga Ibaneisa Roche na 90 dana dok se istražuje njegova odgovornost za kršenje bezbednosti. Moraes je takođe policiji dao 24 sata da raspusti Bolsonarove pristalice koji su kampovali ispred vojnih stožera širom zemlje otkako je konzervativni vođa od Lule izgubio s malom razlikom u drugom krugu izbora 30. oktobra.
Vandalizam i selfiji
Protestanti su bili zagrnuti u brazilske zastave i nosili žuti nacionalni dres koji se povezuje s konzervativnom politikom kada su u nedelju posle podne preplavili glavne vladine zgrade u zemlji u događaju sličnom invaziji na američki Kapitol 6. januara 2021.
Dok je deo njih razbijao prozore, nameštaj i činili razne vandalizme u sedištu vlade, drugi su snimali video-snimke i selfije. Ministar komunikacija Paulo Pimenta je rekao da je u tom pohodu oštećeno i nekoliko umetnina.
Američki predsednik Joe Biden je napad nazvao nečuvenim, dok su čelnici širom Latinske Amerike i Evrope brzo obećali solidarnost s Lulom. Čileanski predsednik Gabriel Boric je na Twitteru poručio kako je reč o "napadu bez presedana", dok je predsednik Kolumbije Gustavo Petro pozvao članice Organizacije američkih država da se okupe i primene demokratsku povelju.
Šta kaže Bloomberg Economics
''Tržišta i ekonomija verovatno neće ostati neoštećeni. Jednostavan model Bloomberg Economicsa sugeriše da bi skok političke neizvesnosti otprilike na nivo iz aprila 2017. godine, kada je bila na vrhuncu, real mogao oslabiti za 1,8 odsto, cene akcija pogurati za tri odsto naniže i smanjiti ekonomsku aktivnost iz januara za oko 0,7 odstotnih bodova'', ukazuje Adriana Dupita, ekonomistkinja Latinske Amerike.
Nemiri u nedelju usledili su nakon višemesečnih protesta Bolsonarovih pristalica ispred vojnih objekata koji su zahtevali intervenciju vojske kako bi se sprečio povratak Lule na vlast nakon drugog kruga izbora. Krajem decembra se dogodila dojava o bombi u blizini aerodroma u Braziliji. Uoči nedeljnih protesta u Braziliju je došlo više od stotinu autobusa Bolsonarovih simpatizera.
Bivši predsednik, koji je otišao iz zemlje u SAD kako bi izbegao učešće na ceremoniji prenosa vlasti prvog januara, nekoliko sati kasnije objavio je polovičnu osudu događaja.
''Mirni protesti, u okviru zakona, deo su demokratije. Ali uništavanje i upadi u javne zgrade kakve smo videli danas, poput onih koje je radila levica 2013. i 2017, nisu unutar pravila", rekao je Bolsonaro na Twitteru.
Događaji u Brazilu takođe dolaze tokom intenzivne političke nestabilnosti u Južnoj Americi, poznatoj po stalnoj nestabilnosti i društvenim previranjima. U Peruu je s mesta predsednika smenjen i brzo pritvoren Pedro Castillo, nakon što je prošlog meseca pokušao da raspusti parlament. U Argentini predsednik Alberto Fernández nastoji da opozove čelnika vrhovnog suda nakon niza sukoba između vlade i pravosuđa.
Stanje pripravnosti
Lokalne vlasti širom Brazila i velike kompanije sprovele su mere za izbegavanje novih epizoda nasilja. Državni naftni div Petróleo Brasileiro nadzire bezbednost u svojim rafinerijama, rekao je u nedelju Jean Paul Prates, novi glavni izvršni direktor.
Gleisi Hoffmann, predsednica vladajuće Radničke stranke (PT), kritikovala je vlasti u glavnom gradu jer nisu sprečile građanske nemire. Lula je rekao kako će kazneno odgovarati policija koja se nije suočila s protestantima.
Robert Muggah, suosnivač Instituta Igarapé, tink-tenka u Rio de Janeiru, nerede je nazvao najvećom pretnjom brazilskoj demokratiji od državnog udara 1964. godine i dodao kako će ih slaviti mnogi pripadnici brazilske krajnje desnice.
"Oni će ovo doživeti kao poziv na okupljanje za buduće poremećaje", rekao je Muggah. ''Današnja nasilna pobuna podsetnik je da se demokratija nikada ne može uzeti zdravo za gotovo."
Drugi stručnjaci kažu da će neredi verovatno naštetiti podršci krajnje desnice jer većina Brazilaca osuđuje nasilje.
Christian Lynch, politikolog s Državnog univerziteta u Rio de Janeiru, rekao je da će nedeljni događaji naneti nepopravljivu štetu Bolsonarovom pokretu, kao i da će odgovor svih tela vlasti biti brz i nepopustljiv.
''To će srušiti legitimitet krajnje desnice", rekao je. "Sistem će stati na kraj svakoj toleranciji prema tim ljudima."
.webp){kind=icon}
