Kinezi u pohodu na Srbiju: raste broj turista i avio-linija

Kineski turisti dospeli su na četvrto mesto po broju stranaca koji su posetili Srbiju u prvih osam meseci ove godine. Očekuje se da će brojevi samo da rastu budući da dve države imaju bezvizni režim i da postoje tri direktne avio-linije između Beograda i kineskih gradova, a najavljuje se i četvrta.

Srbija tradicionalno neguje dobre odnose sa Kinom, što je posebno "začinjeno" dvema važnim odlukama donetim ove godine: prva je potpisivanje Sporazuma o slobodnoj trgovini, a druga se odnosi na uspostavljanje direktnih letova od Beograda do Guangdžoua, čime Air Serbia širi svoje poslovanje na tom tržištu.

Podsećamo da je nacionalna avio-kompanija pre nepune dve godine pokrenula letove za Tjenđin, a u najavi su i letovi do Šangaja, o čemu je Bloomberg Adria pisala proletos. Nema sumnje da ovaj potez dolazi u pravi čas, jer Srbija beleži rast broja kineskih turista, kao i povećanje robne razmene.

Prema istraživanju koje je svojevremeno objavio portal Ex-Yu aviation, Šangaj je jedna od generalno najpopularnijih destinacija iz Beograda sa kojom Air Serbia nema direktnu vezu, a osim toga, let za Beograd iz Šangaja je peta najtraženija destinacija iz Evrope. Sa Kinom je kao i sa Turskom saradnja zasnovana na bilateralnim sporazumima, što praktično znači da ne može svako da leti gde hoće kao u Evropi.

Pre toga, Air Serbia je uvela let za Tjenđin. Kada je krajem 2022. godine uveden ovaj let, iz Pekinga i Šangaja nijedna kompanija nije mogla da leti u inostranstvo, uključujući i kineske. To je bio prvi let za Kinu iz Srbije posle dve decenije. Tjenđin je udaljen od Pekinga 130 kilometara, nalazi se na severu Velikog kineskog kanala i predstavlja najvažniji proizvodni centar i glavnu luku severne Kine, odakle se snabdeva prestonica ove azijske zemlje.

Kina je, inače, jedno od tri najveća svetska tržišta i predviđa se da će rasti mnogo brže od već zrelih tržišta poput Severne Amerike. Prema tvrdnjama upućenih, svi letovi iz Beograda za Kinu su popunjeni. Osim što odsedaju u Beogradu, kineski turisti glavni grad Srbije koriste i kao konekciju za dalje putovanje ka evropskim gradovima.

 

Depositphotos

Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Goran Vesić je u ime predsednika i vlade čestitao kineskim prijateljima 75. godišnjicu osnivanja Kine i dodao da nije slučajno odlučeno da prvi let za Guangdžou poleti baš u vreme kada se obeležava ovaj jubilej.

"To jeste naš doprinos čeličnom prijateljstvu između dva naroda", rekao je on i dodao da je Srbija veoma zahvalna kineskim prijateljima na razvoju kako ekonomskih, tako i drugih odnosa. Prema njegovim rečima, očekivanja su da će ovaj let biti poslovni, ali i da će ga koristiti i turisti.

"Ekonomske veze Srbije i Kine su sve značajnije. Od 1. jula je na snazi Sporazum o slobodnoj trgovini između naše dve zemlje tako da očekujemo još više poslovnih ljudi, jer je upravo Srbija jedna od retkih zemalja koja nema predrasude prema kineskom kapitalu i narodu. Svi su kod nas dobrodošli."

Depositphotos

Da li uvođenje direktnih avio-linija iz Srbije ka Kini predstavlja uzrok ili posledicu? Ostaje dilema. Naime, iako će ovaj potez doprineti jačanju veza između dve zemlje, pre svega u oblasti trgovine i turizma, valja se osvrnuti i na 2023. godinu, kada je Kina već bila najbrže rastuće tržište sa koga dolaze strani gosti u Srbiju (povećanje dolazaka od 230 odsto u odnosu na 2022, prema podacima Ministarstva turizma i omladine).

Dakle, ta azijska zemlja je od prošle godine pojačano krenula u turistički pohod na Srbiju (posebno nakon pauze usled korone), a tendencije su se nastavile i u 2024. Srbija je vodeća evropska država po tempu oporavka turističkog prometa sa Kinom, koji je prevazišao nivoe pre pandemije, i to za 30 odsto u dolascima i 57 odsto u noćenjima u poređenju sa prvim kvartalom 2019. godine.

Kineski turisti vole Srbiju

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku o stranim turistima, u julu 2024. kineski gosti su bili na četvrtom mestu po broju dolazaka u Srbiju (15.962), što se održalo i u avgustu. Na godišnjem nivou, primećuje se snažna tendencija rasta.

 

 

Svakako, ne može se zanemariti veza turizma i ekonomije. Robna razmena sa ovom azijskom državom raste, a zvanični podaci kažu da je prošle godine izvoz Srbije vredeo 1,24 milijarde dolara, a uvoz 4,87 milijardi. U skladu sa svim tim - raste i turistički potencijal Srbije i Kine.

U obzir treba uzeti i brojne kineske kompanije koje posluju u Srbiji, što otvara šansu ne samo domaćim već i kineskim radnicima i njihovim porodicama koje im dolaze u posetu. Opšte je poznato i koliko se Kineza uspešno bavi trgovinom u celom Adria regionu, a proboj te nacije u domenu električnih vozila (EV) takođe bi mogao da stvori nove veze u Srbiji i Evropi.

Pre izvesnog vremena, londonski "Times" je pisao kako "Peking ulaže u Srbiji koliko cela EU", što takođe dosta govori o odnosu dve zemlje. Rastući turizam je utoliko pre posledica odnosa građenih na polju (geo)politike, društva, biznisa, zdravstva i ostalih segmenata.

Devetogodišnji zamah turizma u Srbiji

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku objavljenom u ponedeljak, od januara do avgusta najviše gostiju bilo je iz Turske (163.899 dolazaka), zatim Rusije (126.485 dolazaka), BiH (106.258 dolazaka), Kine (94.481 dolazak). Na petom mestu su Nemci, sa 91.868 ostvarenih dolazaka. 

Broj dolazaka turista u avgustu veći je za dva odsto, mada je broj noćenja opao za 5,2 odsto. 

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, ekspanzija ove privredne grane je u Srbiji započeta 2015. godine, najpre podsticajnim merama domaćeg turizma, a onda i porastom interesovanja stranih turista. Izraženo brojem noćenja, turistički promet je bio u porastu sve do 2019, kada je ostvaren rekordan broj od ukupno 10,1 milion noćenja.

 

 

 

 

U 2020. je, sasvim logično, zbog pandemije i blokade vezane za putovanja došlo do zastoja, i samim tim pada broja noćenja na 6,2 miliona: tada su domaći turisti ostvarili skoro pet miliona, a strani oko 1,3 miliona noćenja.

Oporavak je usledio već 2021, kada broj noćenja raste na 8,2 miliona. Ta tendencija nastavljena je svake naredne godine sve do danas. Tokom 2023. zabeleženo je 12,4 miliona noćenja (1,6 odsto više nego 2022), a u drugom kvartalu 2024. godine broj ostvarenih turističkih noćenja iznosio je 3,4 miliona (za 9,7 odsto više u odnosu na drugi kvartal 2023). 

 

 

 

 

Na osnovu podataka iz priloženih grafikona, primećujemo dve ključne promene: Severna Makedonija i Kina su zamenile svoje pozicije u periodu od 2023. do 2024. godine, a Hrvatska je uspela da pretekne Rumuniju.

Osim Beograda i ostalih većih gradova, najposećenija su banjska i planinska mesta, a kada govorimo o zemlji porekla stranih turista - u kontinuitetu prednjače Turci, Rusi i građani BiH.

 

 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar