Kraj za poreske rajeve: ekstraporez preti superbogatima širom Evrope

Italija je s vremenom postala vrhunska destinacija za svetske bogataše, ali možda je došlo vreme da se to zadovoljstvo naplati. Ova mediteranska zemlja razmatra podizanje fiksnog poreza na strani prihod za nove rezidente.

Godišnji fiksni paušalni porez na strani prihod od 100.000 evra mogao bi da se udvostruči na 200.000 evra, izvestio je u sredu italijanski Il Messaggero.

Naime, imućni koji odluče da se presele u Italiju imaju mogućnost da podnesu zahtev za ovaj porez na svoj prihod ostvaren u inostranstvu radi uštede novca. Prvi put uvedena 2017, ta odredba oslobađa nove rezidente plaćanja stranog prihoda, poklona i nasledstva na 15 godina, u zamenu za jednokratnu isplatu od 100.000 evra godišnje.

Svaki prihod ostvaren u Italiji redovno bi se oporezivao, piše Bloomberg.

Međutim, premijerka Giorgia Meloni sada pribegava raznim metodama da prikupi više gotovine, usred pritiska na javne finansije Italije uoči jesenjeg budžeta. Zvaničnici iz njenog kabineta su prošle nedelje preliminarno razgovarali sa Ministarstvom finansija o tome kako ubrati više poreza od zajmodavaca i osiguravača koji imaju koristi od porasta kamata u poslednjih nekoliko godina, rekli su izvori. Ipak, nikakva odluka još nije doneta.

Moglo bi doći do izmene poreskog režima u nacrtu uredbe, o čemu će biti reči na sednici vlade u sredu. Otkako je Italija uvela paušalni fiksni porez, oko 4.000 ljudi se preselilo u tu zemlju i koristilo taj sistem.

Dobro je poznato da su neke zemlje daleko povoljnije za bogataše kada je reč o porezu. Recimo, magnat za nekretnine Tord Kolstad napustio je svoju rodnu Norvešku pre dve godine upravo da bi izbegao povećanje poreza na bogatstvo. Ali nije uspeo mnogo da mu pobegne.

Naime, Švajcarska, njegov novi dom, trenutno je u jeku žestoke debate o porezima na nasledstvo superbogatih. Predlog je da država oporezuje 50 odsto svakog prenesenog bogatstva vrednijeg od 50 miliona franaka (59 miliona dolara).

Ta ideja je izazvala bunt kod multimilionera i milijardera, vlasnika preduzeća, uz pretnje da će napustiti Švajcarsku i poreski raj potražiti na drugom mestu.

Slične debate se vode širom sveta, dok vlade razmatraju načine da izvuku što više novca od najbogatijih, kako bi se izborile sa ogromnim deficitima i kako bi mogle da finansiraju javne usluge. Mere tog tipa ne jenjavaju, uprkos upozorenjima da će dovesti do egzodusa bogatih i gubitka investicija.

 

Bloomberg

 

Podsećamo, jedna od država u Evropi koja je u poslednje vreme uspela da privuče možda čak najveći broj investicija (najviše vrednosti), jeste Francuska. Ideja je da Pariz postane evropsko finansijsko središte nakon Bregzita, i to baš zato što zemlju naširoko prati lošija reputacija (strogi zakoni o radu, preterana regulativa i vršenje političkog pritiska na kompanije).

Kada je reč o Švajcarskoj, proteći će još vode dok se ta politika ne sprovede, budući da prema demokratskom sistemu zemlje predlog ide na referendum, koji se očekuje za oko dve godine. Ipak, Bloomberg piše da čak i pominjanje te ideje dovodi do osećaja da se identitet Švajcarske polako razara.

Usled zabrinutosti zbog finansija posle kolapsa Credit Suissea, ali i pukotina u toliko cenjenoj neutralnosti zemlje, predlog za oporezivanje dela nasledstva predstavlja pretnju reputaciji Švajcarske - kao nacije sa niskim porezima i povoljnim poslovnim okruženjem. Ova evropska zemlja je dugo bila poznata kao oaza svetskih bogataša, a posebno se ističe po privatnom bankarstvu.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar