Pet stvari koje treba da znate ove nedelje: Reakcija Izraela i cena nafte

U fokusu ove nedelje biće Bliski istok. Iran je napao Izrael u subotu uveče sa više od 300 projektila i dronova. Izrael je, uz pomoć saveznika - SAD, Velike Britanije i Francuske - uspeo da presretne oko 90 odsto iranskih bespilotnih letelica i projektila, te je napad prošao bez žrtava. Povređena je desetogodišnja devojčica i oštećeno nekoliko vojnih objekata. Ovaj napad mogao bi da izazove širi sukob na Bliskom istoku, što bi se odrazilo na tržište sirovina, naročito na cene nafte. To bi moglo da dovede do ponovnog skoka inflacije i odloži dugo očekivano smanjenje kamatnih stopa centralnih banaka.

Reakcija Izraela

Ove nedelje u centru pažnje biće reakcija Izraela na iranski napad. Ovim napadom Teheran je odgovorio na napad na iransku ambasadu u Siriji u kojem su ubijeni najviši iranski vojni oficiri.

Iran je za taj napad optužio Izrael. Iran je rekao da neće vršiti dalje napade ukoliko izostane snažna reakcija Izraela. "Smatramo ovu operaciju kao postizanje potpunog rezultata i nemamo nameru da je nastavimo", rekao je u nedelju za državnu televiziju načelnik štaba iranske vojske Mohammad Bagheri. Iran je, kako je dodao, sposoban za "desetine puta" veći napad, ali ga je namerno ograničio. Iz Teherana su obećali da će još jače napasti Izrael ukoliko iz te zemlje budu odgovorili na napad.

Ahmad Salem/Bloomberg

Naime, Bela kuća neće podržati izraelski kontranapad na Iran, upravo zbog opasnosti šireg sukoba na Bliskom istoku koji bi poremetio tržište nafte, baš u izbornoj godini za predsednika Joea Bidena. Glasači SAD prilikom glasanja posebno obraćaju pažnju na maloprodajne cene goriva.

Ključ za ono što će se dalje dešavati jeste da li SAD mogu da obuzdaju izraelsku reakciju.

Cena nafte

Od dalje situacije na Bliskom istoku zavisiće u kom pravcu će se kretati cena nafte. Podsetimo, nakon napada na iransku ambasadu u Siriji, za koji je Teheran optužio Izrael, cena nafte je premašila 90 dolara po barelu. Cena nafte brent na zatvaranju u petak iznosila je 90,45 dolara po barelu.

Mnogi tržišni analitičari prognoziraju da bi cena nafte mogla da dostigne 100 dolara po barelu ukoliko Iran i Izrael uđu u direktan sukob.

Naftni trejder, energetski konsultant, ali i glavni istraživač Oksfordskog instituta za energetske studije Adi Imširović rekao je ranije za naš medij da situacija sa napadima na Crvenom moru nije toliko tragična za tržište nafte koliko bi bio ulazak Irana u rat sa Izraelom. Istakao je da Iran proizvodi 3,5 miliona barela nafte dnevno. Procenio je da bi tada nafta mogla da pređe 100 dolara po barelu.

Cena zlata

Osim cene nafte, zbog geopolitičkih tenzija mogla bi da poraste i cena zlata. U petak je, nakon prognoza da bi Iran tokom vikenda mogao da napadne Izrael, cena zlata u jednom momentu skočila na 2.395 dolara po unci. Tokom dana u petak, cena zlata je pala na oko 2.345 dolara po unci.

 

Prošla nedelja je bila četvrta uzastopna dobitnička nedelja za zlato, što je najduži niz od prošlog januara. Rastu cene doprineo je, pored tenzija na Bliskom istoku, i rat u Ukrajini, ali i potražnja za zlatom od strane centralnih banaka, najviše centralne banke Kine.

Građevinske dozvole u Srbiji za februar

Republički zavod za statistiku Srbije objavljuje u ponedeljak podatke o izdatim građevinskim dozvolama za februar 2024. godine.

Vrednost građevinskih radova u četvrtom kvartalu 2023. godine u Srbiji porasla je u tekućim cenama, za 13,9 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, dok je u stalnim cenama rast 11,1 odsto. Ovaj rast je nosila infrastruktura, i to pretežno na jugu i istoku zemlje, dok je stanogradnja zabeležila pad.

U poslednjem kvartalu 2023, vrednost izvedenih građevinskih radova najviše je povećana u Regionu Južne i Istočne Srbije, 22,6 odsto u odnosu na isti kvartal 2022. godine, zatim sledi Beogradski region, 20,3 odsto, pa Region Vojvodine, 16,4 odsto, dok je vrednost izvedenih građevinskih radova opala samo u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, 7,9 odsto, u stalnim cenama.

Konačna inflacija u evrozoni

Ove nedelje, tačnije u sredu, biće objavljena konačna inflacija u evrozoni za mart. Prvi rezultati pokazali su da su potrošačke cene porasle na godišnjem nivou od 2,4 odsto prošlog meseca, u odnosu na 2,6 odsto u februaru. Bazna inflacija, koja isključuje hranu i energiju, takođe je smanjena više nego što se očekivalo, na 2,9 odsto.

Novi izveštaj o inflaciji je dokaz da su zvaničnici na putu da je vrate na cilj od dva odsto, što im omogućava i da uskoro snize kamatnu stopu nakon što je rast cena skočio na dvocifrene vrednosti.