.webp){kind=icon}
U nedelji za nama Bloomberg Adria je analizirala cenu radnog sata u evropskim zemljama, izvestili smo o promenama na listi najbogatijih ljudi sveta, ali i broju prevezenih putnika nacionalne avio-kompanije. U međuvremenu, cena zlata dostigla je nov rekord, dok je cena nafte nastavila da raste usled tenzija na Bliskom istoku. Donosimo vam pet grafikona koji su obeležili ovu radnu sedmicu.
Radni sat u Srbiji skuplji od Bugarske i mnogo ispod proseka EU
U Srbiji je prošle godine rad po satu bio plaćeniji nego u Bugarskoj, sličan kao u Rumuniji, ali i dalje čak tri puta niži od evropskog proseka.
Prema podacima Eurostata, prosečna cena rada po satu u Srbiji prošle godine je iznosila 10 evra, u Bugarskoj 9,3 evra, dok se u Rumuniji prosečna cena rada po satu plaćala 11 evra. U Evropskoj uniji (EU) prosek cene rada po satu iznosio je 31,8 evra, dok je u evrozoni iznosio čak 35,6 evra.
Opširnije
Pet grafikona koji su se istakli ove nedelje
Poslednja nedelja u mesecu donela je još jednu turu zvanične statistike, kao i novi poslovni potez Miodraga Kostića.
30.03.2024
Pet grafikona koji su se izdvojili ove nedelje
Japan je iznenadio svojim zaokretom u monetarnoj politici, a EPS se oporavio posle gubitaške 2022. godine.
23.03.2024
Pet grafikona koji su obeležili ovu nedelju
Portal Bloomberg Adria analizirao je trgovinu Srbije sa Češkom, koja je dospela u top pet najvećih spoljnotrgovinskih partnera naše zemlje.
16.03.2024
Pet grafikona koji su obeležili nedelju
Analizirali smo trgovinske odnose sa Rusijom, plate, startap scenu i odnos snaga muškaraca i žena u preduzetništvu.
09.03.2024
U poređenju sa ostalim zemljama iz okruženja, a koje su članice EU, Srbija je imala najnižu prosečnu cenu rada po satu. U Hrvatskoj se rad po satu u proseku plaćao 14,4 evra, u Mađarskoj 12,8 evra, u Grčkoj 15,7 evra. Od zemalja u okruženju najviša prosečna cena rada po satu prošle godine bila je u Sloveniji, gde je iznosila čak 25,5 evra. Podaci za Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju, Crnu Goru i Albaniju nisu dostupni na Eurostatu.
Top 10 milijardera: Elon Musk jedini u minusu u 2024.
Elon Musk pao je na treće mesto najbogatijih ljudi na svetu, posle Francuza koji stoji iza najveće svetske kompanije za luksuznu robu LVMH Bernarda Arnaulta i direktora i osnivača Amazona Jeffa Bezosa.
Direktor Tesle i SpaceX-a izgubio je preko 40 milijardi dolara bogatstva od početka godine, prema Bloomberg Billionaires Indexu, i tako je bio jedini u prvih deset najbogatijih koji je zabeležio gubitak u odnosu na 2023. godinu.
Bezos je pretekao Muska početkom marta, što je prvi put u devet meseci da Musk nije bio na prvom mestu liste. Njegov pad uzrokovao je pad akcija Tesle. U ovih mesec dana, njegovo bogatstvo je nastavilo da se smanjuje, i sada iznosi 189 milijardi dolara, dok je Bezosovo poraslo na 204 milijarde. To je prvi put da se Bezos našao na vrhu Bloombergove liste najbogatijih ljudi od 2021. godine.
Air Serbia već sada očekuje milionitog putnika
Air Serbia je u martu prevezla 271.102 putnika, što je za 15 odsto više u poređenju sa istim mesecom 2023. godine. Srpska nacionalna avio-kompanija je tokom marta imala 3.018 letova, odnosno za osam odsto više nego u martu 2023. godine, saopšteno je u sredu.
Prvi kvartal 2024. godine bio je uspešan za Air Serbiju. Tokom prva tri meseca prevezli su više od 750.000 putnika, odnosno 110.000 putnika više nego u istom kvartalu prethodne godine.
Osim toga, imali su 16 odsto više letova u poređenju sa brojem letova u prva tri meseca prethodne godine. Očekuju da će uskoro prevesti milionitog putnika u 2024. godini. Poređenja radi, taj broj putnika u 2023. godini zabeležen je tek 8. maja.
Zlato oborilo rekord
Zlato je ponovo oborilo rekord, jer sve više učesnika na tržištu misli da se Federalne rezerve (Fed) približavaju smanjenju kamatnih stopa. Cenu zlata su pogurale i geopolitičke tenzije i rast tražnje u Kini.
Cena plemenitog metala prvo je u ponedeljak skočila na 2.265,73 dolara za uncu, što je bilo za 1,6 odsto više u odnosu na cene sa kraja trgovanja od četvrtka. Kasnije tokom nedelje dostigla je vrednost i veću od 2.300 dolara.
Podsetimo, više centralnih banaka je kupovalo zlato, a velika tražnja je zabeležena u Kini, gde su plemeniti metal kupovali i centralna banka, i institucionalni i neinstitucionalni ulagači.
Cena nafte nastavila da raste i nakon što je premašila 90 dolara
Cena nafte je u petak ujutru nastavila da raste nakon što je u četvrtak prešla 90 dolara po barelu, zbog eskalacije tenzija na Bliskom istoku.
Globalni referentni brent porastao je iznad 91 dolara, dok je WTI dostigao 87 dolara po barelu. Izrael je pojačao pripreme za potencijalnu odmazdu Teherana posle napada na iranski diplomatski objekat u Siriji, što je pojačalo strah od šireg regionalnog sukoba na Bliskom istoku.
Cena nafte je ove godine porasla za 18 odsto zbog geopolitičkih tenzija na Bliskom istoku i u Ukrajini, kao i zbog ograničenja ponude OPEC+ i bolje potražnje za ovom sirovinom. Sukob između Izraela i Hamasa doveo je do napada pobunjeničke grupe Huti na brodove u Crvenom moru, što je povećalo troškove transporta, ali ova tenzija do sada nije eskalirala u širi rat u regionu koji čini oko trećinu svetskih zaliha nafte.
