Proteklih dana analizirali smo trgovinu Srbije sa Češkom, koja je dospela u top pet najvećih spoljnotrgovinskih partnera naše zemlje, izvestili smo o najnovijim podacima o inflaciji, ali i istražili šta se to dešava na tržištu sirovina i zašto je čokolada sve skuplja. U nastavku vam donosimo pet grafikona koji su se istakli ove nedelje.
Srbija se probila u Češku zahvaljujući mašinama i nameštaju
Tokom čitave prošle godine prvih pet partnera po izvozu srpske robe bili su Nemačka, Italija, Mađarska, Bosna i Hercegovina i Rumunija. Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) za januar ove godine pokazali su da je Češka smenila Rumuniju.
Ukupna robna razmena u januaru sa Češkom iznosila je 153 miliona evra, pokazuju podaci RZS-a dostavljeni Bloomberg Adriji. Srbija je u trgovini sa Češkom u januaru ostvarila suficit. Srpska privreda je u prvom mesecu ove godine izvezla robu na češko tržište vrednu 88,2 miliona evra, dok je uvoz češke robe u Srbiju iznosio 64,8 miliona evra.
Roba iz Srbije koja je najviše doprinela da Češka postane jedan od najvećih spoljnotrgovinskih partnera jesu električne mašine i aparati, nameštaj i pogonske mašine. Procentualno gledano, u januaru je najveći skok u izvozu zabeležio izvoz drveta i naučnih i kontrolnih instrumenata, čiji je izvoz skočio za više od 900 odsto. Međutim, vrednost izvoza ovih proizvoda bila je niska, što znači da se u januaru prošle godine ovi proizvodi ili nisu ni izvozili ili je njihov izvoz bio minimalan.
Inflacija u Srbiji usporila na 5,6, najniža od avgusta 2021.
Inflacija u našoj zemlji usporila je i u februaru, pa je indeks rasta cena na međugodišnjem nivou pao na 5,6 odsto, što je najniža stopa rasta od avgusta 2021. godine.
Mesečna inflacija iznosila je 0,6 odsto, a najveći doprinos na mesečnom nivou dali su alkoholna pića i duvan (dva odsto), i transport (1,9 odsto), navodi se u izveštaju RZS-a. U odnosu na prethodni mesec pojeftinila je odeća i obuća (1,1 odsto), a za skromnih 0,1 odsto bile su jeftinije i komunikacije.
Analitičari Bloomberg Adrije očekuju da inflacija u Srbiji u granice cilja NBS (od 1,5 do 4,5 odsto) uđe sredinom godine, a iz NBS su rekli da bi krajem godine inflacija trebalo da uspori na oko tri odsto.
Čokolada je sve skuplja i manja jer cene kakaoa ruše rekorde
Cene sirovina koje se koriste za pravljenje čokolade ljubiteljima slatkiša prave problem još od 2022. godine. Agoniji konditora kao da nema kraja: posle velikog rasta cena šećera, na redu je kakao, čija je cena na svetskim tržištima skočila 170 odsto od početka 2023. godine.
Rast cena na svetskim tržištima preliva se i na Srbiju, a na kraju krajeva, i na kupce, koji sve više moraju da izdvajaju za 100 grama čokolade (ili ponekad i 80 grama, na šta utiče fenomen poznat kao šrinkflejšn (engl. shrinkflation), odnosno inflacija smanjenjem).
Prošle godine smo pisali o tome koliko je skočila cena šećera zbog neizvesnosti proizvodnje kod ključnih država proizvođača, Brazila i Indije, kao i zbog rizika od fenomena El Nino. U međuvremenu, cene šećera i kafe su se stabilizovale, ali je sada na redu kakao. Više o ovoj temi pročitajte u posebnom tekstu.
Koliko košta osvajanje Oskara?
Oglas u prvoj trećini Hollywood Reporter magazina u sezoni pred dodelu slavne filmske nagrade ide i do 72.000 dolara, a 30-minutna reklama na samom događaju može koštati i preko milion dolara.
Pored ocenjivanja filmova, dodela Oskara je i brutalno finansijsko bojno polje gde filmski studiji i kompanije troše između 100 i 500 miliona dolara pokušavajući da ubede Akademiju da odabere njihov film. I to nije samo zato da bi film bio uspešniji na blagajnama, jer neki od njih, kao ovogodišnji višestruki dobitnik, već trijumfuju na tom polju. Ili zbog očekivanog povećanja zarade od 20 odsto prilikom narednog projekta za pobednika u kategoriji glavna glumica/glumac.
Ipak, niko ne želi da kaže tačno koliko košta osvajanje Oskara. U videu na LINKU pogledajte kako Bloomberg Originals istražuje četiri stuba kampanje za Oskara, nejasnu matematiku i ozloglašenu bitku za zaradu koju vodi armija stratega, publicista, organizatora, PR i marketing menadžera tokom kampanja za Oskara.
Pad kamata oslobađa likvidnost i donosi rast kreditiranja u 2024.
Tokom 2023. ukupni krediti u Srbiji porasli su za 1,1 odsto, pokazali su podaci Narodne banke Srbije (NBS). Kako su naveli sagovornici Bloomberg Adrije, makroekonomski i geopolitički faktori (kako iz zemlje, tako i iz sveta) dovešće do toga da 2024. godina bude nešto bolja po tom pitanju.
"Sve u svemu, imajući u vidu da se može reći da je globalno gledano ovo izborna godina, što implicira da će standard građana biti u fokusu, očekujem da po pitanju kreditiranja ona bude bolja nego godina za nama i da će optimizam ka potrošnji i investiranju biti na višem nivou", rekao je Miloš Zečević, direktor sektora kontrolinga i računovodstva u Erste banci.
On očekuje da Evropska centralna banka počne da smanjuje kamatne stope i da će se stopa na depozitne olakšice centralne banke evrozone smanjiti za jedan procentni poen, dok bi NBS mogla da svoju referentnu kamatnu stopu smanji za 1,25 ili 1,5 procentnih poena.
.webp){kind=icon}
