.webp){kind=icon}
Islamska država (ISIS) preuzela je odgovornost za najgori napad na Rusiju u više od dve decenije, nakon što su naoružani napadači gađali koncertnu dvoranu na periferiji Moskve 22. marta i ubili više od 130 ljudi.
Američka vlada saopštila je da je ta tvrdnja verodostojna i da ISIS "snosi isključivu odgovornost", nakon što je ruski predsednik Vladimir Putin uperio prst u Ukrajinu, koja je negirala bilo kakvu umešanost.
Tačnije, američki zvaničnici su ukazali na jedan ogranak poznat kao "Islamska država Horasan" ili ISIS-K (engl. Islamic State Khorasan). Evo šta znamo o grupi.
Opširnije
Francuska proglasila najviši nivo opasnosti od terorizma posle napada u Moskvi
On je to objavio u tvitu u nedelju uveče nakon zasedanja Saveta za odbranu i bezbednost koji je organizovao predsednik Emmanuel Macron u Jelisejskoj palati.
25.03.2024
Posledice tranzicije ruske ekonomije ka ratnom modelu
Invazija ruskih snaga na Ukrajinu 2022. godine predstavlja značajan preokret ne samo u geopolitičkim odnosima, već i u ekonomskom pejzažu Rusije.
24.03.2024
Rusija upire prst u Ukrajinu za napad u Moskvi dok broj žrtava raste, uhapšeni osumnjičeni
Rusija je uperila prst u Ukrajinu nakon što je u najgorem terorističkom napadu u Moskvi u više od dve decenije ubijeno najmanje 115 ljudi.
23.03.2024
U napadu u Moskvi 40 mrtvih, više od 100 povređenih
Najmanje 40 ljudi je poginulo, a više od 100 je ranjeno u oružanom napadu na koncertnu dvoranu u Moskvi.
22.03.2024
Da li se Srbiji isplatio ugovor sa Rusijom o gasu i vezivanje cene za naftnu formulu
Postavlja se pitanje da li se Srbiji za ove skoro dve godine od potpisivanja ugovora isplatio dogovor sa Rusijom i vezivanje cene gasa za naftnu formulu.
25.03.2024
Šta je ISIS-K?
ISIS-K je regionalni ogranak šire organizacije Islamske države, koju veliki deo sveta klasifikuje kao terorističku grupu. Njegovo ime potiče od drevnog izraza za deo sveta u kojem operiše - to je uglavnom Avganistan, ali takođe obuhvata oblasti današnjeg Pakistana, Turkmenistana, Tadžikistana, Uzbekistana i Irana, prema navodima Centra za strateške i međunarodne studije, tink-tenka iz Vašingtona.
"Sve je to deo oblasti koju oni zovu ovim imenom, imaju pristalice tamo i odatle pokreću napade", kaže Greg Barton, profesor svetske islamske politike na Univerzitetu Dikin (engl. Deakin University) u Melburnu.
ISIS-K je formiran 2015. godine i prvobitno se fokusirao na pokušaj kontrole područja unutar svog regiona. Ali nakon što je pretrpela značajne teritorijalne gubitke 2019. godine, grupa se fokusirala na napade visokog profila na grupe koje doživljava kao svoje neprijatelje, prema proceni australijske vlade.
Od američkog povlačenja iz Avganistana 2021, ISIS-K je ojačao i postao otporna pobunjenička grupa, kaže Barton. Više puta su se sukobljavali sa tamošnjom vladom talibana. Američki Nacionalni centar za borbu protiv terorizma (engl. National Counterterrorism Center) u 2022. procenio je broj njihovih članova na oko 2.000.
Šta ISIS-K želi?
Šira grupa ISIS ima cilj da uspostavi islamski kalifat koji podrazumeva stroge verske zakone. Nakratko je to uspela u delovima Iraka i Sirije prošle decenije, pre nego što su je proterale združene svetske sile.
Sergei Vedyashkin/Moscow News Agency via AP/Beta
Isti cilj dele i ISIS-K, kažu stručnjaci. Prema oceni Međunarodnog centra za borbu protiv terorizma (engl. International Center for Counter Terrorism - ICCT), aspiracije grupe nisu ograničene na region Horasan od kojeg je dobila ime.
Koje je napade ISIS-K ranije izveo?
Američki Nacionalni centar za borbu protiv terorizma opisuje ISIS-K kao "jednu od najsmrtonosnijih grana ISIS-a", smatrajući da su njeni militanti ubili ili ranili hiljade ljudi u Avganistanu i Pakistanu.
Veruje se da ISIS-K stoji iza smrtonosnih bombaških napada u Iranu 3. januara u kojima je poginulo skoro 100 ljudi, kao i napada na međunarodni aerodrom Hamid Karzaj u Kabulu u avgustu 2021. tokom povlačenja Sjedinjenih Američkih Država (SAD). U poslednjem napadu poginule su najmanje 183 osobe, među kojima je 13 američkih vojnika.
Vašingtonski institut za bliskoistočnu politiku (engl. Washington Institute for Near East Policy) procenjuje da je ISIS-K planirao 21 zaveru ili napad tokom prošle godine u devet zemalja - u poređenju sa osam u prethodnih 12 meseci - a samo tri između 2018. i marta 2022.
Nakon što su se dve decenije borili jedni protiv drugih, talibani i SAD su se nedavno zajedno svrstali u tabor protiv ISIS-a. I jedni i drugi žele da spreče da se Avganistan pretvori u ključno odredište boraca ISIS-a za planiranje svetskih napada, mada je u praksi njihova saradnja po ovom pitanju slaba.
I talibani i ISIS-K su zagovornici strogog šerijatskog zakona - ali su takođe neprijatelji i često su se sukobljavali otkako je ISIS proširio svoje teritorijalne ambicije, tako da sada uključuju i Avganistan.
Zašto bi ISIS-K ciljao Rusiju?
Jedna od retkih stvari koje SAD i Rusija imaju zajedničko u ovom trenutku je to što ih je ISIS oboje identifikovao kao važne mete, napisao je istraživač Lucas Webber u časopisu Terrorism Monitor organizacije Jamestown Foundation u januaru 2022.
ISIS i druge sunitske muslimanske džihadističke grupe su neprijateljski nastrojene prema Rusiji između ostalog i zbog podrške Moskve režimu Bashara al-Assada u Siriji, koji se borio protiv sunitskih pobunjenika. Tu je savez Rusije sa šiitskom regionalnom silom Iranom, suzbijanje separatista u Čečeniji (pretežno muslimanskom regionu Rusije), kao i invazija Sovjetskog Saveza na Avganistan 1979. uz decenijski rat koji se tamo vodio.
Barton sa Univerziteta Deakin kaže da postoje "godine gorčine" prema Rusiji, koju osećaju muslimani širom centralne Azije. On takođe uviđa da je poslednjih godina ISIS-K tražio prilike za veće napade, kako bi ojačao svoj uticaj i privukao nove članove.
