Netačne ili lažne informacije predstavljaju najveću pretnju svetu u naredne dve godine, u kontekstu brojnih izbora i ekonomske stagnacije, pokazalo je istraživanje Svetskog ekonomskog foruma (WEF). Međutim, ovo nije prva godina da netačne informacije predstavljaju jedan od najvećih izazova u bliskoj budućnosti kaže, Mila Bajić, liderka istraživanja u Share fondaciji.
"Na spisku kratkoročnih izazova lažne vesti su prva pretnja, a na spisku dugoročnih su na petom mestu. Svi drugi izazovi poput klimatskih promena i geopolitičkih izazova su uvezani sa lažnim informacijama, tako da uopšte nije čudno što su lažne informacije tako visoko kotirane."
Opširnije
Šta Evropi donosi izborna 2024. godina
Na biračka mesta će u 2024. godini izaći oko 4,2 milijarde ljudi koji će glasati na nacionalnim i regionalnim izborima.
05.01.2024
Trumpu zabranjeno da se kandiduje i u Mejnu
Državna sekretarka Mejna odlučila je da Donald Trump ne može da se kandiduje na predizborima u toj državi.
29.12.2023
Izborna groznica 2024.
Spremite se za razorne promene i geopolitička trvenja u godini u kojoj će se glasati u 40 zemalja.
19.12.2023
Lažne vesti u izbornoj godini jedna su od glavnih tema sastanka u Davosu, a šteta koju lažne informacije uzrokuju broji se u milijardama. "Poslednji put je konkretnije istraživanje rađeno oko izbora u Americi 2020. godine kada je procena bila 80 milijardi dolara štete na svetskom nivou. Sigurna sam da je to sada mnogo više, pogotovu i sa porastom veštačke inteligencije i OpenAI, odnosno ChatGPT-ja. Što se više otvaraju te avenije za generisanje lažnih vesti i dezinformacija, mnogo je plodnije tlo za manipulaciju."
Ove godine će na izbore izaći skoro polovina svetske populacije, a najveći izbori očekuju se u SAD, Indiji, Indoneziji, Evropi, a verovatno i u Velikoj Britaniji. Mila Bajić kaže da svaka zemlja koja ima izbore ima i izazov lažnih vesti, a izazov će biti najveći u SAD. "Takođe, ono što vidimo da se dešava u Indiji i Meksiku dosta je zabrinjavajuće, tamo su već počele da se koriste nove tehnologije kao što su 'deep fake', vidimo da istraživači puno napora ulažu u načine za ograničavanje uticaja koje ove vesti mogu imati. Za sve ove izbore je najvažnije da se pomene ideja da se kroz lažne vesti ospori izborni proces, odnosno da se ospore izborni rezultati."
Bajić kaže da je najveća pretnja koju treba izdvojiti kada pričamo o "fake news" odličan posao koji je 'fake news' uradio u podrivanju poverenja. "Podrivanje poverenja u institucije i u informacije globalno. Ne možemo više sa sigurnošću da znamo šta jeste, a šta nije tačno. Ceo informativni ekosistem se promeni do te mere da apriori sumnjamo u ono što vidimo".
O tome kako primena veštačke inteligencije utiče na širenje lažnih vesti, poslušajte u celom intervjuu koji je dostupan u videu.