Od početka 2023. srpski carinici su na rekama onemogućili krijumčarenje oko 40 tona naftnih derivata. A u prethodne dve i po godine, kako kažu u Upravi carina, njihovi službenici zaplenili su gotovo deset puta toliko nafte. Na koje načine ova roba ilegalno pokušava da prodre na naše tržište? Pa, recimo da su šverceri jedna vrlo stara i kreativna sorta.
Stoga ne čudi kada nam u Upravi kažu da je njihovo iskustvo sa krijumčarima veoma bogato. "S obzirom na to da je profit primarni motiv svakog krijumčara, najzastupljenija je ona roba čijom prodajom može da se ostvari najveća zarada, a to je, kao i uvek - akcizna roba", napominju.
U celoj stvari, jasno, veliku ulogu igra geografija, a naši sagovornici podsećaju da je rečni tok Dunava kroz Srbiju dug 588 kilometara. Prema njihovoj oceni, za kontrolu su najizazovniji potezi međunarodnih voda, to jest tamo gde je reka prirodna granica - od Bezdana do Bačke Palanke (granica sa Hrvatskom) i od Velikog Gradišta do Prahova (granica sa Rumunijom).
Opširnije
Od Istanbula do Baščaršije – fejk ekonomija obrće milione
Sve se lažira i lažnjaci se prodaju svuda, tako bismo ukratko mogli da sažmemo stanje na tržištu falsifikata u Adria regionu.
01.04.2023
10 najčešće falsifikovanih luksuznih predmeta
Luksuz je stvar ukusa. Za isti proizvod je neko spreman da plati pravo malo bogatstvo, ali neko drugi nije.
07.04.2023
Srpska carina zaplenila pola tone marihuane
Pokušaj krijumčarenja više od pola tone marihuane u pregrađenoj cisterni sprečen je u četvrtak.
10.03.2023
Međutim, dodaju da su se prilično zahtevnim pokazale i teritorijalne vode Srbije (od Bačke Palanke do Velikog Gradišta), gde je dosadašnjim radom identifikovan veliki broj takozvanih crnih tačaka za krijumčarenje goriva - obično su to mesta koja nisu pristupačna sa kopna. Kako je nedavno za Bloomberg Adriju kazao terenski koordinator za Srbiju i Crnu Goru u Globalnoj inicijativi protiv transnacionalnog organizovanog kriminala Saša Đorđević, u Srbiji postoji skoro 40 pogodnih mesta za šverc goriva.
U Upravi carina ukazuju na važnu karakteristiku međunarodnih voda koja krijumčarima ide naruku, a to je da se u njihovom slučaju kontrola može sprovoditi samo ako brod pristane uz neku od obala. Šverceri najčešće te vode koriste tako što zaustave plovilo uz strani brod, pretoče gorivo na vodi bez pristajanja i svako nastavi svojim putem, objašnjavaju naši sagovornici. A u zavisnosti od tehničkih karakteristika broda, krijumčari koriste razne metode kako bi sakrili ili lažno prikazali stanje goriva.
"Na primer, koriste lažna mesta za merenje goriva, umetnute sonde, lažne merače i slično, pa se prilikom kontrole čini kao da je sva nafta 'isparila'. Više puta smo bili svedoci raznih scenarija na koje su krijumčari spremni samo da bi došli do veće količine goriva, koje potom imaju nameru da prodaju na crnom tržištu, pa tada krše rokove putovanja bilo zbog navodnog kvara, bolesti posade ili nekog drugog izmišljenog razloga", objašnjavaju iskusni carinici Odseka za kontrolu vodenih puteva Uprave carina.
Cena prepolovljena
Neke nezvanične procene govore da je uglavnom litar krijumčarenog goriva upola jeftiniji u odnosu na maloprodajnu cenu, budući da ne uključuje akcize i ostale dažbine.
Brodovi su, prema njihovim rečima, najkomplikovanija prevozna sredstva za pregled. Pogodni su za krijumčarenje, jer tu postoje veliki prostori - bunkeri, koji su teško dostupni. "Međutim, naši službenici su iskusni i neprestano se dodatno obučavaju, pa zahvaljujući tome i možemo da se suprotstavimo krijumčarima. Obuka kroz koju pripadnici carine i policije koji rade na rekama moraju da prođu obuhvata obavezno poznavanje master planova brodova, tako da kada službenik uđe na plovilo radi kontrole, unapred zna gde bi nešto moglo da se krije", ističu u Upravi.
Jedan od načina da se kamuflira šverc je i često menjanje imena plovila. "Kada saznaju da su pod nekim nadzorom ili kontrolom, da bi zavarali trag, krijumčari brodu menjaju ime. Takođe, menjaju i sedište firmi i zastave brodova, jer ih neretko registruju u drugim državama."
Da bi došli do profita od razlike u ceni, krijumčari na crnom tržištu neretko prodaju naftu koja je prethodno nabavljena po beneficiranim uslovima propisanim za pogonsko gorivo, a carinici mogu da spreče takve zloupotrebe upoređivanjem podataka iz brodske dokumentacije i merenjem stvarne količine goriva zatečenog u tankovima.
Šverc u, iz i kroz Srbiju
Ne samo da gorivo nezakonito dolazi i prolazi (u slučaju kada služimo samo kao tranzitna zemlja) kroz Srbiju, već Izveštaj Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala pokazuje da se beleži i ilegalni promet odavde ka inostranstvu. "Ovo je očekivano, s obzirom na to da Srbija petinu svojih potreba za gorivom pokriva iz sopstvene proizvodnje."
U većini slučajeva, dodaje se, za to se koriste ukrajinski, rumunski i bugarski brodovi, a zabeleženi su i austrijski i mađarski. Plovila stižu iz Rumunije, Ukrajine, Hrvatske i Nemačke.
Prošle i pretprošle godine otkrivene su dosad najveće malverzacije sa brodskim pogonskim gorivom kod nas.
''Oba slučaja se odnose na brodove na kojima se manipulisalo podacima, odnosno gde je lažno prikazivano stanje goriva u količinama od po 100 tona. Posebno je bio interesantan slučaj kada smo u tankovima jednog broda primetili čudnu boju goriva, pa smo odlučili da ga testiramo uz pomoć paste za utvrđivanje prisustva vode u nafti. Brzo se ispostavilo da brod umesto nafte prijavljene u dokumentaciji, a koja je u međuvremenu istočena i prodata krijumčarima, zapravo prevozi vodu", svedoče carinici koji se dugo bave kontrolom na reci i dodaju da to što nafte nema ne znači da je krijumčar izbegao kaznu. "U takvim slučajevima, zapovednik broda je odgovoran za izuzimanje robe ispod carinskog nadzora i kazna koja sledi podrazumeva naplatu barem jednostruke vrednosti nestale robe, pripadajućih dažbina (porez i akciza), ali i novčanu kaznu."
U ranijim izjavama za naš medij, Đorđević je napomenuo da su na povećanje cena goriva i, posledično - broja zaplena švercovane robe na Balkanu, uticali pandemija, izborna kriza u Libiji i naravno rat u Ukrajini. "Zabrana Bugarskoj da uveze rusku naftu, što se očekuje sledeće godine, može preusmeriti ilegalnu trgovinu gorivom ka Balkanu, pri čemu bi Bugarska, Rumunija, Albanija i Srbija mogle postati potencijalni centri", rekao je on.
Iz Uprave carina kažu da su svesni rizika da usled ratnih sukoba u Ukrajini može doći do preusmeravanja ilegalne trgovine gorivom ka Balkanu, ali da su spremni da budu brana tom - kao i bilo kom drugom - bezbednosnom izazovu za našu zemlju. "Borba protiv prekograničnog kriminala zajednički je prioritet svih administracija u regionu, pa su podrška u usavršavanju veština i donacije opreme kroz međunarodne programe od izuzetnog značaja za modernizaciju službi koje su zahvaljujući tome spremnije da se efikasnije suprotstave krijumčarima na kopnu i rekama."
Kako zaključuju, carinska praksa pokazuje da nikada ne treba potcenjivati krijumčare koji su odlično opremljeni i dobro organizovani, ali i tome je moguće stati na put intenzivnom edukacijom službenika i povezanošću kako domaćih službi, tako i službi susednih država koje kontrolišu svoj deo toka istih reka.