.webp){kind=icon}
Od 55 prvih fudbalskih liga u Evropi, njih 42 imaju glavnog sponzora, a među njima prevladavaju kladionice, podaci su krovne evropske fudbalske organizacije UEFA. Pregled evropskog klupskog fudbala pokazuje da je u 16 ligaških takmičenja glavni sponzor neka kladioničarska kompanija. Nakon njih slede finansijske kompanije, većinom banke, koji su glavni sponzori za 13 liga, pa ostali.
U našem regionu Srbija i Hrvatska prate fudbalsku modu. Glavni sponzor najvišeg nivoa ligaškog takmičenja u Hrvatskoj je kladionica Supersport, u Srbiji je to Mozzart bet. Bosna i Hercegovina i Slovenija takođe imaju glavne sponzore čija imena nose tamošnje lige, ali kod njih su to telekomunikacione kompanije. U Sloveniji je to Telemach, a u BiH m:tel.
Makedonska fudbalska liga nema glavnog sponzora, u Crnoj Gori je to još jedna kladioničarska kompanija - Meridianbet.
Po glavnom sponzoru, ligaško takmičenje u Srbiji nosi naziv Mozzart Bet Super liga Srbije / Izvor: Depositphotos
U UEFA-inom izveštaju navodi se da i u kup takmičenjima među sponzorima dominiraju kladioničarske kompanije. Među 35 kupova sa glavnim sponzorima, kladionice su sponzori za njih deset, nakon toga slede prehrambene kompanije, koje sponzorišu njih pet.
UEFA je ovih dana otkrila da je evropski klupski fudbal tokom pandemije izgubio oko sedam milijardi evra prihoda. Najveći deo toga, 4,3 milijarde evra, bio je zbog manjka prodaje ulaznica za utakmice. Međutim, 600 miliona evra izgubljeno je iz sponzorstava.
Pri tome se ne radi samo o sponzorstvima ligaških takmičenja ili kupova, već i sponzorskim ugovorima koje fudbalski klubovi potpisuju s pojedinim kompanijama. I tu dominiraju kladionice.
U aktualnoj fudbalskoj sezoni 22 odsto klubova kao glavne sponzore sportske opreme, čiji se logotip nalazi na grudima fudbalera, ima kladionice. Ta brojka bi verovatno bila i viša da čak 18 najviših evropskih fudbalskih liga ne ograničava klubovima da im sportsku opremu sponzorišu organizatori igara na sreću.
Pojedinačno gledajući, postoje poprilične razlike. Od toga da, na primer, u Holandiji, kladionice sponzorišu 17 odsto klubova, do toga da su one u Grčkoj sponzori za 85 posto, a u Bugarskoj za čak 94 odsto timova. Čak i u Engleskoj kladionice su glavni sponzori za 42 odsto fudbalskih klubova.
Naši lokalni klubovi, odnosno savezi su na tragu nekakve zlatne sredine. U Srbiji kladionice sponzorišu 29 odsto klubova, u Hrvatskoj 37 odsto, a u Bosni i Hercegovini 27 odsto klubova. U Makedoniji nema prevladavajuće grupe sponzora za fudbalske timove najviše lige, dok su u Sloveniji to kompanije koje pružaju finansijske usluge, i one pod Alpama sponzorišu četvrtinu fudbalskih klubova.
Uopšteno gledajući, evropski klubovi najviše prihoda, ako se ne gledaju transakcije vezane uz transfere fudbalera, ostvaruju od televizijskih prava. Od njih im stiže blizu 30 odsto prihoda. Konačni podaci za fiskalnu 2021. i preliminarni za 2022. godinu pokazuju da im od glavnih sponzora stiže između osam i devet odsto. Ako se uzme u obzir da su prihodi klubova iz najviših liga evropskih fudbalskih saveza u 2021. iznosili 21,2 milijarde evra, to znači da od glavnih sponzora stižu oko dve milijarde evra.
UEFA ne objavljuje toliko detaljne podatke koji bi pokazali koliko pojedinim klubovima dolazi samo od sponzorstava, ali ako se gledaju klupska sponzorstva i drugi komercijalni prihodi (prodaja navijačke robe i sl.) najviše zarađuju engleski klubovi. U fiskalnoj 2021. to je u proseku bilo 82 miliona evra po klubu Premier lige. Na drugom mestu su nemački s prosečnom zaradom od 61,4 milionom evra, pa slede španski koji su 2021. zarađivali 42,9 miliona evra.
Dominaciju famozne petorice najvećih razbijaju ruski klubovi koji su 2021. od sponzorstava i komercijalnih prihoda u proseku ostvarili 33,8 miliona evra. To je više od italijanskih klubova iz Serije A koji su zaradili 32,6 miliona ili francuskih iz Ligue 1 s 26,5 miliona evra. To proizlazi iz činjenice da ruski klubovi od sponzorstava i komercijalnih izvora ostvaruju natprosečno visoke prihode. Dok se u drugim državama to kreće uglavnom između 30 i 40 odsto, kod ruskih klubova je to čak 66 odsto.
Opklada na kladionice
Od regionalnih liga prema zaradama klubova od sponzorstava i komercijalnih prihoda među 20 najuspešnijih za koje je UEFA objavila podatke uspeli su se, na jedvite jade, probiti jedino hrvatski klubovi. Na samom dvadesetom mestu nalaze se s prosečnim prihodom po klubu u 2021. od 2,6 miliona evra. Sve to, naravno, uz uslov da službeni finansijski izveštaji koje klubovi šalju UEFA-i odgovaraju i stvarnim stanjima.
Navedene neumoljive brojke pokazuju da, ako već želimo da se kladimo na fudbal, možda bi bilo najbolje da se kladimo na to da će kladionice nastaviti da dominiraju u finansiranju liga i klubova.
