Piletina je meso koje se u svetu najviše konzumira, a potrošači otkrivaju da cene rastu od SAD do Singapura. Iako to nije jedini prehrambeni proizvod čija je cena porasla, to je zabolelo potrošače jer cene njihovih omiljenih jela, kao što su pržena piletina i krilca, skaču.
Evo nekoliko razloga zbog kojih cena živine raste:
Rat u Ukrajini
Rat u Ukrajini poremetio je izvoz živine u zemlje Evrope i Bliskog istoka. Rat je još više uticao na žitarice. Ukrajina je glavni proizvođač kukuruza i pšenice koji su sastavni deo hrane za piliće. Isključenje ključnog globalnog izvoznika pogađa uzgajivače živine jer ti sastojci čine većinu njihovih troškova za uzgoj pilića. U Velikoj Britaniji su cene piletine skočile za oko osam odsto u odnosu na kraj prošle godine. Sve veći troškovi energije i transporta dodatno otežavaju problem.
Grupa proizvođača stočne hrane FEFAC očekuje da će se proizvodnja stočne hrane u Evropskoj uniji dodatno smanjiti ove godine, sa smanjenjem proizvodnje hrane za piliće za čak tri odsto.
Ptičji grip
Ptičiji grip, koji može da uništi jata pilića, imao je veliki uticaj na farme širom sveta. Poljoprivrednici koji su se borili da zaustave širenje gripa morali su da se odreknu velikog dela živine. Samo u SAD više od 38 miliona pilića i ćurki zaklano je od početka februara u masovnoj epidemiji. Velika Britanija se suočila sa najvećom epidemijom ptičijeg gripa prošlog oktobra. U Francuskoj je ubijena jedna od 20 ptica.
Inflacija (i politika)
Malezija planira da zabrani izvoz, koji inače iznosi oko 3,6 miliona pilića mesečno, od 1. juna. Glavni cilj tog poteza je obezbeđivanje lokalnih zaliha i ograničavanje rastućih troškova hrane, jer su cene hrane u aprilu dostigle maksimum od 2017.
Pre uvođenja zabrane izvoza, vlada je pokušala na nekoliko načina da kontroliše cene piletine, uključujući uvođenje gornje cene u februaru, obećanje subvencija od oko 730 miliona ringita (167 miliona dolara) kako bi se olakšao teret proizvođača hrane koji se bore sa višim troškovima i ukidanje dozvola za uvoz živine i pšenice. Međutim, samo 50 miliona ringita subvencija je do sada isplaćeno uzgajivačima pilića - uglavnom malim vlasnicima. Neke velike kompanije nisu zainteresovane za subvencije i žele da cene određuju tržište, rekao je premijer Ismail Sabri Yaakob.
Istovremeno, Malezijska komisija za konkurenciju istražuje izveštaje da među velikim kompanijama postoje karteli koji kontrolišu cenu i proizvodnju piletine, rekao je Ismail, obećavajući stroge kazne onima za koje se utvrdi da sabotiraju snabdevanje. Očekuje se da će istraga biti završena do kraja juna. Vlada je takođe proglasila rat protiv posrednika koji manipulišu zalihama i cenama. Malezijski kabinet treba da raspravlja o predlozima o bezbednosti hrane 30. maja.