Da li Izrael prestaje da bude ljubimac Amerike?

Tokom studija na Harvardu, na času američke spoljne politike, profesor je započeo debatu o tome koji je najbliži američki saveznik u svetu. Nabrajalo se nekoliko zemalja pre nego što je obrazložio zbog čega misli da je to Ujedinjeno Kraljevstvo. "A Izrael?", pitao je jedan od studenata. Odgovor profesora ću dugo pamtiti. Rekao je da je Izrael toliko blizak, bliži od bilo koje druge zemlje, da predstavlja unutrašnje, a ne spoljnopolitičko pitanje.

To predavanje sam imao u proleće 2022. godine. Nakon toga desio se 7. oktobar i teroristički napad Hamasa, usledio je brutalan odgovor Izraela, kao i dva sukoba s Iranom, od kojih poslednji još uvek traje.

Snaga Izraela, pored njegove inovativnosti i posvećenosti očuvanju države, leži upravo u toj činjenici da je unutrašnje političko pitanje SAD. Kao takvo, postojalo je jedinstvo obe političke partije po pitanju Izraela i svi raspoloživi vojni i ekonomski resursi stavljani su na raspolaganje jevrejskoj državi. Očuvanje Izraela predstavlja geopolitički prioritet SAD, imajući u vidu da je reč o jedinoj funkcionalnoj demokratiji na Bliskom istoku i sigurnom uporištu za Ameriku. Međutim, događaji i potezi Izraela značajno menjaju sliku jedinstva građenu skoro osam decenija.

Od 'unutrašnjeg pitanja SAD' do prve ozbiljne pukotine u konsenzusu

Slike Gaze sravnjene sa zemljom, bombardovanog Libana i poteza koji su usledili u Iranu doveli su do toga da prvi put u više decenija Amerikanci imaju više simpatija prema Palestincima nego prema Izraelcima. Promena stava Amerikanaca pokazuje i jasan generacijski jaz. Prema poslednjem istraživanju Pew Research Centera, u opštoj populaciji razlika u korist Palestine iznosi oko pet odsto, dok među mladim Amerikancima između 18 i 34 godine taj jaz raste na čak 30 odsto više onih koji podržavaju Palestinu u odnosu na Izrael.

Značajna promena stava među Amerikancima još uvek se ne reflektuje na javnu politiku u meri u kojoj je narod promenio svoj stav. Snaga jevrejske države, institucionalna saradnja sa SAD, kao i razgranata mreža organizacija i pojedinaca koji zastupaju interese Izraela u Americi, i dalje su veoma jaki.

U značajnoj meri njihov rad ublažava promene koje nastupaju, ali na scenu dolaze mladi političari, prvenstveno među demokratama, ali i među republikancima, koji imaju izražen stav protiv Izraela. Stoga se postavlja logično pitanje - da li je Bibi Netanyahu, u svojim nastojanjima da ostane na vlasti i izbegne zatvor, posadio seme razdora između SAD i Izraela, dva najbliža saveznika.

Postavlja se i pitanje koje su dugoročne posledice po Izrael ukoliko se ohladi odnos sa njegovim ključnim zaštitnikom. Narodski rečeno, da li je Bibi zaklao vola za kilo mesa?

Benjamin Netanyahu / Bloomberg

Od svog osnivanja 1948. godine, SAD su Izraelu pružile oko 244 milijarde dolara vojne pomoći, od čega 16 milijardi nakon 7. oktobra 2023. godine. Kada se uračuna i ekonomska pomoć koju je Izrael dobijao do 2007. godine, nijedna zemlja na svetu nije dobila ni približan nivo podrške, u ukupnom iznosu većem od 300 milijardi dolara od 1945. godine. Pored zvanične pomoći, veliku podršku Izraelu pruža i skoro osam miliona američkih Jevreja, koji generacijama doprinose kroz finansije, obrazovanje i poslovne veze.

Generacijski jaz u Americi: mladi sve kritičniji prema Izraelu

Ipak, ekonomski uspeh Izraela ne može se pripisati samo pomoći. Marljivost i posvećenost izraelskog društva omogućile su da postane jedna od najinovativnijih nacija na svetu, sa snažnim fokusom na visoke tehnologije. Takav uspeh ne bi bio moguć bez jasne posvećenosti obrazovanju i izgradnji društva koje omogućava najboljima da ostvare svoj puni potencijal. Podrška SAD odigrala je značajnu ulogu i omogućila da od pustinje 1948. godine Izrael izgradi ekonomiju kakvu danas ima.

Tokom tog perioda, Izrael je uživao politički konsenzus obe političke partije u SAD. Demokrate i republikanci su ga snažno podržavali. Tokom Hladnog rata bio je ključna zapadna tačka na Bliskom istoku u borbi protiv sovjetskog uticaja u regionu. Nakon pada Berlinskog zida, Izrael se posmatra kao jedina demokratija okružena autoritarnim režimima u arapskom svetu. Kao takav, dobija širok prostor delovanja od strane većine američkih administracija.

U takvim okolnostima 2009. godine na vlast dolazi Benjamin Netanyahu i od tada, praktično bez prekida, ostaje na čelu Izraela. Dugotrajnost vlasti utiče i na političku elitu, koja počinje da se ponaša kao da je nepobediva i spremna na sve riskantnije poteze. Nezasita želja za ostankom na vlasti dovodi do predloga reforme pravosuđa, što izaziva ogromno nezadovoljstvo u izraelskom društvu i nagoveštava politički kraj najduže vladajućeg lidera u istoriji zemlje.

 

U atmosferi duboke podeljenosti dolazi do terorističkog napada Hamasa 2023. godine, koji ujedinjuje zemlju protiv spoljne pretnje. Međutim, intenzitet i brutalnost izraelskog odgovora nisu samo posledica nacionalne želje za odmazdom, već i potrebe da se produži sukob i učvrsti poljuljana politička pozicija premijera. Iako Netanyahu uspeva da odloži politički kraj, posledice njegovih poteza već su vidljivo potkopale temelje na kojima počiva bezbednost Izraela.

Mladi Amerikanci, posebno generacije kojima je Holokaust istorijska činjenica, a ne lično ili porodično iskustvo, sve teže pronalaze razumevanje za poteze vlasti u Jerusalimu. Dvopartijski konsenzus slabi i Izrael postaje tema koja deli, a ne ujedinjuje.

Demokrate su pre svega "anti-Netanyahu" orijentisane, ali sve češće i kritične prema samom Izraelu, dok je podrška među republikancima stabilnija, pre svega zahvaljujući starijim generacijama. Ipak, mlađi birači na obe strane pokazuju sličan obrazac. Među republikancima mlađim od 50 godina, 57 odsto njih ima negativno mišljenje o Izraelu, dok je među demokratama taj procenat blizu 80 odsto.

Politička posledica: kraj bezuslovne podrške u Vašingtonu

Gubitak podrške među građanima počinje da se preliva i na politički teren. Dok su demokrate uglavnom hladne ili kritične prema Izraelu, i među republikancima se pojavljuju kandidati koji grade podršku uz distancu prema izraelskoj politici. Thomas Massie, kongresmen iz Kentakija, predvodi deo mlađe generacije republikanaca koji, iako podržavaju opstanak Izraela, otvoreno kritikuju dalju vojnu i finansijsku pomoć i odbijaju da bezuslovno podrže poteze Netanyahuove vlade.

Ukoliko se ovaj trend nastavi, dugoročne posledice po Izrael biće duboke i strukturne. Odnos sa SAD neće nestati, ali će se promeniti njegova priroda. Umesto neupitnog savezništva, Izrael će se suočiti sa sve uslovljenijom podrškom, većim političkim debatama u Vašingtonu i postepenim slabljenjem dvopartijskog konsenzusa koji je decenijama bio temelj njegove bezbednosti. Generacijska smena u američkoj politici dodatno će ubrzati taj proces, jer će na pozicije moći dolaziti političari čiji birači već danas imaju znatno kritičniji odnos prema Izraelu.

Vraćajući se na čas sa Harvarda, ostaje pitanje koje tada nije postavljeno - šta se dešava kada nešto što je bilo unutrašnje političko pitanje ponovo postane spoljnopolitičko. Upravo u tom prelazu leži najveći dugoročni izazov za Izrael, jer onog trenutka kada Izrael u očima Amerikanaca prestane da bude deo njihove unutrašnje političke realnosti - prestaće i da uživa privilegije koje nijedan drugi saveznik nikada nije imao.

Krivac za to će biti jedan čovek koji nije hteo da se odrekne vlasti.

Komentar ne odražava nužno mišljenje uredništva Bloomberg Adrije i njenih vlasnika.