U govoru održanom na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, američki predsednik Donald Trump izneo je energetski plan svoje administracije, izrazivši snažnu podršku nafti, gasu i nuklearnoj energiji, i oštru, već gotovo rutinsku kritiku politika obnovljivih izvora energije (OIE). Trump, koji zelene politike već godinama naziva "novom zelenom prevarom", ni ovaj put nije odstupio od poznate retorike.
U svom nastupu posebno se obrušio na vetroelektrane, tvrdeći da Kina proizvodi vetroturbine, ali da ih on tamo nikada nije video. On je rekao da su one deo problema, a ne rešenja. Kritikovao je i energetske politike u Evropi, tvrdeći da su cene električne energije u Nemačkoj znatno porasle zbog obnovljivih izvora i da Velika Britanija ne koristi svoje rezerve u Severnom moru, dok navodno proizvodi mnogo manje energije nego u prošlosti.
Izjave o obnovljivim izvorima i njihovoj ulozi u Kini, Nemačkoj i Britaniji, kao i povezanost tih politika s cenama energije i energetskom bezbednošću, često se pojavljuju u njegovim javnim nastupima. Brojke i podaci relevantnih energetskih institucija, međutim, ukazuju na bitno drugačiju sliku od one koju je Trump izneo.
Trump je u Davosu obnovljive izvore ponovno nazvao "novom zelenom prevarom" | Bloomberg
Kina ima najviše vetroelektrana na svetu
Govoreći o Kini, Trump je ponovno tvrdio da ta zemlja proizvodi vetroturbine, ali da u njoj "ne možete videti nijednu vetroelektranu". On je dodao da Kina uglavnom koristi ugalj, dok vetroenergiju izvozi "drugima". Takva tvrdnja, međutim, ne odgovara dostupnim podacima.
Prema analizi zemlje koju je u maju 2025. objavila Energy Information Administration (EIA). Kina je samo tokom 2024. godine dodala 76 gigavata novih vetroelektrana, čime je dodatno učvrstila svoju vodeću poziciju u globalnoj energetici. Podaci EIA pokazuju i da danas oko 16 odsto ukupne proizvodnje električne energije u Kini dolazi iz vetra, a taj udeo se poslednjih godina ubrzano povećava.
Kina pritom ne prednjači samo po novim instalacijama, nego i po ukupnom obimu kapaciteta. Zemlja ima više vetro i solarnih kapaciteta nego bilo koja druga država na svetu, a kapaciteti koji su trenutno u izgradnji dvostruko su veći od onih u ostatku sveta zajedno. Ukupni instalirani kapacitet vetroelektrana dostigao je 561 gigavat, što je više nego trostruko u odnosu na SAD, koje se nalaze na drugom mestu, i čini gotovo 48 odsto ukupnih svetskih vetroenergetskih kapaciteta.
Jedan od najvidljivijih primera kineskog ulaganja u vetroenergiju je Jiuquan Wind Power Base, poznat i kao Gansu. Prema podacima međunarodne strukovne organizacije Global Wind Energy Council, reč je o najvećoj kopnenoj koncentraciji vetroelektrana na svetu. Na tom području već je u pogonu više od 7.000 vetroturbina koje proizvode više od 10 gigavata električne energije, dovoljno za snabdevanje oko 7,5 miliona domaćinstava.
Kineska Nacionalna energetska administracija navodi da će, po završetku projekta, kapacitet premašiti 20 gigavata, što je dovoljno za oko 15 miliona domova.
Vetroelektrane u Gansuu toliko su raširene da su jasno vidljive i na satelitskim snimcima | Bloomberg
Nemačka i cene električne energije nisu porasle 64 odsto
Trump je u Davosu rekao i da Nemačka danas proizvodi 22 odsto manje električne energije nego 2017. godine, uz tvrdnju da su cene električne energije 64 odsto više, za šta je direktno okrivio politike obnovljivih izvora. Nije, međutim, jasno na koje se izvore pritom pozivao.
Podaci Nemačkog udruženja industrije energije i vode pokazuju da je prosečna cena električne energije za domaćinstva 2017. iznosila 30,36 centi po kilovat-času, dok je 2025. bila oko 39,28 centi, što predstavlja rast od oko 29 odsto, a ne 64 odsto. Slične podatke objavljuju i Savezni biro za statistiku, kao i Eurostat, s povećanjem od približno 31 odsto. Najizraženiji rast cena zabeležen je 2022. i 2023. godine, što se u velikoj meri povezuje s poremećajima na tržištu gasa nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Istovremeno, Nemačka je prošle godine nastavila da širi kapacitete obnovljivih izvora energije. Prema podacima Savezne mrežne agencije, ukupni instalisani kapacitet obnovljivih izvora porastao je za 11 odsto, na oko 210 gigavata. Solarna energija čini više od polovine tog kapaciteta, s ukupno 117 gigavata, dok su nove solarne instalacije u 2025. iznosile 16,4 gigavata.
Posebno se ističe rast vetroelektrana na kopnu. Prošle godine dodato je 4,6 gigavata novih kapaciteta, znatno više nego godinu ranije, a ukupni kapacitet kopnenih vetroelektrana sada iznosi 68,1 gigavat. Cilj nemačke vlade je da se do 2030. dostigne 115 gigavata, što podrazumeva dalje ubrzanje izgradnje.
U Nemačkoj su cene električne energije od 2017. porasle oko 30 odsto | Bloomberg
Velika Britanija proizvodi gotovo polovinu električne energije iz obnovljivih izvora
Sličan raskorak između izjava i podataka vidljiv je i u slučaju Velike Britanije. Trump je izneo tvrdnje da Britanija danas proizvodi tek trećinu energije u odnosu na 1999. godinu i da ne koristi svoje "ogromne" rezerve u Severnom moru, za šta je takođe okrivio zelene politike.
Podaci koje je objavio britanske medijske platforme Carbon Brief pokazuju da je Britanija prošle godine proizvela rekordnu količinu električne energije iz obnovljivih izvora. Vetar, sunce i biomasa zajedno su u 2025. obezbedili 47 odsto ukupne proizvodnje električne energije, više nego gas, koji je učestvovao s 28 odsto, dok je nuklearna energija pala na 11 odsto, najniže u proteklih 50 godina.
Vladini podaci potvrđuju da je ukupna proizvodnja energije u Velikoj Britaniji zaista pala u odnosu na vrhunac krajem 1990-ih, ali je do toga došlo pre svega zbog iscrpljivanja nalazišta u Severnom moru, a ne zbog regulatornih zabrana. Istovremeno, Velika Britanija ostaje jedan od vodećih evropskih igrača u sektoru obnovljivih izvora, pre svega zahvaljujući vetroelektranama na kopnu i moru. Ova zemlja je postavila za cilj da smanji emisije gasova sa efektom staklene bašte za najmanje 81 odsto do 2035. godine.
Važno je istaći i da su vetar i sunce prošle godine prvi put nadmašili fosilna goriva kao izvor električne energije u Evropskoj uniji (EU). Prema analizi tink-tenka Ember, oko trećine ukupne proizvodnje električne energije u EU poticalo je iz vetra i sunca, dok su fosilna goriva, uključujući ugalj i gas, pala na 29 odsto, a nuklearna energija činila je oko 20 odsto.
Obnovljivi izvori su u 2025. učestvovali s 48 odsto u proizvodnji električne energije u EU, pri čemu je solarna energija četvrtu godinu zaredom rasla više od 20 odsto. Iako je proizvodnja iz gasa blago porasla zbog slabije hidrološke godine, ona je i dalje 18 odsto niža nego na vrhuncu iz 2019. godine. Kako ističu u Emberu, smanjenje zavisnosti od uvoza gasa ostaje jedan od ključnih izazova jer upravo gas i dalje snažno utiče na cene električne energije i energetsku bezbednost.
.webp){kind=icon}
