Američke carine mogle bi da 'isprljaju' tržište čiste tehnologije

Novi paket carina koji je uveo Donald Trump mogao bi ozbiljno da zakomplikuje globalne napore za klimatsku održivost, upozoravaju stručnjaci.

Paket uključuje univerzalnu carinsku stopu od 10 odsto za većinu zemalja, uz posebne carine od 20 odsto za EU i dodatnih 34 odsto za Kinu. Stručnjaci takođe upozoravaju da bi ovaj trgovinski udar mogao da destabilizuje globalnu razmenu čistih tehnologija - od električnih vozila do delova za vetroturbine, te da dodatno poskupi njihovu proizvodnju unutar SAD. Istovremeno, druge zemlje, posebno Kina, mogle bi da iskoriste novonastale praznine na tržištu.

Obnovljivi izvori energije i kineske tehnologije

Jedna od prvih žrtava Trumpovih mera mogle bi biti kineske firme koje proizvode tehnologiju neophodnu za zelenu tranziciju, poput litijumskih baterija. Samo prošlog decembra SAD su uvezle takve baterije iz Kine u vrednosti od 1,9 milijardi dolara. Sa novim carinama, ti proizvodi će poskupeti, što znači da će američki kupci i firme morati da plate više, a to bi moglo usporiti širenje obnovljivih izvora energije.

Solarna industrija je takođe na udaru. Iako nove carine nisu usmerene direktno protiv kineskih firmi u samoj Kini, pogođeni su njihovi pogoni u jugoistočnoj Aziji koji čine čak 80 odsto američkog uvoza solarnih panela. To bi moglo izazvati usporavanje projekata i ulaganja u solarne elektrane širom SAD. Ekonomisti ističu kako bi kineske firme, suočene s viškom proizvodnih kapaciteta, svoje proizvode mogle da preusmere prema relativno otvorenim tržištima Evropske unije, stvarajući dodatni pritisak na evropsku industriju zelene tehnologije u ključnom trenutku njene obnove.

Međutim, reakcija Kine bi mogla biti jednako snažna. Ako Kina odluči da oteža pristup retkim mineralima, poput grafita za baterije ili retkih zemnih metala ključnih za vetroturbine, američka industrija čiste tehnologije mogla bi se suočiti sa ozbiljnim preprekama.

Kineska dominacija u sektoru vetroturbina već je vrlo izražena. Naime, prema nedavnom izveštaju BloombergNEF-a, Kina je u 2024. godini bila zaslužna za čak 70 odsto globalnih instalacija vetroturbina, pri čemu su kineske firme zauzele prva četiri mesta među najvećim svetskim proizvođačima. Istovremeno, povećanje protekcionizma oko kritičnih minerala u drugim državama, poput Čilea i Perua, dodatno komplikuje već osetljive lance snabdevanja.

 

 

U sektoru električnih vozila situacija je nešto drugačija. SAD uvoze vrlo malo kineskih automobila, stoga direktni udar carina neće biti veliki. Međutim, lanac snabdevanja automobilske industrije u SAD, posebno onaj povezan sa Meksikom i Kanadom, mogao bi da doživi ozbiljne poremećaje.

Troškovi čelika i aluminijuma rastu, a s njima i troškovi za američke proizvođače automobila koji pokušavaju da pređu na proizvodnju električnih vozila. Ova situacija neočekivano ide naruku kineskim proizvođačima električnih vozila, koji nastavljaju da snižavaju troškove proizvodnje i šire svoju globalnu prisutnost, dok bi američki proizvođači mogli gubiti konkurentnost.

Uticaj na evropsko tržište i globalnu energetsku tranziciju

S druge strane, evropske zemlje su zabrinute da bi višak kineskih proizvoda mogao završiti baš na njihovim tržištima, dodatno otežavajući revitalizaciju sopstvenih zelenih industrija. Evropska komisija čak razmatra povećanje uvoza američkog prirodnog tečnog gasa, kako bi izbegla dodatne napetosti, što bi moglo otežati ostvarenje ciljeva klimatske neutralnosti do 2050. godine.

Ipak, države širom sveta ne miruju. Nemačka je već najavila ogromne investicije u zelenu ekonomiju, Brazil sprovodi novu industrijsku strategiju za zelenu tranziciju, a Meksiko jača svoje investicije u strateške sektore. Međunarodni trgovinski sporazumi, poput onih između EU i zemalja Latinske Amerike ili Kanade, takođe se prilagođavaju kako bi omogućili veću trgovinu zelenim tehnologijama.

Depositphotos

Opšta klima trgovinskih ratova ipak donosi neizvesnost koja bi mogla da ozbiljno našteti globalnoj energetskoj tranziciji. Ulagači se nerado odlučuju za kapitalno intenzivne zelene projekte u nesigurnim tržišnim uslovima, što se posebno odnosi na tehnologije poput obnovljivih izvora, električnih vozila, te zelenog čelika i aluminijuma.

Trumpove carine predstavljaju neočekivani izazov za globalnu energetsku tranziciju. U svetu sve povezanijih tržišta i lanaca snabdevanja, ovakve trgovinske mere mogu da stvore domino efekat, naruše poverenje ulagača, te da uspore ili čak unazade dostignuti napredak u borbi protiv klimatskih promena.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar