Obustavljen je rad federalne vlade SAD, prvi put nakon šest godina. To ne znači da država u SAD potpuno prestaje da funkcioniše, jer bi gašenje osnovnih službi izazvalo društveni kolaps, ali ekonomska šteta može biti dugoročna.
Ovakvi događaji nisu retkost u SAD i deo su političkog folklora, zajedno s krizama oko "plafona zaduživanja" (što nije isto što i zatvaranje vlade, iako se u medijima često meša). Spor je izbio oko zakona koji omogućava finansiranje federalnih institucija i službi za septembar i nadalje. U osnovi je to tehnička procedura, ali može poslužiti kao sredstvo političkog pritiska.
Demokrate odbijaju da podrže zakon o produžetku finansiranja vlade uz obrazloženje da Donald Trump i republikanci ugrožavaju zdravstveni sistem SAD. Traže produženje poreskih olakšica za zdravstveno osiguranje miliona građana koje uskoro ističu, kao i ukidanje rezova u programu Medicaid, te smanjenja budžeta CDC-ja i NIH-a koja je uveo Trump.
Demokratija je haotičan i skup proces. Kada je poslednji put obustavljen rad federalne vlade, 2019. u prvom Trumpovom mandatu, procenjeno je da je trošak po američku ekonomiju bio oko tri milijarde dolara. To je ujedno bilo i najduže zatvaranje u istoriji, koje je trajalo 34 dana, a nastalo je zbog Trumpovog insistiranja da se finansira zid na granici sa Meksikom.
Od poslednjih devet američkih predsednika, čak sedmorica su se suočila s problemom blokade finansiranja vlade. Samo Joe Biden i George W. Bush nisu imali takvu situaciju. Od 1976. godine bilo je ukupno 20 blokada, u trajanju od jednog do 34 dana.
Kao i svaki drugi zakon, i zakon o finansiranju mora da prođe Predstavnički dom i Senat, a potom ga potpisuje predsednik. Većina blokada nastajala je između 30. septembra i kraja godine, jer u SAD fiskalna godina počinje 1. septembra. Tako je, na primer, 1. septembra ove godine počela fiskalna 2026, što je zahtevalo donošenje novog zakona o finansiranju.
Šta se gasi
Do 1980. blokade finansiranja nisu imale ozbiljnije posledice, jer su institucije nastavile da rade i kasnije dobijale zaostala sredstva. Tada je zakon postrožen i rad pojedinih institucija odmah prestaje. Ključne službe poput vojske i sudova nastavljaju da funkcionišu.
Ipak, stotine hiljada zaposlenih u federalnim agencijama biće poslati na prinudni odmor ili će raditi bez plate. To neće ozbiljnije ugroziti ekonomiju ako blokada ne potraje dugo.
Kako će reagovati tržišta
Iako obustave izazivaju poremećaje i ponekad paniku, uglavnom kratko traju i imaju ograničene ekonomske posledice. Tržišta ih često ignorišu jer retko utiču na profite kompanija. Ipak, duže ili učestale blokade znaju da naruše poverenje i izazovu beg ka sigurnijoj imovini poput zlata ili obveznica.
Pre najduže obustave krajem 2018. godine, S&P 500 je pao 13 odsto, prinos na desetogodišnje obveznice pao je 13 baznih poena, a cena zlata porasla oko pet odsto. Samo 20 dana kasnije, S&P se gotovo potpuno oporavio. I aktuelna blokada mogla bi imati veći uticaj nego prethodne, s obzirom na duboke političke podele, osetljivu ekonomiju i monetarne promene koje su već donele volatilnost u 2025.
Za investitore je poruka jasna: politički teatar ne sme da vas parališe – ključ je pragmatično upravljanje rizikom, kroz diverzifikaciju i ulaganje u kvalitetne kompanije.
Razaranje poverenja u SAD zbog fiskalne politike
Ovo je politička igra koja kratkoročno neće bitno uticati na Wall Street ni na širu ekonomiju. Istorija pokazuje da obustava ne utiče presudno na kretanje indeksa, posle onog iz 2018. S&P 500 je skočio 7,43 odsto u roku od 20 dana. Ali rizici su danas veći jer se fiskalna pozicija SAD znatno promenila.
Javni dug SAD je najveći od Drugog svetskog rata i prošle godine je premašio 120 odsto BDP-a. Trenutno iznosi oko 37,5 biliona dolara, što je više od ukupnih godišnjih troškova američke vojske.
Zatvaranje vlade neće promeniti tu sliku, novi zakon o finansiranju samo nastavlja rast rashoda i duga. Suštinski problem je urušavanje poverenja da političko rukovodstvo SAD može da kontroliše troškove i deficit. Zbog toga su agencije već snizile kreditni rejting SAD.
Političke elite su svesne toga, ali ne preduzimaju ništa. Reforme su bile kozmetičke, a dodatni prihodi od carina nisu ni približno dovoljni da zaustave rast duga.
Pored veštačke inteligencije, ključni faktor rasta američke ekonomije je državna potrošnja, ali ona je postala neodrživa. Finansiranje za fiskalnu 2026. godinu, oko kojeg je izbio sadašnji spor, samo produžava tu praksu. To, međutim, ne može trajati zauvek. Kada dođe trenutak da se "povuče kočnica", posledice mogu biti nagle i ozbiljne.
.webp){kind=icon}
Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...