Šta je važno znati o pravnoj bici oko Trumpovih carina

Sudbina trgovinskog rata američkog predsednika Donalda Trumpa sada je u rukama sudova, dok traje pravna bitka oko njegove upotrebe vanrednih ovlašćenja za uvođenje carina.

Američki Sud za međunarodnu trgovinu presudio je 28. maja da je velika većina Trumpovih carina nezakonito uvedena i naredio njihovo blokiranje. Samo dan kasnije, žalbeni sud dao je Trumpovoj administraciji privremeno odlaganje sprovođenja presude i odlučio da carine mogu ostati na snazi do donošenja konačne odluke, a ročište je zakazano za 31. jul.

Sud sa sedištem u Njujorku zaključio je da je Trump pogrešno primenio zakon o vanrednim situacijama kako bi opravdao carine, što je retka opomena, jer sudovi obično daju prednost predsedniku u trgovinskim pitanjima. Ako presuda ostane na snazi, to bi bio veliki udarac za jednu od njegovih ključnih ekonomskih politika. Konačna odluka mogla bi pasti na Vrhovni sud SAD-a.

Na kocki je budućnost triliona dolara globalne trgovine. Osim toga, ova pravna bitka deo je šireg talasa tužbi protiv izvršnih uredbi koje testiraju granice predsedničkih ovlašćenja. Ishod bi takođe mogao testirati moć sudova da sprovedu svoje presude ako izvršna vlast odluči da ne poštuje naredbe sudija.

Na koje se carine odnosi presuda suda za trgovinu

Presuda suda odnosi se na „recipročne“ carine koje je Trump najavio 2. aprila na uvoz iz gotovo 60 zemalja, a koje su zatim bile privremeno obustavljene do početka jula. Takođe obuhvata i posebne carine na robu iz Kine, Kanade i Meksika.

Prvi član američkog Ustava daje Kongresu ovlašćenje da uvodi poreze i carine te da "reguliše trgovinu sa inostranstvom". No, zakonodavci su decenijama delegirali delove svojih ovlašćenja predsednicima putem različitih zakona, koji uglavnom dopuštaju uvođenje carina samo u ograničenim slučajevima.

Dok je Trump tokom prvog mandata testirao granice tih ovlašćenja, sada je posegnuo za gotovo neograničenim ovlašćenjima prema Zakonu o međunarodnim ekonomskim ovlašćenjima u vanrednim situacijama (IEEPA) kako bi putem izvršnih uredbi uveo carine. Taj zakon iz 1977. nikada nije korišćen u tu svrhu i ne pominje carine.

Carine prikupljene u fiskalnoj 2025. godini prema trgovinskoj meri i cilju. Izvor: Bloomberg

IEEPA daje predsedniku ovlašćenja nad finansijskim transakcijama tokom određenih vanrednih situacija, najčešće putem sankcija. Trump je kao vanredne situacije naveo trgovinske deficite i trgovinu drogom na američkoj granici.

Ako presuda ostane na snazi, bila bi ukinuta carina od 30 odsto na uvoz iz Kine, kao i carine do 25 odsto na robu iz Kanade i Meksika. Osnovna carina od deset odsto na većinu ostalih proizvoda, koju je Trump pretio da će povećati ako zemlje ne postignu trgovinski sporazum sa SAD-om do 9. jula, takođe bi bila ukinuta.

Na šta se presuda ne odnosi

Presuda ne utiče na sektorske carine uvedene na osnovu drugih zakona, poput onih na čelik, aluminijum i automobile koje je Trump uveo na osnovu člana 232. Zakona o proširenju trgovine iz 1962. Te carine zasnivaju se na izveštaju Ministarstva trgovine koje zaključuje da uvoz takvih proizvoda predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti. Trumpova administracija već je pripremila teren da tim carinama obuhvati i farmaceutske proizvode i poluprovodnike.

Presuda takođe ne utiče na carine uvedene na osnovu člana 301. Zakona o trgovini iz 1974, koji omogućava uvođenje carina zbog nepoštene trgovinske prakse.

O čemu se tačno radi u tužbi

Podneto je više tužbi protiv Trumpovih carina. Presuda od 28. maja rezultat je dve tužbe podnete Sudu za međunarodnu trgovinu.

Jednu je 14. aprila podneo Liberty Justice Center, libertarijanska pravna organizacija,  u ime pet malih preduzeća, uključujući distributera vina iz Njujorka, proizvođača ženske biciklističke odeće iz Vermonta i malog proizvođača elektronike iz Virdžinije.

Oni su tvrdili da Trump zloupotrebljava IEEPA, ističući da trgovinski deficit ne predstavlja "vanrednu pretnju" i da zakon ne dopušta uvođenje opštih carina.

Donald Trump/Bloomberg

Drugu tužbu, 23. aprila, podnelo je 12 saveznih država predvođenih demokratama. Oni su tvrdili da Trumpove carine predstavljaju masovni porez za američke potrošače i zadiru u ovlašćenja Kongresa.

Šta je sud odlučio

Tročlano sudsko veće jednoglasno je zaključilo da, s obzirom na ustavno "izričito dodeljivanje ovlašćenja Kongresu za uvođenje carina", IEEPA ne daje "neograničena carinska ovlašćenja predsedniku".

Presuda navodi da su Trumpova početna uredba o globalnim carinama, kao i kasnija odluka o dodatnim carinama za zemlje koje su odgovorile protivmerama, premašile predsednička ovlašćenja.

Treća uredba, koja je uvela carine na robu iz Meksika i Kanade, proglašena je nezakonitom jer te carine ne adresiraju vanrednu situaciju kojom su bile opravdane.

Sudije su naglasile da ne donose presudu o "mudrosti ili efikasnosti korišćenja carina kao pritiska", već da su carine "nedozvoljene ne zato što su loše, već zato što ih zakon ne dozvoljava".

Da li su još neki sudovi odlučivali o carinama

Da, savezni sudija u Vašingtonu izdao je zasebnu presudu 29. maja kojom je proglasio nezakonitim neke Trumpove carine vezane za trgovinu sa Kinom i drugim zemljama. Sudija Rudolph Contreras ograničio je presudu na porodične proizvođače igračaka koji su podneli tužbu, ali je odložio njeno sprovođenje do donošenja odluke po žalbi.

Šta presude znače za Trumpovu carinsku politiku

Čak i ako presude protiv carina ostanu na snazi, to možda neće trajno zaustaviti Trumpovu trgovinsku agendu.

Trump i njegovi saradnici u prošlosti su kritikovali sudije koji su donosili nepovoljne odluke, a administracija je optuživana da nije uvek poštovala sudske naloge. Portparol Bele kuće Kush Desai izjavio je da je presudu doneo "neizabrani sud" koji ne bi trebalo da odlučuje o nacionalnim vanrednim situacijama.

Ako presuda ostane na snazi i ne bude ignorisana, ukidanje velikog dela carina moglo bi dodatno zabrinuti investitore zbog stanja američkih javnih finansija. Administracija je navodila prihod od carina kao način za pokrivanje poreskih olakšica u Trumpovom predlogu budžeta.

Kancelarija Kongresa za budžet procenjuje da bi verzija zakona o porezima koju je usvojio Predstavnički dom mogla povećati deficit za 2,4 triliona dolara tokom naredne decenije, dok bi carine, ako ostanu visoke, mogle smanjiti manjak za 2,8 triliona dolara.

U maju je vlada prikupila rekordnih 22,2 milijarde dolara iz carina – otprilike tri puta više nego pre Trumpovih carina početkom aprila, ali nije jasno da li će preduzeća dobiti povraćaj ako se carine ukinu.

Drugu tužbu, 23. travnja, podnelo je 12 saveznih država predvođenih demokratima. Oni su tvrdili da Trumpove carine predstavljaju masovni porez za američke potrošače i zadiru u ovlasti Kongresa.

Šta još Trump može da učini?

Trump još uvek ima neke instrumente za uvođenje carina, poput onih na osnovu člana 232, ali oni su ograničeniji u poređenju s pokušajima kroz IEEPA.

Takođe, može privremeno uvesti carine do 15 odsto na maksimalno 150 dana prema Zakonu o trgovini, ali samo ako dođe do ozbiljne krize platnog bilansa ili ako preti značajna deprecijacija dolara.

Administracija bi mogla pokrenuti istrage zbog nepoštene trgovinske prakse prema članu 301, ali bi za to bilo potrebno više vremena.

Kako pravna bitka utiče na trgovinske pregovore

Privremena suspenzija carina ističe 9. jula, nekoliko nedelja pre nego što žalbeni sud bude razmatrao argumente u vezi sa carinama.

Trgovinski partneri SAD moraće da odluče da li da požure s pregovorima ili da ih uspore u nadi da će presude ostati na snazi. Nepostizanje dogovora može rezultirati znatno višim carinama, dok bi sklapanje sporazuma moglo podrazumevati ustupke u cilju izbegavanja carina koje na kraju mogu biti ukinute.

Šta je američki Sud za međunarodnu trgovinu

To je poseban savezni sud koji je osnovao Kongres i koji je nadležan za sporove u vezi s trgovinom i carinama. Njegove presude se mogu osporiti na isti način kao i presude okružnih sudova, što znači da žalbu Trumpove administracije razmatra apelacioni sud, a konačna odluka može završiti pred Vrhovnim sudom.

Sud ima devet sudija koje imenuje predsednik SAD-a uz saglasnost Senata. Tročlano veće koje je odlučivalo u ovom slučaju činili su sudije koje su imenovali Donald Trump, Barack Obama i Ronald Reagan

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar