Letujete u Grčkoj? AI vam može izbiti novac iz džepa

Uzlet tehnologije učinio je putovanja pristupačnijim nego ikada, ali i otvorio vrata novim vrstama prevara. Tokom letnjih meseci, stotine građana u Srbiji ostaju bez novca zbog lažnih oglasa za apartmane, najčešće u Grčkoj, a prevaranti sve češće koriste veštačku inteligenciju i lažne platforme kako bi zamaskirali svoju delatnost.

Samostalna organizacija putovanja, iako praktična, nosi veliki rizik, upozoravaju stručnjaci, dok procene pokazuju da oko 30 odsto turista u Srbiji putuje samostalno, u sopstvenoj režiji. Ostatak se oslanja na usluge turističkih agencija.

"Ove godine smo imali preko hiljadu i nešto slučajeva za koje smo čuli, koji su prijavljeni, što policiji, što turističkoj inspekciji, i za koje mi ne možemo da nađemo rešenje. Zakon ne može da prepozna neregistrovane privredne subjekte, a isto tako i privatna lica koja se bave organizacijom putovanja, a da na to nemaju pravo" rekao je Aleksandar Seničić, direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija (JUTA), za Tanjug.

Najviše prevara pojavljuje na popularnim destinacijama, kao što je pomenuta Grčka, naročito kada je u pitanju apartmanski smeštaj. "Razvoj tehnologije doveo je do toga da se putem veštačke inteligencije mogu generisati lažne fotografije i video-snimci koji deluju vrlo primamljivo, ali ljudi moraju biti svesni da je iza toga često nešto sasvim drugo", upozorava Seničić.

On poručuje građanima da detaljno provere smeštaj na internetu, koristeći više izvora informacija i komentare sa različitih platformi. "Niska cena je često prvi signal za uzbunu, ali i oni koji varaju su se prilagodili i sada ne moraju nužno da nude ekstremno niske cene. Takođe, traže avansne uplate do 200 evra, što je u domenu prekršajnih kazni, i posle uplate nestaju bez traga."

Seničić ističe da je veliki broj građana ove godine uplaćivao avanse, a potom gubio kontakt sa oglašivačima. "Telefonski brojevi se isključuju, a komunikacija prestaje. Zato savetujem da se putuje preko registrovanih turističkih agencija jer one nude sigurnost i imaju svoje predstavnike na destinacijama koji mogu pomoći u nepredviđenim situacijama."

Za one koji samostalno organizuju putovanja preko platformi poput Booking.com ili Airbnb, kaže da su to platforme za oglašavanje smeštaja, ali da one ne preuzimaju odgovornost za usluge. "Najviše što mogu uraditi je da vam vrate novac ako se dokaže greška, ali ostaje pitanje gde ćete pronaći smeštaj u poslednjem trenutku, naročito u avgustu, kada su kapaciteti puni."

Direktor JUTA podseća i na slučajeve kada su korisnici uplatile smeštaj preko takvih platformi, a na destinaciji im je vlasnik kuće rekao da nije ni postavio oglas. 

Depositphotos

Takođe, Seničić upozorava na sve češću pojavu lažnih portala koji podsećaju na poznate platforme, ali služe da prevaru dodatno prikriju. "Treba obratiti pažnju na dodatne takse koje se ne ističu jasno, pa osnovna cena može biti mnogo niža od ukupne cene koja uključuje različite takse."

Seničić se zalaže za donošenje novog zakona o turizmu, koji bi prepoznao i rigoroznije sankcionisao nelegalno poslovanje na internetu. "Sadašnje kazne od 20 do 80 hiljada dinara su zastarele i za one koji se bave ovim nelegalnim poslovima su kao sitna para. Oni jednostavno plate kaznu i nastave dalje, jer im je to jeftinije od legalnog poslovanja", zaključio je on.