Grci više ne mogu da priušte sopstveno leto

Leta su nekada bila prilično drugačija za Veru Kalogeru. Kao dete koje je odrastalo u Atini, bežala bi sa roditeljima iz urbanog širenja grada na neko ostrvo. Tamo bi srela druge porodice koje rade isto - godišnji odmor na Egejskom ili Jonskom moru bio je gotovo neizbežan deo grčkog porodičnog života.

Sada, kao 35-godišnja majka, Kalogera ne može da priušti takav odmor. Čak i kada planira kraća putovanja, tipične grčke letnje destinacije su joj nedostižne. "Situacija je gora nego prethodnih godina kada su u pitanju namirnice, energija, kirije", rekla je Kalogera, nastavnica koja živi u jednoj četvrti među imućnijim severnim predgrađima grčke prestonice. "Zaista smo smanjili sve naše diskrecione troškove."

 

Oporavak Grčke od ekonomske krize tokom protekle decenije hvale i partneri iz evrozone i investitori. Ali iza nove ere zdravih makroekonomskih pokazatelja krije se pad životnog standarda koji čak i relativno imućne Grke izbacuje iz mogućnosti da osete korist tog oporavka.

Troškovi života opterećuju stanovništvo širom Evrope, dodatno pojačani nedavnim skokom cena energije i hrane zbog rata na Bliskom istoku. Ipak, malo zemalja se toliko izdvaja kao Grčka kada je reč o jazu između ekonomskih performansi i realnosti domaćinstava.

Bloomberg

Grčka raste brže od mnogih evropskih zemalja, budžet je u suficitu i očekuje se da više neće biti najzaduženija zemlja kontinenta do sledeće godine.

Inflacija je, međutim, među najvišima u evrozoni, dok je prosečna godišnja plata oko 18.000 evra (20.850 dolara), što je manje od polovine proseka Evropske unije.

Zajedno sa Bugarskom, Grčka je na dnu EU po BDP-u po glavi stanovnika i kupovnoj moći. Takođe ima i najveći udeo ljudi u riziku od siromaštva ili ekonomske marginalizacije nakon svog severnog suseda.

Bloomberg

Kako se izbori očekuju do sledećeg leta, a ankete sugerišu neizvestan ishod, premijer Kirjakos Micotakis je kao jedan od glavnih prioriteta naveo upravo ovaj raskorak između makroekonomskih brojki i životne realnosti.

Vlada je već sprovela širok paket poreskih olakšica, a nedavno i niz mera za obuzdavanje cena energije i namirnica nakon početka rata u Iranu. Ipak, samo sedam odsto ispitanika u anketi emitovanoj na grčkoj televiziji Alpha 16. juna reklo je da im se ekonomska situacija poboljšala u poslednjih godinu dana.

Ekonomski rast, koji trenutno iznosi oko dva odsto godišnje, mora da se odrazi na svakodnevni život ljudi, rekao je Micotakis ovog meseca. "Poboljšanje makroekonomskih pokazatelja mora da se pretvori u opipljivu korist za sve", rekao je on.

Prošle nedelje vlada je pokrenula veb-sajt i aplikaciju "Koliko košta?" gde građani mogu svakodnevno da uporede cene za 8.700 proizvoda, uključujući hranu i proizvode za bebe. Iako su podaci još u razvoju, Micotakis je rekao da grčki potrošači sada imaju još jedno "oružje" u borbi protiv troškova života.

Aplikacija pokazuje da su mnogi proizvodi skuplji nego u bogatijim evropskim zemljama, dok su neki jeftiniji. Najniža cena popularnog muškarčkog dezodoransa u roll-on pakovanju, na primer, iznosila je 2,71 evra - gotovo evro skuplje nego u Ujedinjenom Kraljevstvu, ali slično kao u Nemačkoj. Zanimljivo je i da su neki lokalni proizvodi, poput jogurta, skuplji u grčkim supermarketima.

Kombinacija poremećaja u lancima snabdevanja tokom pandemije i šokova izazvanih ratovima u Ukrajini i na Bliskom istoku podigla je cene širom sveta. U Grčkoj, kao i u drugim evropskim zemljama, taj pritisak dodatno pojačava i stambena kriza.

Bloomberg

Grci su u 2024. godini u proseku trošili 35,5 odsto raspoloživog prihoda na stambene troškove. U gotovo trećini domaćinstava taj udeo je prelazio 40 odsto, što je više nego tri puta iznad proseka EU.

Dobar deo problema je to što nakon udara grčke dužničke krize iz 2010. godine gotovo da nije bilo gradnje ni investicija u nekretnine, kaže Nikos Vetas, generalni direktor Fondacije za ekonomska i industrijska istraživanja u Atini. To se promenilo tek u poslednjih pet godina.

"To znači da postoji zaostatak u ponudi koji postaje još intenzivniji jer se ponuda nije prilagodila promenama u populaciji", rekao je Vetas. "Ne postoji opšti nedostatak stanova u zemlji, ali postoji manjak stanova u određenim oblastima i odgovarajućih karakteristika i veličine."

U Atini, Kalogera je upravo tip glasača kakve Micotakisova stranka Nova demokratija želi da pridobije. Nedavno je rodila prvo dete i zajedno sa suprugom odlučila da se preseli u veći stan. Imali su sreće jer su to mogli da priušte, ali im je mesečni budžet i dalje bio zategnut, rekla je ona.

Bloomberg

"Bilo nam je jako teško da nađemo normalan stan ispod 1.000 evra", rekla je. To je za mnoge ljude nedostižno. Minimalna plata u Grčkoj porasla je za više od 40 odsto od 2019, ali je i dalje 920 evra mesečno.

Grčka je tokom ekonomske katastrofe izgubila gotovo četvrtinu BDP-a i poremetila način života jedne nacije koja je godinama živela iznad svojih mogućnosti. Dovođenje finansija u red i fiskalna disciplina nisu prošli bez žrtava. Realne plate danas su i dalje znatno ispod nivoa iz 2009.

Iako su prihodi domaćinstava porasli zbog otvaranja radnih mesta i rasta plata od 12 odsto između 2019. i 2024, potrošačke cene su u istom periodu porasle za više od 16 odsto.

"Povećanje cena, uključujući stanovanje, hranu i energiju, pritislo je određene delove stanovništva i oni ne vide kako bi se taj pritisak mogao ublažiti u doglednoj budućnosti", rekao je Vetas.

Bloomberg

Podaci o potrošnji ipak daju nijansiraniju sliku i mogu odražavati još jedno nasleđe krize koje vlada pokušava da reši - poresku utaju. Grci troše više nego građani šest od 27 zemalja EU, što sugeriše da novac možda dolazi i iz drugih izvora. Guverner Banke Grčke Janis Sturnaras rekao je da poreska utaja čini 20–21 odsto BDP-a Grčke, u poređenju sa 15–17 odsto u ostatku Evrope.

Postoji i pitanje brzine kojom kompanije podižu cene, kaže advokat Dionisis Alevromageiras. Četrdesetčetvorogodišnji pravnik vodi sopstvenu kancelariju i takođe se bori da zadrži raniji životni standard, smanjujući potrošnju na zabavu i odeću.

"Pravi problem je što nema ozbiljnih kontrola na tržištu i cene stalno rastu", rekao je Alevromageiras. "Potrebni su inspektori na terenu koji bi strogo kontrolisali poslovanje."

Rast cena dodatno je pojačan uticajem ključne grčke industrije. Turizam čini petinu BDP-a i prihodi su stalno na rekordnim nivoima. To dodatno podiže kirije i cene roba i usluga, posebno na grčkim ostrvima.

Bloomberg

Za Kalogeru, to naglašava promenu društvenog ugovora kroz koju prolaze mnogi Evropljani, da bi njena generacija trebalo da živi bolje od svojih roditelja, a njeno dete bolje od nje i njenog supruga.

Odlazak na odmor kao u detinjstvu danas je luksuz koji je van domašaja. Seća se jednog leta kada je putovala na grčko ostrvo Samos u Egejskom moru, tik uz tursku obalu, a zatim se vratila kući, promenila torbe i otišla na Zakintos u Jonskom moru.

"Sećam se da smo boravili u hotelima sa dva ili tri bazena i da smo se ujutru kupali u moru, a popodne u bazenu", rekla je. "Tri obroka dnevno smo jeli napolju. Sada ćeš izabrati da izađeš samo jednom."