I krijumčari trljaju ruke zbog rasta cene zlata

Cena zlata na svetskim berzama ove godine dostigla je istorijski rekord. Najviša zabeležena vrednost bila je 17. jula, kada je zlato koštalo 2.478 dolara po unci. Kratkoročno, ovakav trend posledica je rasta očekivanja investitora da će doći do smanjenja kamatnih stopa Federalnih rezervi (Fed) koje o tome odlučuju 30. i 31. jula.

Ipak, ovaj plemeniti metal oduvek je bio privlačan za investitore. Sve veća cena zlata utiče i na centralne banke koje povećavaju svoje rezerve, a među njima je i Narodna banka Srbije, koja je 5. jula kupila čak pet tona zlata na međunarodnom finansijskom tržištu.

Bloomberg

 

Zbog svoje vrednosti, zlato nije zanimljivo samo regularnim "igračima na tržištu", već i onim u crnoj zoni. Još od svetske ekonomske krize iz 2008. godine, kako mu je rasla cena, zlato se krijumčari svuda u svetu, pa tako i u Srbiji.

Carinski službenici Srbije su tokom poslednje decenije na granicama zaplenili ukupno oko 142 kilograma zlata. "Samo tokom prošle godine zaplenjeno je više od 17 kilograma zlata", kažu u Upravi carina Srbije za Bloomberg Adriju.

U 2022. zaplenjeno 32 kilograma zlata

Poslednji slučaj zaplene bio je polovinom jula, kada je na graničnim prelazima Srbije pronađeno više od 1,5 kilograma zlatnog nakita. I carinici naglašavaju da je "roba koja ima univerzalnu i dugotrajnu vrednost, kao što je to slučaj sa plemenitim metalima, oduvek bila predmet interesovanja krijumčara, a ne jenjava ni u sadašnjem vremenu".

Inače, od 2021. godine carinici su zaplenili ukupno oko 66 kilograma, a rekord je postignut 2022 - čak 32 kilograma. Prethodne, 2021. godine, ali i sledeće 2023. carinici su uhvatili krijumčare sa nešto manjim količinama, pa je pre tri godine zaplenjeno 12 kilograma, a prošle godine ukupno 17 kilograma zlata.

Uprava carina Republike Srbije

 

"Podaci iz prethodnih godina pokazuju da je broj kilograma zaplenjenog zlata u svakoj godini dvocifren", ističu u Upravi carina.

Od početka ove godine (do 11. jula) na granicama je zaplenjeno više od pet kilograma zlata i 423 raznih predmeta od zlata (nakit, dukati i slično). Najviše nelegalno unetog zlata, kažu u Upravi carina, u Srbiju ulazi preko tri granična prelaza - Gradine (granica sa Bugarskom), Batrovaca (granica sa Hrvatskom) i Preševa (granica sa Severnom Makedonijom).

"U većini slučajeva u prekršaju se nađu tranzitni putnici, bez obzira na činjenicu što su domaći propisi gotovo u potpunosti usaglašeni sa propisima EU, kao i sa pravnom regulativom zemalja regiona, odakle dolazi najveći broj krijumčara".

Stranci švercuju zlatni nakit 

Poslednje dve zaplene zlata, 16. i 18. jula ove godine, dogodile su se na graničnim prelazima Horgoš i Bački Vinogradi, kada je u prtljagu i u automobilima putnika pronađen zlatni nakit koji nije prijavljen.

Prvi slučaj je otkriven oko ponoći na ulazu graničnog prelaza Horgoš. Dvojica putnika u "mercedesu" stranih registarskih oznaka carinicima su rekli da nemaju ništa da prijave. "Međutim, detaljnim pregledom koji je usledio, u koferu suvozača, kao i u neseseru skrivenom u pretinac između vozačevog i suvozačevog sedišta, otkriveno je pravo malo bogatstvo."

Naime, utvrđeno je da je suvozač na putovanje poneo 56 komada raznog zlatnog nakita ukupne težine 1.403 grama. Tu je bilo 16 prstenova, šest pari minđuša, pet privezaka, pet lančića, devet narukvica, tri velika lanca (dva sa priveskom u obliku dukata), jedan set sa ogrlicom i narukvicom, ogrlica sa ukrasima, kao i "tri impresivne ogrlice optočene većim dukatima sa likom Franca Jozefa".

Uprava carina Republike Srbije

 

Putnik je tvrdio da se radi o svadbenom poklonu, i da nije znao da i to mora da prijavi. Sličan pokušaj krijumčarenja dragocenosti otkriven je i 18. jula pre podne na prelazu Bački Vinogradi, prilikom redovne kontrole vozila.

U BMW-u stranih registarskih oznaka u kome se nalazio bračni par, pronađena su dva ručna časovnika '"emporio armani" i jedan "cluse", koji su bili umotani u toalet papir i sakriveni u kaseti ispred suvozačkog sedišta. "U tašni vozačeve supruge otkrivena je kutija puna neprijavljenog zlatnog nakita teškog 147 grama". Tu su bili lančići, narukvice, prstenje i medaljoni.

Nakit na javnoj prodaji, a prihod u budžet 

U Upravi carina naglašavaju da se ličnim nakitom smatra onaj nakit koji se nosi na sebi ili u prtljagu, za koji se može smatrati da je u upotrebi. "Međutim, ukoliko putnik na sebi ili u prtljagu nosi nakit za koji se ne može smatrati da je u upotrebi - dužan je to da prijavi, kako se ne bi našao u prekršaju."

Ukoliko se utvrdi da je reč o krijumčarenju robe, dodaju, takve zloupotrebe kažnjive su u skladu sa Krivičnim zakonikom Srbije i dalje postupanje je u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova.

"O sudbini privremeno zadržanog nakita i dragocenosti, kao i svih drugih roba, odlučuje nadležni sud. Sve ono što pravosnažnom sudskom presudom bude trajno oduzeto, izlaže se javnoj prodaji, a ostvareni prihod uplaćuje se u budžet Republike Srbije".

Fed pogurao vrednost zlata

Inače, spot cena zlata je, prema Bloombergu, u petak ujutru iznosila 2.371,19 dolara po unci. 

Vrednost zlata porasla je tokom ove godine za skoro 20 odsto zbog očekivanog smanjenja kamatnih stopa Feda, ali i zato što su centralne banke u znatnoj meri kupovale ovaj dragoceni metal. Takođe, geopolitičke tenzije idu naruku zlatu, koje se tradicionalno smatra sigurnom lukom za investiranje.

"Optimizam u vezi sa smanjenjem američkih kamatnih stopa, kao i sve više ekonomskih podataka koji idu u prilog promeni kursa Feda, podržavaju zlato", izjavila je Ewa Manthey, strateg u ING Bank NV. "Zlato je spremno da zadrži svoje pozitivne tendencije usled trenutnih svetskih geopolitičkih dešavanja i makroekonomskih pokazatelja, dok se očekuje i rast potražnje centralnih banaka."