Rezerve zlata Srbije dostigle vrednost od 3,3 milijarde evra

U trezorima Narodne banke Srbije (NBS) nalazi se rekordna količina zlata, koja je dostigla 46,5 tona i vredi više od 3,3 milijarde evra.

Najnoviju kupovinu zlata NBS je obavila u petak, 5. jula, i to po ceni od 350 miliona evra, o čemu je javnost obavestio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Kako je naveo, NBS je tada kupila još pet tona zlata, "što je za nas dodatak finansijskoj sigurnosti koju smo već obezbedili".

Srbija će, kako je najavio, tek da kupuje zlato sa svakim viškom novca koji bude imala, "kako bi se osigurala za teška vremena koja dolaze".

Srbija je i pre kupovine ovih pet tona imala ubedljivo najveće zalihe rezervi zlata u regionu. Prema podacima Svetskog saveta za zlato (World Gold Council), za prvi kvartal 2024. godine, najbliža po zalihama Srbiji je Severna Makedonija, koja ima 6,89 tona zlata. Slede Albanija sa 3,42 tone, Slovenija koja ima 3,17 tona i BiH sa 1,49 tona zlata. Hrvatska je sve svoje rezerve zlata prodala još 2001. godine, i od tada nije ni kupovala zlato.

 

 

Količina zlata u Srbiji se u odnosu na kraj 2012. godine utrostručila, sa 15,3 tone na sadašnjih 46,5 tona. Prema ranijim navodima NBS, njegova vrednost je pre 12 godina iznosila oko 0,6 milijardi evra. Sada je dostigla 3,3 milijarde evra.

U centralnoj banci su objasnili da redovnom dinamikom kupuju zlato najveće finoće (99,99 odsto zlata) iz domaće proizvodnje, pre je to bilo od kompanije RTB Bor, a zatim od kraja 2018. godine od Serbia Zijin Copper Bor.

Inače, postrojenje za proizvodnju zlatnih poluga nedavno je rekonstruisano jer je tokom nekoliko meseci u 2022. i 2023. godini bilo zastoja u proizvodnji. Zato je sada, kažu u NBS, proces proizvodnje znatno efikasniji, a količina poluga koje NBS otkupljuje iz domaće proizvodnje višestruko veća.

NBS 2021. povukla zlato iz inostranstva 

U trezoru Narodne banke zlato se u celosti čuva u obliku zlatnih poluga, dok je ostatak u obliku novčića. Do pre tri godine zlato je čuvano i u inostranstvu, ali je NBS u toku 2021. godine povukla svoje zlato u zemlju. Naime, veći deo zlatnih rezervi Srbije do tada se nalazio u Bernu u Švajcarskoj, a manji deo u Londonu.

Bloomberg

 

Guverner NBS Jorgovanka Tabaković objasnila je tada da je trend vraćanja zlatnih rezervi iz stranih banaka, poput trezora Sistema federalnih rezervi ili Banke Engleske, ali i drugih sličnih banaka, u matične zemlje i te kako prisutan u svetu. U tome su se istakle, kako je navela, centralne banke Nemačke, Austrije, Holandije, Mađarske i Poljske, što je "posledica nastojanja da se poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti".

Vraćanjem zlata u matičnu zemlju Narodna banka Srbije je nastojala, kako su istakli, da poveća raspoloživost i sigurnost zlatnih rezervi u periodima krize i neizvesnosti, kao i da umanji troškove skladištenja zlata u fizičkom obliku.

Zlato se koristi, kako su više puta objašnjavali u NBS, kao oblik zaštite od inflacije na duži rok, ali i za upravljanje deviznim rezervama, jer se zlato kupuje zbog dodatne diverzifikacije strukture deviznih rezervi, čime se ojačava stabilnost zemlje.

 

 

Najveće zalihe zlata u svetu imaju SAD. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, one iznose 8.133 tone. Sledi Nemačka sa 3.352 tone zlata, Italija sa 2.452 tone, Francuska sa 2.437 tona, Rusija, koja ima 2.333 tone, Kina sa 2.262 tone i Švajcarska sa 1.040 tona zlata. Svi ostali imaju rezerve zlata manje od 1.000 tona.

Procene kretanja cene zlata

Cena zlata je danas  iznosila 2.362 dolara po unci, a svoj maksimum je dostigla u maju, kada je zlato koštalo 2.425 dolara.

Analitički tim Bloomberg Adrije u analizi o tendencijama na tržištu sirovina, istakao je da tržište sirovina u 2024. oblikuju svetski faktori, sa raznolikim performansama koje se beleže među metalima. Prema njihovim navodima, cene plemenitih metala poput zlata i srebra porasle su zbog njihove uloge sigurnih luka usred geopolitičke neizvesnosti.

 

Cena zlata je od početka godine do sredine maja porasla za oko 17 odsto, a kako kažu, rast cena u prvom tromesečju bio je uglavnom "vođen većom tražnjom, podržanom izazovnom geopolitičkom situacijom i činjenicom da se većina izbora održava ove godine, što je pojačalo posmatranje zlata kao sigurne luke".

Analitičari BBA očekuju da će cene plemenitih metala nastaviti da rastu u drugoj polovini 2024. pošto je potražnja na stabilnoj osnovi, vođena i dalje prilično neizvesnim geopolitičkim okruženjem. Tako zlato ima potencijal da nastavi da raste, potpomognuto očekivanjima da će se monetarne politike donekle olabaviti do kraja 2024. godine.

"Centralne banke su nastavile snažno da kupuju u prvom kvartalu 2024. godine, održavajući tražnju podstaknutu rastućim vanberzanskim trgovanjem i velikom porudžbinom iz Kine. Iako vidimo pozitivnu tendenciju u ceni, ne očekujemo ponavljanje rasta iz prve polovine 2024, jer je visoka cena pomalo neprivlačna i pojedini investitori će na kraju želeti da unovče dobitke."

Prema rečima analitičara, rizici oko cene su u porastu, a geopolitičku situaciju ocenjuju kao glavni faktor koji može da izazove skok cene zlata. "Malo je verovatno da će doći do značajne korekcije naniže do kraja 2024. godine, s obzirom na to da je potražnja jaka."

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar