Narodna banka Srbije (NBS) donela je privremenu meru kako bi bankama koje posluju u državi pomogla da umanje negativne efekte promene cena obveznica na kapital.
Ovom merom se bankama omogućava da iz obračuna osnovnog akcijskog kapitala do kraja 2022. isključe 70 odsto neto nerealizovanih gubitaka i dobitaka izazvanih poskupljenjem ili pojeftinjenjem obveznica, navodi se u saopštenju NBS.
Mera se odnosi na obveznice koje izdaju Republika Srbija, autonomna pokrajina ili neka od jedinica lokalne samouprave, rekla je NBS.
Cilj NBS je da ovom merom odvrati banke od prodaje navedene hartije od vrednosti, kao i da poboljša kapacitete banaka da nastave sa kreditnim aktivnostima, što bi doprinelo očuvanju privredne aktivnosti u zemlji, navodi se u saopštenju. NBS dodaje da je mera pokušaj da se pomire potrebe za pooštravanjem monetarne politike, nastale usled inflatornih pritisaka, i potreba da se podstakne privredni rast, na koji povećanje kamatnih stopa utiče negativno.
"Izražena globalna neizvesnost usled niza faktora – od posledica još uvek aktuelne krize izazvane virusom korona, preko zaoštrene energetske situacije, prekinutih odnosno usporenih lanaca snabdevanja i globalnih inflatornih pritisaka, a naročito usled trenutne geopolitičke krize vezane za Ukrajinu, i pooštravanje monetarnih politika vodećih centralnih banaka, doveli su do rasta kamatnih stopa na međunarodnom finansijskom tržištu. To se u određenoj meri prenelo i na domaće finansijsko tržište, manifestujući se kroz znatniji rast stopa prinosa, odnosno pad cena, pre svega državnih hartija od vrednosti, koje se u znatnom iznosu nalaze u bilansima banaka kao investitora u te hartije. Imajući to u vidu, Narodna banka Srbije je prepoznala potrebu za donošenjem propisa privremenog važenja radi očuvanja i jačanja stabilnosti finansijskog sistema Republike Srbije", navodi se.
Analitičari za Bloomberg Adriju navode da je zbog rasta prinosa na hartije od vrednosti došlo do gubitaka u portfolijima banaka, a gubitak se otpisuje od kapitala banaka. Odluka NBS znači da 70 odsto toga ne mora da se prikazuje.
Na taj način, kako objašnjavaju, nisko kapitalizovane banke neće morati da dopunjavaju kapital do optimalnog nivoa da bi nastavile kreditnu aktivnost.
Visoko kapitalizovane banke ne bi trebalo da imaju taj probelm, a u najvećoj opasnosti su državne banke i banke koje su doskoro bile u državnom vlasništvu koje su dosta izložene i imaju velik udeo hartija od vrednosti koje izdaje NBS u svojim portfolijima.
Ovom merom, kako objašnjavaju analitičari, NBS želi da omogući nesmetano kreditiranje privrede. Verovatnoća da u trenutnim svetskim uslovima na tržištima banke u Srbiji budu dokapitalizovane od svojih matičnih banaka nije velika, smatraju analitičari.
Takođe dodaju da je moguće očekivati dodatne mere srpske centralne banke u suzbijanju negativnih efekata rasta kamatnih stopa na bankarski sistem.
Srpska centralna banka je početkom juna podigla svoju referentnu kamatnu stopu na 2,5 odsto, predviđajući tom prilikom da će privredni rast Srbije u 2022. iznositi između 3,5 odsto i 4,5 odsto.
U komentaru za Bloomberg Adriju, Ministarstvo finansija je, navodeći iste razloge kao i NBS, reklo da je očekivani rast BDP za 2022. godinu 3,5 odsto, dok se u 2023. očekuje privredni rast od četiri odsto.
-- u saradnji sa Jelenom Stjepanović
.webp){kind=icon}
