.webp){kind=icon}
Rast cena nekretnina u Srbiji nije posustao ni u poslednjem tromesečju prošle godine i cene stanova su bile veće za 13,7 odsto u odnosu na isti period 2021. godine. U odnosu na raniji kvartal, cene stanova su porasle za 3,3 odsto.
Prema podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ), najviše su rasle cene stanogradnje, dok se kod novogradnje beleži blago usporavnje rasta u četvrtom kvartalu od 9,3 odsto naspram 10 odsto u trećem kvartalu.
Po visini cena, kao i u prethodnom periodu, prednjače Vojvodina i Beograd, međutim, rast cena u ovim regionima ostao je u četvrtom kvartalu na nivou onih iz trećeg. Najsnažniji rast cena stanova zabeležen je u regionu Južne i Istočne Srbije.
Porastao broj prodatih stanova nakon pada u trećem kvartalu
Kada je reč o broju prodatih stanova, on je u četvrtom kvartalu veći za 0,6 odsto u odnosu na isti period 2021. godine, a nakon pada od 5,6 odsto u trećem kvartalu.
Tržište nepokretnosti u četvrtom kvartalu beleži i povećanje ukupnog obima novčanih sredstava. Ukupna količina novca korišćena za kupovinu nekretnina iznosila je 2,3 milijardi evra, što predstavlja rast od 27,3 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Najveći udeo ukupnih novčanih sredstava zauzima prodaja stanova, sa učešćem od 55 odsto i 1,2 milijarde evra.
Kada je reč o načinu plaćanja, devet odsto svih nepokretnosti plaćeno je iz kredita, što je za četiri odsto manje u odnosu na prethodni period, a iz kreditnih sredstava najviše su plaćeni stanovi (ukupno 21 odsto).
Najveći broj kupoprodajnih ugovora ostvaren je u Beogradu, a najviše cene su postignute za stanove u Beogradu na vodi, gde je najskuplji kvadrat prodat po ceni od 10.184 evra, dok je najskuplji stan, ukupne površine 383 m2, plaćen 2.469.888 evra.
Iz RGZ-a zaključuju da, kada se uporedi indeks cena stanova u Srbiji sa indeksima u zemljama Evrope, naša zemlja zauzima zlatnu sredinu u odnosu na ostale evropske zemlje i beleži stabilan rast i kontinuiran razvoj ovog tržišta.
