.webp){kind=icon}
Učesnici na tržištu odluke donose na osnovu ekonomskih podataka, ali je i njihova percepcija o budućim kretanjima faktora poput inflacije jednako bitna za ponašanje na tržištu, smatraju centralni bankari.
Najnoviji podaci o inflacionim očekivanjima pokazuju da privredni i finansijski sektor po ovim pitanjima postaju pesimističniji.
Kratkoročna inflaciona očekivanja finansijskog sektora, odnosno kako će se kretati inflacija u sledećih 12 meseci, porasla su za jedan procentni poen i u septembru su iznosila sedam odsto, pokazuju podaci iz ankete o inflacionim očekivanjima koje je u petak objavila Narodna banka Srbije (NBS).
Opširnije
Privrednici upozoravaju na krizu, oporavak ne vide pre 2024.
Vodeći ljudi kompanija iz regiona upozoravaju da dolazi kriza i da će kompanije morati da se pripreme za duži period pada ekonomske aktivnosti
18.10.2022
Bazna inflacija u Srbiji prerasla očekivanja, najviša od 2009.
Stopa bazne inflacije porasla je na 8,6 odsto, navodi se u saopštenju NBS.
13.10.2022
Bruto devizne rezerve Srbije rasle četvrti mesec zaredom
Bruto devizne rezerve u septembru su porasle na 16,5 milijardi evra.
11.10.2022
Inflacija ponovo iscrtava podelu između istoka i zapada evrozone
Neverovatni skokovi cena u manjim zemljama evrozone ponovno iscrtavaju ekonomski jaz između istoka i zapada kontinenta.
23.10.2022
Privreda zbog energetike još pesimističnija
Prema podacima iz izveštaja, privrednici su još manje optimistični i očekuju da će cene u toku sledećih 12 meseci rasti još brže. Tako su kratkoročna inflaciona očekivanja privrednika porasla za 2,5 procentnih poena u odnosu na avgust pa u septembru iznose 10 odsto.
Kako navode iz NBS, ovo se može pripisati rastućem pesimizmu energetskih kompanija i poljoprivrednih proizvođača, koji su izloženiji rastu cena zbog situacije nastale po izbijanju rata u Ukrajini.
"Usled povišenih očekivanja privrednika iz sektora energetike i preduzeća koja proizvode inpute u poljoprivrednoj proizvodnji, kratkoročna očekivanja privrede nastavila su da rastu i u septembru su ona iznosila 10,0 odsto", navodi se u izveštaju.
Stanovništvo ocenjuje prema sastavu svoje potrošačke korpe
Stanovništvo je među ispitanim grupama, kao i u ranijim izveštajima, očekivalo najviše stope inflacije, pa podaci iz ankete pokazuju da je građani očekuju da će cene na međugodišnjem nivou rasti 20 odsto na kratak rok. Projekcija je bila ista i u avgustu.
Kako se navodi u izveštaju NBS, ovo je u skladu sa rastom cena proizvoda koje stanovništvo najčešće kupuje ili je primorano da plaća.
"Uobičajeno viša od očekivanja ostalih sektora, kratkoročna inflaciona očekivanja stanovništva ostala su nepromenjena u odnosu na prethodnu anketu i iznose 20,0 odsto, što je približno stopi rasta cena nekih od osnovnih životnih namirnica na koje stanovništvo više obraća pažnju pri formiranju očekivanja – međugodišnji rast cena hrane (prerađene i neprerađene) i energenata kreće se oko 20 odsto", stoji u izveštaju NBS.
Očekivanja nisu stvarna, ali njihov uticaj jeste
Inflaciona očekivanja nisu statistički podaci, ali igraju značajnu ulogu u ponašanju učesnika na tržištu, rekli su krajem septembra u odgovoru na pitanja Bloomberg Adrije.
Iako su očekivanja i stvarnost dve različite stvari, projekcije utiču na ponašanje na tržištu u trenutnom vremenu koje stvara buduću stvarnost, navodi se u odgovoru centralne banke.
"Ljudi prave planove na osnovu svojih očekivanja i prave različite izbore kada očekuju veću inflaciju. Tako je i sa vremenskom prognozom, pri čemu je ona predvidljivija od inflacije. Izbori koje ljudi prave menjaju ponudu i potražnju, koji diktiraju cene roba i usluga. Njihova inflaciona 'očekivanja' odražavaju njihova lična iskustva i informacije koje im postaju dostupne kroz medije", pojašnjavaju iz NBS.
Projekcije subjekata mogu da olakšaju ili otežaju posao centralnih bankara
Inflaciona očekivanja su jedan od načina na koji se monetarna politika centralne banke prenosi na tržišta, a očekivanja koje od inflacionog cilja banke ne razlikuju u velikoj meri doprinose stabilnosti tržišta.
Kada su očekivanja "usidrena u granicama inflacionog cilja centralne banke, to znači da tržišni subjekti imaju poverenje u centralnu banku i da neće nepotrebno povećavati tražnju za određenim proizvodima i uslugama ili dizati cene svojih proizvoda i na taj način dodatno doprinositi višoj inflaciji, a u takvim okolnostima je lakše suzbiti inflatorne pritiske i uz manji stepen reakcije", rekli su za Bloomberg Adriju iz NBS.
Iz poslednjih podataka se može zaključiti da finansijski sektor ima poverenja u monetarnu politiku centralne banke, dok privrednici smatraju da će za suzbijanje inflacije biti potrebno nešto više vremena.
Inflacija je u septembru iznosila 14 odsto, dok je bazna inflacija, odnosno rast cena po isključenju hrane, energije, alkohola i cigareta, nakon 12 meseci uzastopnog rasta dostigla 8,6 odsto.
