Vlada Srbije saopštila iznenadan pad inflacije na 2,7 odsto

Inflacija u Srbiji u junu je iznosila 2,7 odsto, konstatovano je na sednici Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) u utorak, saopštila je Vlada Srbije. Ako naknadni zvanični izveštaj o potrošačkim cenama to potvrdi, biće to značajno usporavanje u poređenju sa mesecom pre i daleko ispod očekivanja analitičara.

Ranije ove godine došlo je do pojačanog rasta cena, nakon što je istekla državna uredba kojom su na šest meseci (septembar-februar) ograničene trgovinske marže. U maju je inflacija skočila na 3,5 odsto, što je bio najbrži međugodišnji rast od avgusta 2025, dok je tokom trajanja vladinih mera inflacija bila ispod tri odsto. 

U maju su na godišnjem nivou najviše poskupeli proizvodi i usluge iz sledećih kategorija: Nakit i ručni satovi (25,6 odsto), Novine i časopisi (22,8 odsto), Paket aranžmani (22,1 odsto), Fotografske usluge (21,8 odsto), Vodosnabdevanje (20,5 odsto) i Ostale usluge (18,3 odsto). Dvocifreni rast imale su i oblasti: Snabdevanje vodom i ostale usluge u vezi stanovanja, Usluge održavanja, popravke i obezbeđenja stanova, Goriva i maziva za vozila, Stvarne stambene rente, Usluge za tekuće održavanje stana, Održavanje i popravka vozila...

S druge strane, bilo je i pojeftinjenja, ali su se ona zadržala u jednocifrenim okvirima. Najviše su pale cene u kategorijama: Gotova hrana i ostali prehrambeni proizvodi (9,3 odsto), Šećer, slatkiši i deserti (7,7 odsto), Čaj, mate i ostali bilјni napici (6,4 odsto), Veći alat i oprema za kuću i baštu (4,8 odsto) i Ostala bezalkoholna pića (4,5 odsto).

Depositphotos

Kako su naveli autori najnovijeg broja biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT), Srbija je u maju imala veću međugodišnju inflaciju od proseka Evropske unije. Taj mesec bio je četvrti uzastopni mesec da se beležilo povećanje međugodišnje inflacije, koje je najvećim delom uzrokovano povećanjem cena energije u segmentu nebazne inflacije, ali manjim delom je posledica povećanja i bazne inflacije. Međugodišnja bazna inflacija je povećana sa 4,4 odsto u aprilu na 4,5 u maju, a međugodišnja nebazna inflacija je povećana sa 2,5 u aprilu na 2,6 odsto u maju.

"U okviru bazne komponente, najveći doprinos međugodišnjoj inflaciji u maju pružilo je povećanje cena u zdravstvu od 7,6 odsto (doprinos međugodišnjoj inflaciji od 0,416 procentnih poena)", kaže se u MAT-u i dodaje da se u okviru nebazne komponente "posebno ističe rast cena goriva za putničke automobile, i to dizela za 19,4 odsto i benzina za 9,1 odsto (ukupan doprinos međugodišnjoj inflaciji navedenih stavki od 0,929 procentnih poena)". 

Ekonomisti koje je početkom jula anketirao Bloomberg predvideli su blagi rast indeksa potrošačkih cena za jun na 3,6 odsto (srednja vrednost iz ankete). Od 12 analitičara samo je jedan izneo očekivanje da će godišnji rast cena u junu biti 2,7 odsto, što je ujedno bila i najniža izneta vrednost u anketi, dok je najviša bila 3,9 odsto.

Redovni izveštaj Republičkog zavoda za statistiku o inflaciji u junu biće objavljen u ponedeljak.

Narodna banka Srbije (NBS) projektuje da će inflacija do septembra ostati u granicama cilja, dok bi krajem ove i početkom naredne godine mogla privremeno da pređe gornju granicu ciljanog raspona, pre nego što se sredinom 2027. ponovo vrati u željeni raspon. Iz NBS zasad ne stižu nagoveštaji za skoro ublažavanje monetarne politike, a na poslednjoj sednici na kojoj se odlučivalo o kamatnim stopama centralni bankari su poručili da će reagovati "svim raspoloživim instrumentima" ukoliko rast cena energenata počne snažnije da se preliva na ostale cene kroz inflatorna očekivanja.

Inače, na sednici Saveta za koordinaciju aktivnosti i mera za rast BDP-a u utorak između ostalog je napomenuto da je u maju ove godine maloprodaja porasla za 6,2 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine. Takođe, prosečna neto zarada dostigla je 1.038 evra, uz realni rast od 11,5 odsto na godišnjem nivou, podseća se u saopštenju Vlade.

"Na sednici Saveta ukazano je na značaj nastavka investicionog ciklusa i ubrzanja realizacije strateških infrastrukturnih i razvojnih projekata, koji imaju direktan uticaj na privredni rast, zaposlenost i konkurentnost srpske ekonomije. U narednom periodu glavni fokus ostaje na daljem rastu životnog standarda građana, jačanju industrijske baze i investicijama, uz očuvanje makroekonomske stabilnosti", zaključili su.

(Ažurirano navodima iz MAT-a.)