.webp){kind=icon}
Najveće ekonomije na istoku Evropske unije kreću blago da se oporavljaju jer ublažavanje inflacije podstiče potrošače da ponovo počnu da troše.
Treći kvartal je verovatno označio izlazak Mađarske iz tehničke recesije, dok je Poljska zabeležila rast od 1,9 odsto, prema većini analitičara iz Bloombergovog istraživanja, što je najbolji učinak od početka prošle godine. Ekspanzija Rumunije se nastavlja, sa rastom od 0,4 odsto u odnosu na prethodni kvartal. Očekuje se rast Bugarske od 0,3 odsto. Sve četiri države izveštavaju o kvartalnom bruto domaćem proizvodu u utorak.
Ublažavanje cenovnih pritisaka već je navelo centralne banke u Budimpešti i Varšavi da počnu da smanjuju kamatne stope. Češka će uskoro slediti taj primer nakon neočekivanog ekonomskog pada. Međutim, slika ostaje nejasna s obzirom na to da će inflacija polako padati u narednim mesecima. Prerađivačka industrija takođe opada zbog pada tražnje u evrozoni, glavnom trgovinskom partneru.
Opširnije
Vujčić: Meko sletanje je trenutno osnovni scenario ECB
Evropska centralna banka može postići povratak stabilnosti cena bez značajnije štete po ekonomiju, rekao je Boris Vujčić.
13.11.2023
Inflacija u evrozoni bi mogla da privremeno ubrza
"Očekujemo privremeno ubrzavanje inflacije u narednim mesecima jer će bazni efekti naglog povećanja cena energije i hrane iz prošle jeseni nestati", kaže Guindos.
13.11.2023
Inflacija u evrozoni brže usporava, pokazuje istraživanje
Inflacija u evrozoni će pasti ispod ciljane od dva odsto početkom 2025. godine, prema prognozama ekonomista.
13.11.2023
Lagarde kaže da će kamatna stopa od četiri odsto oboriti inflaciju
Ako ne bude novih iznenađenja, sadašnji nivo depozitne kamatne stope trebalo bi da vodi ka ciljanoj inflaciji od dva odsto.
10.11.2023
"Možemo govoriti o blagom oporavku u regionu, ali ne i o snažnom", rekao je Juraj Kotian, ekonomista Erste Group Bank AG u Beču. "Spoljno okruženje nije baš pogodno za rast".
Privreda Mađarske je najteže pogođena. Najviša inflacija i kamate u Evropskoj uniji podstakle su građane i kompanije da smanje potrošnju. Državna podrška koju je pružila vlada premijera Viktora Orbana nije donela dovoljno olakšanja. Zemlja je takođe zaključana u sukobu sa EU zbog više od 30 milijardi dolara suspendovanog finansiranja jer je EU zabrinuta zbog vladavine prava i korupcije u toj državi.
"Potrošnja domaćinstava i investiciona aktivnost ostale su senka onoga što se nekad bile", rekli su ekonomisti UniCredita Žolt Bečej i Tibor Nagi. "Jedini faktor koji je podržao rast, i to ne veoma izraženo, bio je uvoz, koji je usporen usled smanjenja domaće potrošnje i poboljšanja kursa".
Rumunija je uspela da delimično nadoknadi neke od spoljnih izazova pokretanjem dugo odlaganih infrastrukturnih projekata kao što su auto-putevi i nadogradnja bolnica u poslednjem trenutku kako bi apsorbovala što je više moguće iz budžeta EU za 2014 - 2020.
Koaliciona vlada je takođe kao glavni prioritet postavila sprovođenje reformi neophodnih za oporavak nakon pandemije. Program oslobađa dodatna sredstva EU za javnu upravu i privatni sektor. Investicije su bile glavni pokretač rasta u prethodna dva kvartala.
S obzirom na to da bi proevropska opozicija trebalo da preuzme vlast do kraja godine, Poljska bi takođe mogla da postigne određeni napredak u nastojanju da dobije pristup više od 35 milijardi evra suspendovanih fondova EU. Donald Tusk, koji će verovatno postati sledeći premijer, rekao je da bi neke isplate mogle da počnu pre kraja godine. U međuvremenu, u trećem kvartalu je verovatno došlo do povećanja domaće potrošnje, dok je nezaposlenost i dalje niska.
"Privredni napredak podstaknut je poboljšanom privatnom potrošnjom, koju su podržali pad inflacije i nastavak velikog rasta plata", navode u napomeni ekonomisti ING-ja sa Rafalom Benečkim na čelu.
