Nemačka privreda na bolnoj prekretnici, kuda vodi Evropu?

Nemačka je već decenijama evropski privredni motor koji je izvlačio kontinent iz jedne krize za drugom. Međutim, ta otpornost popušta, što onda donosi opasnost za celu Evropsku uniju (EU).

Decenije nepromišljene energetske politike, kraj zenita za vozila s unutrašnjim sagorevanjem i spora tranzicija prema novim tehnologijama postaju najveće pretnje blagostanju nacije od njenog ponovnog ujedinjenja. Međutim, za razliku od 1990, političkoj klasi nedostaje vođstvo koje bi se uhvatilo ukoštac sa strukturalnim problemima koji nagrizaju konkurentnost zemlje.

"Bili smo naivni kao društvo jer je sve izgledalo dobro. Problemi koje imamo u Nemačkoj su se gomilali. Sledi nam period promena. Ne znam da li svako to vidi", kaže generalni direktor hemijskog diva BASF Martin Brudermüller.

Dok je Berlin u prošlosti pokazivao sposobnost prevladavanja kriza, sadašnja koalicija kancelara Olafa Scholza se vratila natezanjima oko svega, od duga i potrošnje, do pumpi za grejanje ili ograničenja brzine u saobraćaju, čim je energetska kriza popustila.

Ipak, znake upozorenja je sve teže ignorisati. Iako je Scholz u januaru rekao da će Nemačka izaći iz energetske krize bez recesije, podaci pokazuju da se zapravo privreda steže od oktobra i da je u proteklih pet kvartala rast zabeležen samo u dva.

Nemačka privreda ima najslabije prognoze rasta ove godine u G7

Ekonomisti smatraju da bi nemački ekonomski rast mogao godinama da kaska za ostalima u EU, a Međunarodni monetarni fond navodi da će Nemačka imati najgoru godinu među članicama Grupe 7. Scholz se ipak ne da pesimizmu.

"Izgledi za nemačku ekonomiju su vrlo dobri. Smanjenjem birokratije i jačanjem delovanja tržišta rešavamo izazove pred sobom", izjavio je Scholz nakon objavljivanja najnovijih podataka ove nedelje o padu privredne aktivnosti u prvom tromesečju.

Rizik je, međutim, da najnoviji iznos o kvartalnom padu bruto domaćeg proizvoda od 0,3 odsto u prvom tromesečju nije jednokratna stvar već naznaka onoga što dolazi.

Nemačka je u lošem položaju kad je reč o održivosti u osiguravanju energetskih potreba svoje industrije. Previše zavisi od tradicionalne industrijske proizvodnje i manjka joj politička i komercijalna agilnost kako bi mogla da se okrene ka sektorima koji se brže razvijaju.

Pozitivno je što su industrijski divovi poput Volkswagena, Siemensa ili Bayera okruženi hiljadama malih i srednjih preduzeća, a konzervativne navike u potrošnji zemlju drže u boljem fiskalnom položaju nego što je slučaj s konkurentima. Međutim, malo je vremena ostalo da se krene s privrednom reformom.

Nemačka se snažnije oslanja na industriju od drugih zemalja G7

Najhitnije pitanje je kako napredovati u energetskoj tranziciji. Jefitna energija je ključni preduslov konkurentnosti. Čak i pre problema sa snabdevanjem energetima iz Rusije, Nemačka je imala troškove za električnu energiju među najvećima u Evropi. Ako se situacija ne promeni, moglo bi da dođe do stampeda proizvođača iz Nemačke.

Berlin na ovu vrstu zabrinutosti reaguje traženjem ograničenja cene električne energije za industrije koje troše mnogo energenata, kao što je hemijska, do 2030. godine. To bi moglo da poreske obveznike košta 30 milijardi evra. Međutim, i to bi bilo privremeno rešenje i pokazuje očajnu situaciju u smislu snabdevanja energijom u kojoj se Nemačka nalazi.

Scholzova vlada namerava da postavi 625 miliona solarnih panela i 19.000 vetroturbina do 2030, ali obećanja da će se taj proces ubrzati i postati pitanje meseci, a ne godina, tek treba da se obistine. U međuvremenu, potražnja će rasti jer se povećava elektrifikacija u različitim sektorima, od grejanja do transporta i proizvodnje čelika.

"Moramo promisliti koje industrije mogu da podnesu više cene energije, a koje ne i onda se okrenuti budućnosti", smatra generalni direktor Siemensa Roland Busch.

Gorka je istina da su izvori za proizvodnju potrebne količine čiste energije ograničeni zbog relativno male dužine obale i nedovoljno sunca. Zbog toga Nemačka želi da razvij infrastrukturu za uvoz vodonika iz zemalja poput Australije, Kanade ili Saudijske Arabije, ali to je tehnologija koja još nije proverena na tako velikoj razmeri.

U isto vreme, treba nadograditi mrežu kako bi se spojili vetroparkovi na severu zemlje sa fabrikama i gradovima na jugu koji su gladni energije. Trenutno postoji malo mogućnosti za skladištenje energije u slučaju poremećaja snabdevanja.

Čelnici nemačke vladajuće koalicije

"Nemačkoj treba međustranački dogovor o brzini razvoja infrastrukture za obnovljive izvore. Nakon idućih nacionalnih izbora 2025. nova konstelacija snaga može opet zakočiti energetsku tranziciju. To ne bi bilo dobro za Nemačku i poslovni sektor", kaže profesorka ekonomike energetike iz Berlina Claudia Kemfert.

Istina je da je Nemačka četvrta u svetu po ulaganju u istraživanje i razvoj, iza SAD, Kine i Japana. Oko trećina evropskih patenata dolazi iz Nemačke.

Međutim, veliki deo inovacione snage nalazi se u velikim kompanijama poput Siemensa i Volkswagena. Broj novih startapova je u opadanju u poređenju sa drugim razvijenim ekonomijama.

Razlozi leže u previše birokratije jer se, na primer, registracija kompanija često obavlja analogno, a postoji i kulturološka odbojnost prema rizičnijim ulaganjima. Finansiranje je takođe upitno. Naime, investicije u rizični kapital su u Nemačkoj prošle godine iznosile 11,7 milijardi dolara u poređenju s 234,5 milijardi u SAD.

Takođe, prema merilu časopisa Times Higher Education, Nemačka nema nijedan univerzitet među 25 najboljih na svetu.

Sposobnost proizvodnje patenata takođe opada. U 2000. godini Nemačka je bila među prve tri zemlje sveta u svetski vrednim patentima u 43 od 58 ključnih tehnoloških kategorija. U 2019. to je bio slučaj u manje od polovine kategorija, navodi fondacija Bertelsmann.

To je najvidljivije u automobilskoj industriji, gde se Nemačka dosta muči u razvoju sektora električnih vozila u poređenju sa, recimo, Kinom.

Nemačko blagostanje i socijalni mir dosta se oslanjaju na vitalan proizvodni sektor i dobre plate za zaposlene u fabrikama. Međutim, to ide uz cenu velike zavisnosti od tržišta poput Kine za uvoz sirovina. Nemačka bi sada htela da smanji tu zavisnost, međutim čini se da velike kompanije na to ne obraćaju previše pažnje.

Stanovništvo stari

Postoje dva područja u kojima bi Nemačka mogla biti puno bolja: finansije i tehnologija.

Veliki deo novca Nemaca nalazi se unutar mreže od nekih 360 štednih banaka, takozvanih "Sparkassen". One su pod kontrolom lokalnih zajednica što povećava mogućnost konflikta interesa i smanjuje finansijsku moć na nacionalnom nivou.

Najveće banke, Deutsch Bank i Commerzbank, dugo su bile u poteškoćama i sada se vraćaju u dobru formu, ali su ipak  bitno manje od konkurenata s Wall Streeta. Njihova zajednička tržišna kapitalizacija manja je od desetine vrednosti koju ima JPMorgan Chase&Co.

U tehnološkom sektoru najveći je igrač SAP SE iz 1970-ih godina koji proizvodi složene softvere. Međutim, malo je naznaka da bi se na tom polju mogli pojaviti novi nacionalni igrači. Kompanija za digitalna plaćanja Wirecard kratko je imala tu ulogu, međutim propala je u velikom računovodstvenom skandalu.

Nedostatak investicija je naročito vidljiv u digitalnoj tehnologiji.  U tom segmentu Nemačka je pri dnu lestvice među zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) u odnosu na snagu ekonomije.

"Godine nedovoljnog ulaganja doveli su do toga da Nemačka zaostaje. Berlin će morati da troši više i olakša sprovođenje infrastrukturnih projekata", ocenjuje Jamie Rush koji je glavni evropski analitičar za Bloomberg Economics.

Kako bi se ubrzale promene, Scholzova vlada je izradila plan reforme razvoja infrastrukture za mobilnu komunikaciju i instaliranja optičkih kablova.

Nemačkoj u stvari treba dugoročan program reforme, ali to je teško u sadašnjoj konstelaciji političkih snaga nakon što su na poslednjim izborima birači odlučili da ne daju poverenje samo jednoj od dve vodeće stranke.

Natezanja u tročlanoj vladajućoj koaliciji proizvode nestabilnost i otvaraju put krajnjoj desnici kao što je Alternativa za Nemačku.

Fragmentacija se javlja i u kontekstu starenja stanovništva, kao i konflikta između finansijski sređenih penzionera i mladih ljudi zabrinutih za budućnost. Nedavno sprovedeno istraživanje pokazalo je da je oko 50 odsto industrijskih kompanija smanjilo proizvodnju zbog manjka osoblja, a ta privreda košta oko 85 milijardi dolara godišnje.

Ove godine će više od milion Nemaca otići u penziju, a to je oko 320.000 više nego što je onih koji će postati punoletni. Do kraja decenije ta razlika bi se mogla popeti na 500.000 godišnje, što je otprilike veličina Nirnberga.

U nedavnom izveštaju OECD, nivo izazova je sažet vrlo jasno: "Dosad ni u jednoj velikoj razvijenoj ekonomiji nije sama baza konkurentnosti i otpornosti bila tako sistemski izložena izazovima zbog promena i pritisaka u društvenom i regulatornom području, kao i u oblasti zaštite životne sredine".

Ne treba ni naglašavati koliko će se posledice razvoja situacije u Nemačkoj odraziti na celu EU.

"Zdravlje nemačke ekonomije ključno je za evropsku privredu i sklad i solidarnost u EU", smatra Dana Allin, profesor sa univerziteta SAIS Europe, evropske podružnice američkog univerziteta John Hopkins, sa sedištem u Bolonji.

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar