Francuski radnici iz železničkog, energetskog i drugih ključnih grana privrede štrajkuju i traže veći udeo korporativne dobiti, što pritiska predsednika Emmanuela Macrona, pošto radnici traže od njega preduzimanje daljih koraka na ublažavanju uticaja rastuće inflacije.
Prekidi putovanja vozova i autobusa pogađaju putnike, a otkazane su i neke linije Eurostara između Pariza i Londona. Sindikat radnika CGT zatražio je i od lučkih radnika obustavu rada na nekoliko sati.
Opšti štrajk usledio je nakon višenedeljnih blokada rafinerija i skladišta goriva, što je rezultiralo nestašicom na gotovo trećini benzinskih stanica u Francuskoj. Štrajk radnika prate i prosvetni marševi zbog rasta cena.
Osam sindikata i studentskih organizacija koje pozivaju na štrajk protive se vladinoj odluci kojom bi se zaposleni na pumpama u vlasništvu najvećih naftnih kompanija TotalEnergiesa i ExxonMobila prisilili na točenje goriva vozačima.
Štrajkovi su dodatni izazov na listi Macronovih problema, koja se proširila nakon što je izgubio apsolutnu većinu u donjem domu parlamenta na izborima u junu. Njegova vlada, čini se, neće imati lak zadatak da osigura podršku za predlog budžeta za sledeću godinu, što je primorava da pribegne ubrzanom postupku kontroverznim dekretom.
Benjamin Girette/Bloomberg
Inflacija veća od šest odsto i rekordni profiti naftnih kompanija nakon ruske invazije na Ukrajinu podstakli su podršku javnosti sindikalnim potezima usled povećane ekonomske neizvesnosti. Anketa koju je u nedelju objavio Ifop za novine "Le Journal du Dimanche" pokazuje da 82 odsto ispitanika smatra da Macron nije učinio dovoljno u borbi s rastom potrošačkih cena.
"Izazov za ovu vladu biće izbeći bes naroda", rekao je Martial Foucault, politolog, na radiju "France Culture". Macron je već potrošio više od 100 milijardi evra (97,6 milijardi dolara) na mere za zaštitu domaćinstava i preduzeća od energetske krize, a rani potezi ograničenja cene struje i gasa pre rata u Ukrajini pomogli su mu u obuzdavanju stope inflacije u Francuskoj, koja je ostala niža u odnosu na susedne zemlje.
Podsticanje napetosti
Ipak, iz vlade su upozorili da njihova velikodušnost u vidu subvencija na cene energije neće večno trajati. Ta mera ističe početkom sledeće godine, pa bi cene mogle porasti za čak 15 odsto. U međuvremenu, Evropska centralna banka (ECB) dvaput je podigla kamatne stope, a očekuje se da će uskoro doći do daljeg pooštravanja, što bi se stvorilo dodatni pritisak na troškove zaduživanja.
Izazov za Macrona je i mogućnost prelivanja nezadovoljstva radnika na druge sektore. Za sindikate i levicu štrajkovi u utorak biće test - mogu li ubediti više ljudi da se pridruže pokretu. Prema nedavno objavljenim anketama, javno mnjenje je polarizovano između onih koji podržavaju štrajkače u rafinerijama i onih koji im se protive.
Napetosti bi mogle rasplamsati i rasprave u parlamentu o predlogu budžeta. Neke Macronove pristalice u Nacionalnoj skupštini podržale su amandmane kojima bi kompanije trebalo da povećaju doprinose - a koje je vlada smatrala pogubnim za preduzetništvo.
U zemlji u kojoj se dve trećine radnika vozi na posao, dostupnost goriva je esencijalna. Žuti prsluci su protestima 2018. uzdrmali Macronov predsednički mandat. I ti protesti su bili podstaknuti povećanjem poreza na gorivo, a prerasli u šire ogorčenje zbog njegovog stila vladanja i sve veće ekonomske nejednakosti.
.webp){kind=icon}
