Hrvatski ministar finansija Zdravko Marić napušta mesto ministra finansija na vlastiti zahtev. Nakon što je i zvanično objavljeno da Hrvatska početkom iduće godine ulazi u evrozonu, Marić smatra da je njegova misija kao prvog čoveka javnih finansija završena.
Trajala je od 2016. godine, kada ga je na tu poziciju kao nestranačkog ministra postavio tadašnji premijer Tihomir Orešković. Tri godine kasnije postao je i potpredsednik Vlade, a iza njega, po svim pokazateljima, ostaje solidno urađen posao.
Naime, Marić je sproveo pet krugova poreske reforme kroz koju je rasteretio plate i snizio stopu PDV-a za određene delatnosti. Pod njegovim mandatom preokrenuti su negativni trendovi u javnim finansijama, javni dug je počeo da se smanjuje, a budžetske finansije bile su stabilne. Naravno, pri tom mu je naruku išla i dobra situacija u svetskoj ekonomiji i rekordno niske kamate za refinansiranje zaduženja.
Pandemijske godine
Dobro se snalazio i u pandemiji koja je skoro dve godine na mahove paralizovala hrvatsku privredu i donela ozbiljne probleme za budžet. Država je preduzetnicima morala isplaćivati desetine milijardi kuna pomoći, a Hrvatska je uprkos tome od evropskih institucija (koje su joj zdušno finansjski pomagale) dobila pozitivne ocene za konvergenciju i na kraju nagrađena skorim ulaskom u šengen i evrozonu.
Pre nekoliko dana Hrvatskoj je agencija Moody's najavila dizanje kreditnog rejtinga za dva stepena, u investicioni rang. Time je nakon decenije tavorenja u "smeću" došla do najboljeg rejtinga u istoriji.
Marić je to okarakterisao kao šlag na tortu i prvi efekt uvođenja evra.
Andrej Knez: Finansijska tržišta prepoznala Marićeve pomake
Glavni analitičar Bloomberg Adrije Andrej Knez ističe da javne finansije ne mogu zavisiti od jedne osobe, ali ukazuje na to da su finansijska tržišta prepoznala pozitivne pomake u javnim finansijama dok je za kormilom ministarstva finansija bio Marić.
Prema njegovim rečima, značajan učinak fiskalnom jačanju nakon 2015. godine, što je između ostalog potvrđeno i zadovoljavanjem mastrihtskih kriterijuma za ulazak u evrozonu, treba pripisati i povoljnom makroekonomskom okruženju te izdašnim likvidnosnim uslovima na svetskim finansijskim tržištima.
Bloomberg Adria
Strukturno, osim prepoznavanja koristi od smanjenja poreskog opterećenja rada i prebacivanja poreskog opterećenja na potrošnju kroz povećanje stopa PDV-a, treba napomenuti određene detalje koji su postignuti poslednjih godina.
Tu je premašaj profila strukturnog budžetskog deficita (-1,9 procentnih bodova BDP-a od 2018. do 2021. godine) u odnosu na proseke evrozone (-3,1 procentni bod BDP-a) i EU (-2,8 procentnih bodova BDP-a). Zatim premašaj u ostvarenju primarnog budžetskog suficita (+2,2 procentna boda BDP-a od proseka 2013-2017. do 2019) u odnosu na proseke evro zone (+0,6 procentnih bodova) i EU (+0,7 procentnih bodova), u oba slučaja zaključno do 2020. godine, koju je izokrenuo kovid 19. I konačno, smanjenje budžetskih izdataka za kamate (-1,8 procentnih bodova BDP-a od 2015. do 2021. godine) veće u odnosu na proseke evrozone i EU (0,8 procentnih bodova BDP-a), takođe u oba slučaja zaključno do 2020.
Ko je novi ministar finansija Marko Primorac?
Marića će na funkciji verovatno zameniti njegov dosadašnji zamenik biti Marko Primorac, profesor na zagrebačkom Ekonomskom fakultetu, koji je u politici imao veći angažman kao savetnik za privredu u timu bivše hrvatske predsednice Kolinde Grabar-Kitarović, a od prošle godine je i spoljni član Odbora za finansije i državni budžet Hrvatskoga sabora.
Primorac je sarađivao s ministarstvima i kao stručnjak radio na predlozima nekoliko zakona iz područja koja su mu profesionalno bliska. Naime, izgledni budući ministar finansija napisao je kao autor i koautor četiri univerzitetska udžbenika, a ekonomske domene za koje se specijalizovao su upravljanje finansijama u javnom sektoru, poreska politika, javni dug, lokalne finansije i fiskalna decentralizacija.
.webp){kind=icon}
