Šta je inflacija i kako voditi lične finansije u vreme rasta cena

Tržišna ekonomija nosi svakodnevnu promenu cena proizvoda i usluga. Dok pojedine cene beleže rast, druge padaju. Inflacija je opšte povećanje cena dobara i usluga, a ne poskupljenje pojedinih proizvoda. Inflacija smanjuje vrednost novca tokom određenog vremena, definicija je Evropske centralne banke (ECB). Tako za određenu svotu novca danas možete kupiti manje nego što ste za isti iznos mogli kupiti juče.

Kako bi se borila protiv inflacije, monetarna vlast, što je u većini slučajeva centralna banka određene zemlje, upravlja količinom novca i kreditima kako bi inflaciju zadržala u dopuštenim granicama (poželjni cilj je oko dva odsto) i održala glatko funkcionisanje ekonomije. 

Uzroci inflacije

Povećanje količine raspoloživog novca je koren inflacije, a monetarne vlasti mogu povećati ponudu novca u jednoj zemlji štampanjem novca, zakonskim devalviranjem (smanjenjem vrednosti) valute i pozajmljivanjem novih količina novca. U svim slučajevima novac na kraju gubi svoju kupovnu moć. 

Postoji inflacija potražnje, inflacija troškovnog pritiska i ugrađena inflacija.

Inflaciju potražnje može pokrenuti povećana potražnja potrošača za proizvodom ili uslugom. Kada raste potražnja za robom, cene rastu, a rezultat toga je inflacija potražnje.

Inflacija troškovnog pritiska nastaje kada cene rastu zbog većih troškova proizvodnje, kao što su sirovine ili plate, prisiljavajući preduzeća da podignu svoje cene.

Postoji i ugrađena inflacija (spirala plata - cena) koja se događa kada radnici zahtevaju veće plate kako bi držali korak s rastućim životnim troškovima. To zauzvrat uzrokuje da preduzeća podignu svoje cene kako bi nadoknadila svoje rastuće troškove plata, što dovodi do dalje tražnje za većim platama i rastom cena.

Izračunavanje inflacije

Postoje različiti načini izračuna inflacije, u zavisnosti od vrsta robe i usluga, i ona je suprotna deflaciji, koja pokazuje opšti pad cena i do koje dolazi kada inflacija padne ispod nula odsto.

Najčešće se inflacija iskazuje kroz indeks potrošačkih cena (CPI) koji meri procenat promena cena potrošačke korpe, odnosno robe i usluga koje domaćinstva često koriste. Postoji i bazna inflacija, koja se u većini slučajeva odnosi na cene robe i usluga, osim hrane i energije.

Postoje i drugi pokazatelji za merenje rasta cena, poput indeksa cena proizvođača koji meri prosečnu promenu prodajnih cena od lokalnih proizvođača dobara i usluga tokom vremena. Ovaj indeks meri promenu cena s gledišta prodavača, a ne kupca kao CPI.

Korist od inflacije i njeni nedostaci

Ulagači u određene finansijske instrumente mogu imati koristi od rasta potrošačkih cena ako su, na primer, uložili u akcije kompanija čija cena raste s rastom cena neke sirovine ili proizvoda.

Takođe, oni koji pozajmljuju novac mogu imati koristi od inflacije, jer rast cena znači da se vrednost njihovog duga smanjuje. 

Pojedincima s materijalnom imovinom (kao što je imovina ili roba na zalihama), čija je cena u domaćoj valuti, odgovara inflacija jer to podiže cenu njihove imovine, koju mogu prodati po većoj vrednosti.

Kupci takve imovine možda neće biti zadovoljni inflacijom, jer će morati izdvojiti više novca. Ljudima koji poseduju imovinu procenjenu u njihovoj domaćoj valuti, poput gotovine ili obveznica, možda se neće svideti inflacija jer ona nagriza stvarnu vrednost. Kao takvi, ulagači koji žele zaštititi svoje portfelje od inflacije trebalo bi da razmotre klase imovine zaštićene od inflacije, kao što su zlato, roba i investicijski fondovi za nekretnine (REIT). Obveznice indeksirane prema inflaciji još su jedna popularna opcija za ulagače da profitiraju od inflacije.

Kako voditi lične finansije u vreme rastućih cena

Ekonomista Miloš Grujić izdvojio je nekoliko saveta kako voditi lične finansije u vreme rastućih cena:

Bloomberg Adria

Planiranje zarade i potrošnje

Oni koji planiraju koliko će zaraditi na dnevnom, mesečnom ili godišnjem nivou mogu da planiraju i koliko će potrošiti. Plan je putokaz i može se podeliti na različite faze ili vremenske intervale. S obzirom na to da plata i računi dospevaju na mesečnom nivou, preporučljivo je da se pravi mesečni plan.

Plan će nam pomoći da kontrolišemo rashode i da sa manje brige živimo u granicama svojih mogućnosti. Da bi ovo bilo što efikasnije, potrebno je da plan sadrži sve dnevne prihode i rashode, a sve je lakše ako rashode podelimo na kategorije.

Kategorisanje troškova

Postoje fiksni, relativno fiksni i varijabilni troškovi. Kredit, komunalni troškovi, kablovska i internet su fiksni troškovi, oni koje morate da platite i koji su skoro isti svakog meseca. 

Relativno fiksni troškovi su troškovi za struju, vodu, telefon i slično. Tu spadaju i izdaci za automobil, kao što je registracija, redovni servis… 

Treća i najfleksibilnija kategorija, u kojoj postoji prostor za uštedu, jesu troškovi za hranu, piće, cigarete, odeću i obuću, gorivo, održavanje stambenog prostora, obrazovanje i kulturu, zabavu i rekreaciju, higijenu... Tu je i iznenadni, vanredni trošak. Sve se to klasifikuje kao varijabilan trošak. 

Obično oni koji detaljno planiraju znaju gde potroše 90 odsto novca. To znači da, ako ne znamo gde nam je još deset odsto prihoda potrošeno, onda smo mogli da (pre)živimo i bez njih. Tih deset odsto bi svima dobro došlo, posebno ako bismo godišnju štednju uvećali za taj procenat.

Štedite

Idealno je kada pojedinac ili porodica ima dugoročnu i kratkoročnu štednju. Dugoročno se obično štedi za rešavanje stambenog pitanja, kupovinu vozila ili plaćanje školarine. Kratkoročno se čuva novac za "crne dane", odnosno hitne slučajeve ili za, na primer, obnavljanje garderobe.

Najbezbrižnija opcija, a koju određena osoba može da priušti, aktivacija je trajnog naloga za štednju, da ono što vam preostane na kraju meseca ide u štednju. Taj iznos bi bio između određene gornje i donje granice vaših mesečnih troškova.

I na kraju, najveća greška je tolerisanje dugova

Da bi vam plan prihoda i rashoda bili usklađeni, a efikasno upravljanje dovelo do uštede, ne smete zanemariti iznose koji vam idu na otplatu dugova. Pretpostavimo, imate dug u iznosu od 500 evra na kreditnoj kartici, a istovremeno 1.000 evra ušteđevine. Dug vas košta oko 15 odsto godišnje, a na štednju dobijate dva odsto godišnje. Tako imate 75 evra odliva, a priliv od štednje vam je 20 evra. Racionalno bi bilo što pre otplatiti dug i tako biste sačuvali 75 evra godišnje, a zaradili biste još 10 evra godišnje na preostalih 500 evra koje ostanu na štednom računu. Tim potezom sačuvali biste 85 evra.

Narodna banka Srbije i monetarna politika

Osnovni cilj Narodne banke Srbije jeste postizanje i održavanje stabilnosti cena, čime se doprinosi očuvanju stabilnosti finansijskog sistema i održivom ekonomskom rastu. Referentna kamatna stopa je osnovni instrument monetarne politike u režimu ciljanja inflacije. Ostali monetarni instrumenti, uključujući intervencije na deviznom tržištu, imaju pomoćnu ulogu.

- Poslednji podnaslov o NBS napisala Hana Stevović.