Pokreti rukama zameniće tastature i ekrane osetljive na dodir?

Komande u novim tehnološkim proizvodima umesto dodira podrazumevaju mahanje rukama i bockanje prstima. 

Novi izum startapa Humane, oko koga se digla velika prašina (i kome su se neki smejali), zahtevaće od korisnika da nauče mnoge pokrete da bi mogli da uspostave interakciju sa takozvanim Ai Pin. 

Nosivi uređaj koji se kači na rever i košta 700 dolara korisnicima omogućava pristup uslugama veštačke inteligencije bez gledanja u ekran. To je uređaj koji se kači na odeću, mali projektor koji, kada podignete dlan, na njemu reflektuje laserski odraz. Laganim pokretima ruke možete skrolovati kroz različite funkcije, dok je dodirivanje palcem i kažiprstom jednako kliku. 

Taj startap nije jedini usvojio pokrete rukama. Apple Inc. i Meta Platforms Inc. takođe se klade da bi pokreti ruku i prstiju mogli da zamene tastaturu, miš ili ekran osetljiv na dodir. Nakon više od decenije neuspešnih pokušaja,  ljudi nisu više toliko ubeđeni u to. 

Najdalje je otišao Kinect, koji je razvijao Microsoft, a koji je sada ukinut. To je bio dodatak za Xbox objavljen 2010. koji je koristio senzore pokreta i dubine umesto tradicionalnih kontrolera za igre. Igrači su mogli da udaraju predmete na ekranu mašući rukama, a njihovi avatari su skakali kada oni skoče. 

Proizvod je u početku bio hit, ali je entuzijazam bio kratkog veka. Sistem je bio pun grešaka i neprecizan, delom zato što nije bilo povratnih informacija koje bi ukazivale da Kinect prati pokrete igrača. Proizvođači telefona su to rešili dodavanjem suptilnog zujanja kako bi se simulirao osećaj pritiska na dugme. Ipak, vožnja automobila bez ičega u rukama nije se mogla meriti sa vibracijama Xbox kontrolera ili volana za simulaciju vožnje. 

Nekoliko godina kasnije, Leap Motion, startap koji je nekada obećavao,  a koji je želeo da zameni miš senzorima pokreta, naišao je na slične probleme. Sistem zapravo nije bio mnogo pogodniji od upotrebe miša, a recenzenti su smatrali da je iscrpljujuće držati ruke podignutim za neke osnovne zadatke. 

Još jedan problem sa pokretima u vazduhu je to što oni, istorijski gledano, nisu bili posebno korisni. U 2019. Google je stavio detekciju pokreta u svoje pametne telefone Pixel, ali to ljudima nije bilo inspirativno. Na primer, mogli ste odmahnuti rukom preko telefona da biste odbili poziv. 

Slični gestovi i dalje postoje u Googleovom Nest Hubu, radnom tabletu, ali sam ih uvek smatrao neprirodnim i suvišnim. Da biste odložili alarm, morate da ispružite dlan prema ekranu, kao da gurate duha. Ja ga retko, ako i ikada, koristim; dodir ili glasovna komanda mnogo brže zaustavlja alarm.  

Apple i Meta pokušavaju da pronađu načine da se gestovi učine intuitivnijim, ili da bar izgledaju tako. U nedavnom vodiču za programere za Appleove naočare mešovite realnosti Vision Pro, dizajner Apple interfejsa Eugene Krivoruchko govorio je o “potrebi da se nadoknade senzorne informacije koje nedostaju” zamenjivanjem opipljivih interakcija. Kada prst pređe preko digitalnog tastera ili opcije menija, oni će zasvetleti, a klik će odmah biti propraćen zvukom. 

Možda je najveća prepreka za korisnike što moraju da nagađaju šta koji pokreti rade. Svaka kompanija pravi sopstvene obrasce za koje je potrebno da se nauči mnoštvo pokreta i njihovih značenja. 

Da bi pauzirali pesmu na Humanovom Ai Pinu, korisnici moraju jednom da spoje prst i palac, dok je Apple prošlog meseca za isto na Apple Watchu odredio dupli klik. U zavisnosti od proizvoda, stiskanje pesnice može da vas odvede na početni ekran, da vas vrati u prethodnu aplikaciju ili čak da napravi snimak ekrana. 

Dok uređaji novog doba ne utvrde dosledan način korišćenja, ja ću se držati kliktanja. 

Članak prevela Hana Stevović – Bloomberg Adria. 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar