.webp){kind=icon}
Sve se više procesa i usluga robotizuje. Uzevši u obzir demografske izazove i njihove posledice, pojavila se inicijativa za oporezivanjem robota koji nadomešćuju ljude. O toj ideji počelo je da se raspravlja i u Sloveniji. Ali da li je porez na robote uopšte izvodiv?
Penzijski fondovi sve većeg broja zemalja su pod sve većim pritiskom. Stoga ne čudi da politika traži rešenje za taj problem. Ideja o kojoj se u Sloveniji govori je i porez na robote. Ona nije nova, pojavila se i drugde, ali korake prema njenom ostvarenju napravila je samo jedna država.
Miris jutarnje kafe iz kuhinje dok još niste ni oči otvorili. Robot koji pere i usisava pod dok ste na poslu. Zalivate li još uvek ruže? I to možete prepustiti pametnim napravama koje će osigurati da cvetovi nikada ne budu premalo ili previše zaliveni. Roboti su postali deo svakodnevice mnogih domaćinstava, a često čak dobili imena i postali gotovo punopravni članovi porodice. I na radnim mestima je sve više robota. Robotima nije potrebno bolovanje, pauze za ručak i ne odlaze na godišnji odmor. Iako se tako možda ne čini, Slovenija je među najnaprednijim zemljama po nivou robotizacije proizvodnje. Podaci iz izveštaja World Robotics za 2022. godinu pokazuju da je Slovenija u industriji na 10.000 zaposlenih imala 249 robota. Time se na globalnoj lestvici uvrstila na visoko deseto mesto, ispred Švajcarske, Danske, Holandije i Italije. Najviše robota na 10.000 zaposlenih ima Južna Koreja, čak hiljadu, a sledi je Singapur s 670 robota. U znatnom su zaostatku s po 400 robota na 10.000 zaposlenih Japan i Nemačka. Na taj popis nisu bile uvrštene druge zemlje Adria regiona, no, prema podacima Međunarodnog saveza robotike (IFR), u Hrvatskoj je bilo 11 robota na deset hiljada zaposlenih, u Srbiji njih devet, a u Bosni i Hercegovini svega dva robota. Za Severnu Makedoniju ni IFR nije imao podataka.
Poslednjih godina se automobilska industrija radi održavanja konkurentnosti na međunarodnom tržištu sve više robotizuje. Čak ni Revoz, slovenačka podružnica francuskog Renaulta, ovde nije izuzetak – od uvođenja robotizacije za model "clio II" 1990-ih došli su na visok stepen automatizacije koji se pak od odeljenja do odeljenja razlikuje. Jako je teško ustanoviti koliko su zaposlenih u podružnici Renaulta zamenili roboti jer se u zadnjoj deceniji iz temelja promenila.
Na odeljenju sklapanja karoserije, gde pomoću robota postiže 95 odsto dodate vrednosti, danas imaju više od 600 robota. Nadomešćuju ljudski rad, ali uglavnom na procesima koje čovek zbog zahtevnosti zadatka – preciznosti, kvaliteta, brzine – ne može ili više ne sme sâm da izvodi. Ipak, roboti još uvek ne mogu sve sami - zaposleni njima upravljaju pomoću tableta. Iako roboti obavljaju najteži posao, radnici moraju biti još obrazovaniji nego pre desetak godina jer su im potrebna nova znanja u vezi sa uvođenjem, upravljanjem i održavanjem novih procesa. Slovenija je, kako procenjuju u Revozu, zadnjih godina mnogo uradila na širenju obrazovne mreže za razvoj visokotehnološke radne snage, ali privreda usprkos tome još uvek ne ostvaruje potreban priliv potencijalnih radnika.
Rešenje za ispražnjen penzijski fond
Robotizacija nije samo prilika za povećanje proizvodnje i efikasnosti radnih procesa, već i za punjenje penzijskih fondova. Brojne države pitaju se kako popuniti sve praznije blagajne iz kojih sve starijem stanovništvu isplaćuju penzije. Na prvi pogled se možda čini neobičnom, ali ideja je sve samo ne nova: ako će roboti smanjiti broj poreskih obveznika, ne bi li trebalo da oporezujemo robote?
Osnovna ideja poreza na robote je oporezivanje kompanija, odnosno pravnih osoba koje automatizacijom, tj. robotizacijom proizvodnje ukidaju radna mesta. Ako nezaposlenost zbog robotizacije poraste, smanjiće se osnova poreza na dohodak i prinosi na socijalno osiguranje, ističu u slovenačkom ministarstvu rada. Upravo je slovenački državni sekretar pri ministarstvu rada Dan Juvan svojevremeno podigao prašinu kad je među opcijama za rešavanje problema penzijskih fondova pomenuo porez na robote.
Porez na robote tema je o kojoj bi , prema mišljenju Ministarstva rada, porodice i društvenih poslova Republike Slovenije, trebalo raspravljati u sklopu skore penzijske reforme. Dugoročna javnofinansijska održivost javnog penzijskog fonda najviše će zavisiti od novih izvora finansiranja. U Revozu nisu hteli komentarisati ideju o oporezivanju robota.
Južna Koreja i Bill Gates za oporezivanje robota
Republika Koreja, tehnološki najnaprednija država na svetu, prva je i jedina dosad 2017. godine najavila uvođenje poreza na robote kako bi umirila strahove od robotskog preuzimanja radnih mesta, što bi dovelo do masovnih otpuštanja. Pritom valja napomenuti da se država nije odlučila za neposredni porez kompanijama koje koriste robote, već im je umanjila poreske olakšice prethodno namenjene podsticanju investicija u robotiku.
Jedan od najvećih zagovornika uvođenja poreza na robote je osnivač Microsofta Bill Gates. Smatra da bi trebalo da vlade uvedu porez na korišćenje robota te prihodima finansirati prekvalifikaciju radnika koji su izgubili radna mesta. "Ako radnik radom u fabrici zaradi 50.000 dolara, njegov se prihod oporezuje. Ako robot obavi isti rad, pretpostavili biste da će ga slično oporezovati", rekao je. Ali, ostvarivanje te ideje još je naizgled daleko jer postoji mnogo upitnika o načinu implementacije tog poreza i provere u kolikoj su meri gotovi proizvodi proizvedeni pomoću robota i koliko su zaposlenih nadomestili.
Medveđa usluga
U Sloveniji automobile u Revozu sastavljaju i roboti japanske kompanije FANUC, globalnom dobavljaču automobilske industrije. Rukovodilac tehničke podrške prodaje i ključnih kupaca u kompaniji FANUC Adria za Sloveniju Fran Žaberl uveren je da bi uvođenje takvog poreza bila medveđa usluga jer u Sloveniji usprkos visokom stepenu robotizacije ne postoji dovoljno inicijative za automatizaciju proizvodnje. Kapitalna i tehnološka pothranjenost dela industrije koči veći stepen robotizacije. Prema njegovom mišljenju, kompanije treba podsticati na robotizaciju, a ne opterećivati ih dodatnim porezom. "Uspešna automatizacija i robotizacija mnogo bi efikasnije povećale bruto domaći proizvod i njime dohotke u penzijski fond."
- Prevela Jelena Stjepanović
