Farmeri koji su uzgajali hranu koju jedete za doručak su najverovatnije na kraju svoje karijere. Ukupno 3,4 miliona farmera, koliko ih ima u SAD, u proseku imaju 58 godina, u odnosu na 56, koliko su imali u 2012. Samo devet odsto američkih farmera je mlađe od 35 godina, ali je taj procenat počeo da raste: prema poslednjem popisu poljoprivrede, broj američkih poljoprivrednika mlađih od 35 godina porastao je za 11 odsto. Još više iznenađuje da je “Gen Z farmer” sada u trendingu i ima više od 30 miliona pregleda na TikToku, dok “Gen Z farma” ima 17 milijardi pregleda.
Postoji, naravno, ogroman jaz između trendova na društvenim mrežama i radne snage: broj mladih farmera ne raste ni približno tako brzo koliko ponestaje starijih radnika. Poljoprivredna industrija, politički zvaničnici i investitori imaju mnogo posla pred sobom da privuku i zadrže kandidate.
Dobra vest je da ima mnogo argumenata koje mogu da pruže mladima.
Mnoge novopridošlice u poljoprivredi nikada zapravo neće upraljati ruke jer industrija prolazi kroz tehnološku i kulturnu transformaciju: poljoprivreda 21. veka postaje demografski raznovrsnija i multidisciplinarna, a ljudi se sada jednako fokusiraju na napredne tehnologije koliko i na obradu zemlje.
Sve više mladih farmera ulazi u polje - i pri tom ne mislim bukvalno na polje - jer se definicija farmera menja.
Hajde da se vratimo malo unazad i pogledamo podatke: prema popisu, 80 odsto farmera mlađih od 35 godina je zaposleno u poljoprivredi kraće od jedne decenije. To je značajan broj u industriji u kojoj na 96 odsto farmi rade članovi više generacija. To bi moglo da znači da većina novih učesnika postaju poljoprivrednici jer to žele, a ne zato što im je to porodično nasleđe. Oni donose svež način razmišljanja, koji nije opterećen onim staromodnim.
Marketinške analize su definisale generaciju Z kao onu koja menja način na koji se hranimo i pomera tržišne niše, uključujući organske i lokalne proizvode i biljne alternative. Ovaj način razmišljanja je ono što ona donosi proizvodnoj strani prehrambene industrije.
Ono što je najvažnije, ona pomaže u diverzifikaciji industrije kojim su tokom prošlog veka pretežno dominirali muškarci, belci i konzervativci. Agrarni život koji je Thomas Jefferson nekada najavio kao oličenje američkih ideala, vremenom živi sve manje ljudi. Veličina američkih farmi je eksponencijalno porasla u poslednjih pola veka, dok je broj farmi opao sa više od šest miliona 1935. godine na trećinu toga danas.
Mlade žene na terenu su sve više prisutne. Popisom poljoprivrede utvrđeno je da je broj žena farmera porastao za 27 odsto. Zvaničnici i političari koji se bave poljoprivredom moraju više raditi na podsticanju raznovrsnosti među mladim poljoprivrednicima uz programe koji bi ublažili teret studentskih kredita i koji bi pružili mladima i onima koji nisu bele rase značajnija i trajnija sredstva za kupovinu zemlje.
Poljoprivredi su potrebni mlađi radnici jer se traže nove veštine da bi se nahranilo čovečanstvo u sve težim uslovima naše životne sredine. Klimatske promene glavni su problem za generaciju Z. Zvaničnici čija je nadležnost poljoprivreda moraju da priznaju da je njihova industrija bila pokretač krize, ali i da glasno kažu da poljoprivreda može biti ključno rešenje za probleme sa klimom. Regenerativne prakse i visokotehnološki alati mogu da transformišu industrijska poljoprivredna zemljišta u ogroman ugljenični “sunđer” koji upija i izoluje gasove koji zagrevaju planetu.
Zaključak je jasan: zvaničnici i političari u industriji imaju dobre argumente da privuku bistre umove generacije u usponu. Oni moraju jasno staviti do znanja mladima da su posvećeni demografskoj diverzifikaciji, održivom rastu, premošćivanju tradicionalnih i visokotehnoloških praksi i izgradnji radne snage sa velikim spektrom veština.
Prevela Hana Stevović – Bloomberg Adria.
.webp){kind=icon}
