.webp){kind=icon}
Ako mislite da je život u Adria regionu postao neizdrživo skup, imamo još loših vesti – ni umiranje nije jeftino. Pred 1. novembar, kada se u Sloveniji i Hrvatskoj sećamo mrtvih, proverili smo koliko košta smrt.
Ne možemo vam reći konkretan trošak sahrane jer to u velikoj meri zavisi od lokacije groblja, a još više od toga koliko raskošan ispraćaj pokojnika želi porodica. Ugrubo, za najskromniju sahranu u manjim mestima možete potrošiti i manje od hiljadu evra, za prosečan pogreb, na primer u Zagrebu, trošak se kreće oko dve hiljade evra (ako imate grobno mesto), a gornja granica može se popeti i na nekoliko stotina hiljada evra s kupovinom grobnice.
Morbidna ponuda
Dakle, trošak kupovine i uređenja grobnog mesta daleko je najveća stavka pri klasičnim sahranama. Kratak pregled ponude otkriva da grobna mesta, kao i ostatak tržišta nekretnina, konstantno dobijaju na ceni. Lokacija i kod poslednjeg počivališta igra najveću ulogu, a pogled na oglase ostavlja pomalo morbidan ukus u ustima.
Naime, grobovi se prodaju, barem u najvećim hrvatskim oglasima, kao kuće ili stanovi. Prodavci se hvale vrhunskom lokacijom, dobrim komšilukom, pa čak i odličnim pogledom – izuzetna prilika, atraktivna lokacija, novouređeno, prvi red do… – ređaju se epiteti u oglasima, kao da će blagopočivajući sedeti na ploči i uživati u panorami, a ne ležati dva metra ispod nje.
Najskuplja grobnica u Hrvatskoj koju smo pronašli stoji basnoslovnih 220 hiljada evra i nalazi se u čuvenim Arkadama najvećeg zagrebačkog groblja Mirogoj. „Može i zamena za stan u Zagrebu“, ističe prodavac i moli samo ozbiljne ponude.
Takođe, na Mirogoju se prodaje još nekoliko grobnih mesta po ceni većoj od 50 hiljada evra. Jedna od njih nalazi se prvi red do Aleje velikana, gde se, kako piše prodavac, „uspostavlja tihi dijalog s dušama pokojnika koji tamo počivaju u mirogojskim arkadama. Pored posmrtnih ostataka pesnika Petra Preradovića, Ljudevita Gaja…“. Birano društvo košta, tako je uvek bilo.
Cene od pedesetak hiljada evra traže se i za nekoliko grobova u Varaždinu i Dubrovniku, a onda cena pada na iznose između 30 i 40 hiljada evra za grobna mesta na atraktivnijim lokacijama, većinom na zagrebačkim grobljima.
U zvaničnom cenovniku firme Gradska groblja Zagreb najskuplje grobno mesto na Mirogoju košta više od 12 hiljada evra, a najjeftinije ispod hiljadu. Kompletno opremljene grobnice koštaju i do 25 hiljada evra.
I u Srbiji su oglasi puni ponuda o prodaji grobnih mesta, iako to zakonski nije moguće, a prodavci su spremni da naprave kombinaciju po kojoj bi mogli prodati grobno mesto po cenama od nekoliko pa do 40 hiljada evra.
Grobovi se ne prodaju, već trajno ustupaju
Kažemo da se grobna mesta prodaju, ali to tehnički nije moguće u Hrvatskoj jer se zapravo nalaze na zemljištu koje je u vlasništvu jedinica lokalne ili područne (regionalne) samouprave. Zato se trajno ustupaju, odnosno kupovinom grobnog mesta ne postajete vlasnik zemljišne parcele, već samo stičete pravo ukopa i raspolaganja grobnim mestom. Slično je u Sloveniji i u Srbiji.
To pravo vam omogućava da donosite odluku ko će biti pokopan na tom mestu, a nakon vaše smrti korišćenje grobnog mesta stiču vaši naslednici.
Je li moguće unapred zakupiti grobno mesto za sopstveni grob, recimo 10 ili 20 godina pre smrti? U Mariboru je to moguće na starom gradskom groblju na Pobrežju, koje se više ne širi i samo se zapušteni grobovi iznajmljuju novim korisnicima. Na novijem groblju na Dobravi, međutim, nove grobnice se ne iznajmljuju unapred.
Grobarska naknada
Kako to obično biva, uz prava dolaze i određene obaveze. Tako ste dužni da redovno održavate grob i plaćate grobnu naknadu (od 30-tridesetak evra godišnje u Zagrebu) za njegovo uređenje. U Ljubljani je naknada 38 evra godišnje, a u Mariboru 28 evra. U oba slučaja reč je o osnovnoj ceni koja se povećava s veličinom groba. Najveći iznos iz cenovnika je grobna naknada za grobnicu s više od četiri prostorije za 228,01 evroa godišnje. Najjeftiniji su grobovi za dečje grobove i za kremacijske grobove; na ljubljanskim Žalama su 22,8 evra.
Ako ne ispunjavate svoje finansijske obaveze, nakon deset godina ga javna uprava u Hrvatskoj može dati nekom drugom na korišćenje. U Ljubljani se ugovor o zakupu sklapa na neodređeno vreme, a raskida se ako ni nakon prethodne opomene nije plaćena najamnina za prethodnu godinu ili ako zakupac ne održava grob u skladu s grobljanskim redom i odredbama ugovora o najmu. U Mariboru se grobno mesto oduzima ako se obaveze iz ugovora ne plate tri godine.
Jeste li se ikada zapitali šta se događa s oduzetom ili napuštenom grobnicom? “Grobna mesta za koja je pokrenut postupak oduzimanja javno se oglašavaju, a ujedno se na njih postavljaju ploče – obaveštenja o pokretanju postupka oduzimanja. U slučaju izostanka odgovora, upravnik će nakon sprovedenih postupaka raspoložive grobnice ponuditi novim zakupcima u skladu sa uredbom”, pojašnjavaju u Pogrebnom preduzeću Maribor. Dodali su da ranije ukopani pokojnici uglavnom ostaju na grobnom mestu nakon što se ono prenese novim zakupcima.
Logistika košta
Čak i ako ste srećnik koji ima rešeno pitanje grobnog mesta, i dalje vas čekaju nezanemarivi troškovi jer morate da platite komunalne troškove i opremu za samu sahranu. Tu cene opet debelo variraju, u zavisnosti od mogućnosti i želja ožalošćenih.
Što se opreme tiče, cene sanduka kreću se od tristotinak evra pa do 4-5 hiljada za raskošnije kovčege, pogrebni venci u cvećarama su otprilike od 20 do 200 evra, muzika, u zavisnosti od toga uzimate li solo trubu, limeni orkestar ili klapu, stoji od 70 do 200 evra u proseku, cena čitulje u novinama može ići od 50 do više od hiljadu evra, usluge sveštenika se kreću od sedamdesetak evra naviše.
Cenovnik komunalnih usluga preduzeća gradskog groblja zaprepašćujuće je dugačak, a dok ga čitate, mešaju se čuđenje i ljutnja s tugom i gorčinom.
Naplaćuje se apsolutno sve, od grobnica i njihovog uređenja, do sitnica koje vam nikad ne bi pale na pamet, a nisu zanemariva stavka. Na primer, graviranje verskih simbola na nadgrobni spomenik u njihovoj radionici košta 35 evra, još toliko koštaće vas i stavljanje slike, a ako želite da pozlatite te ugravirane znakove, platićete još 14 i kusur evra, piše u cenovniku Gradskog groblja Zagreb.
Najskuplje vaze i fenjeri koštaju debelo preko sto evra, aranžiranje kovčega, šta god to bilo, 25 evra, i njegova priprema za sahranu još deset evra.
Odeća za pokojnika košta 66 evra, oblačenje pokojnika cene 75 evra, a njegovo prenošenje po spratu, bez lifta, skoro 11 evra.
Ima tu još svega, otkopavanje i zatrpavanje groba, oblikovanja humke… a onda dođete do stavki poput dečjih kovčega i zapne vam knedla u grlu, naročito ako ste roditelj. Nečija najveća patnja je nekome samo biznis, tako to ide.
Kremiranje nešto povoljnije
Ne čudi zašto se sve više ljudi odlučuje za kremiranje kao nešto povoljniju opciju, ali i tu će vas dobrano odrati.
Prvo valja istaći da se krematorijumi u Hrvatskoj nalaze samo u Zagrebu i Osijeku, u Sloveniji u Ljubljani i Mariboru. U njima se telo pokojnika spaljuje na temperaturi od 800 do 1.000 stepeni Celzijusa, a za razliku od američkih filmova, u Hrvatskoj nije zakonski dozvoljeno slobodno raspolaganje pepelom. Za to morate zatražiti posebnu dozvolu, inače se urna ukopava negde na groblju ili se pepeo može rasuti na za to posebno predviđenim mestima. Slično je i u Sloveniji, gde najjeftinija sahrana s posipanjem pepela košta od 400 do 940 evra u zavisnosti od lokacije. Kad se pepeo rasprši, naravno, rodbina izbegava plaćanje najamnine groba, budući da pokojnik nema grob.
U Zagrebu kremiranje košta 150 evra, najjeftinija plastična urna košta ispod 10 evra, dok se cene onih skupljih penju na više od sto evra. Grobna mesta za ugradnju kasete s urnom se na Mirogoju kreću od 600 do 1.700 evra, a u tom rasponu se kreću i cene samih kaseta. Uz to ide još ceo niz manjih troškova poput kontrolnog pregleda pokojnika pre kremiranja, prenošenja urne itd. Osnovni ispraćaj s urnom u Sloveniji košta od 420 do 1.000 evra.
Šta s onima čije je kraljevstvo nebesko?
Onima koji sebi ne mogu da priušte troškove sahrane, prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, omogućeno je podmirenje osnovnih troškova, poput cene sanduka, pogrebnog znaka i ukopa u zemljani grob koji je smešten na posebnim parcelama gradskih groblja.
Kako se prosečna cena pogreba za većinu građana u Hrvatskoj kreće u iznosu od nekoliko prosečnih mesečnih plata, dosta njih se odlučuje za članstvo u Posmrtnoj pripomoći. Time osoba koja je član tog udruženja oslobađa članove svoje porodice plaćanja pogrebnih troškova i organizacije sahrane, a cena članarine se kreće između pet i sedam evra mesečno.
Da sumiramo, smrt je ozbiljan biznis, a sudeći po demografskoj slici, samo će dodatno cvetati. Trošak sahrane, naročito ako je smrt iznenadna, može ozbiljno poljuljati veliku većinu kućnih budžeta, što stavlja dodatnu so na emocionalne rane ožalošćenih. Što se pokojnika tiče, njemu je svejedno, pa ako iza sebe ne ostavlja prevelike snobove ili je za života mislio na njih uplaćujući sredstva za svoj odlazak, cena pogreba ne mora biti stavka po kojoj će ga pamtiti.
