Putovanje u čarobni svet prevara i optičkih iluzija ostvarilo je neverovatan poslovni uspeh: Muzej iluzija raste, 43 lokacije širom sveta, milionski prihodi i dalja ekspanzija na 100 lokacija do 2026. Ne, to nije iluzija, to su planovi.
Pobegnite u svet iluzija. Zašto da ne? Tempo života je takav da malo drugačiji pogled na svet donosi odmor od svih obaveza. Za snalažljive donosi i poslovnu ideju – a kako prodati iluziju. Napravite Muzej iluzija (i franšizu iz toga).
To su učinili suosnivači Tomislav Pamuković i Roko Živković, koji su inspiraciju za Muzej iluzija dobili gledajući seriju "BrainGames", nagrađenu Emmyjem, na National Geographicu. Serija nas vodi na fascinantno putovanje kroz mozgalice, iluzije i tajne ljudskog uma.
Opširnije
Vodič za alternativne investicije: satovi, torbice, vino, automobili...
Nakon niza godina procvata, tržište elitnih kolekcionarskih predmeta nailazi na prepreke.
27.05.2023
Četbot koji voli zadatke
Programi koji izgledaju kao da rešavaju komplikovane probleme iz stvarnog života na mreži zadivili su prve korisnike, uprkos očiglednim ograničenjima.
04.06.2023
Kako investirati preko stranih low-cost brokera
Proverili smo koji strani low-cost brokeri pružaju usluge investitorima u Adria regionu.
02.06.2023
Bajke iz kripto-zime
Zaista, nakon debija ChatGPT-ja u novembru, vrednost kripto-tokena koji imaju neku vezu sa AI tehnologijom (veza nije uvek jasna) porasla je.
26.05.2023
To je suosnivače podstaklo da zaplove u preduzetničke vode i ostvare jedan od najneočekivanijih poslovnih uspeha. A i želja Živkovića, koji je za Bloomberg Adriju objasnio da je tada tražio izlaz iz sveta marketinških agencija u kojima je radio po 12 sati, a ovo mu se učinilo kao izuzetno dobra ideja.
Prvi muzej, onaj zagrebački u Ilici, "eksplodirao je odmah prvi dan", s ponosom se priseća 2015. godine Živković. Taj preduzetnički poduhvat je u poslednjih osam godina izrastao u najveći lanac privatnih muzeja na svetu. Trenutno može da se pohvali s 43 lokacije u 25 država sveta, od Zagreba, preko Njujorka i Dubaija, do Milana i Pariza, i tu s ekspanzijom ne planira da stane.
Koliki su prihodi cele mreže, nisu želeli da nam otkriju. To je, kažu, poslovna tajna. Prihodi od Metamorfoze, koja stoji iza širenja, javno su dostupni, i za 2022. iznose 5,93 miliona evra, "pod njih se svrstavaju tantijeme svih franšiznih muzeja. Naravno, prihodi cele mreže su znatno veći", prokomentarisao je Teo Širola, direktor Metamorfoze.
Besplatni marketing
Ovo nije tipičan muzej u kojem su okačene slike ili izloženi kipovi. Ovde možete da doživite svet okrenut doslovno naglavačke. Možete da hodate po plafonu, istražujete lavirinte koji vode u beskraj...
"Hteli smo da većina naših soba bude zanimljiva za fotografisanje. Stavljeni su i heštegovi kako bi se to odmah delilo. U stvari, računali smo na besplatni marketing. Zato smo koncept okrenuli prema Facebooku i Instagramu. Shvatili smo da društvene mreže donose jako puno i u marketinškom i u finansijskom delu i to smo hteli da iskoristimo", kazao je Živković prisećajući se početaka.
Od ideje do realizacije prošle su dve godine. „Kad se gradio prvi zagrebački muzej, naručivali smo eksponate sa svih strana sveta. Tada smo Tomislav (op. a. Pamuković) i ja imali mejl predmetnog naziva „A gle ovo“ i tamo su bile hiljade stvari koje smo pokušavali da naručimo, da dođemo do njih i složimo nekakav koncept koji bi bio zanimljiv.
Početak priče o franšizama
Jednostavno su, objašnjava Živković, ljudi počeli da dolaze i govore: "Ovo je odlično, počeo sam da dobijam mejlove, ja bih to radio u svom gradu". I tako je krenula franšizna priča ovog muzeja. Prvo Zadar, potom Beč, Beograd pa Njujork, koji im je otvorio američka vrata. Ali taman tad su počeli da sarađuju s Jonathanom Cooperom, ulagačkim virtuozom, koji je muzej lansirao na Bliski istok - Oman, Dubai, Katar... "Od dve-tri lokacije priča je počela da se širi i u iduće dve godine praktično se otvara po jedan muzej mesečno, dakle u dve godine, negde oko 24-25 muzeja. Sve je išlo na brzinu, i to s timom od sedam ljudi", objašnjava nam Živković.
Danas taj tim broji 50 plus zaposlenih i okupljeni su pod nazivom Metamorfoza, iz kancelarije u Radničkoj cesti u Zagrebu upravljaju svim franšizama po svetu. Otvaraju i kancelariju u Atlanti, ali sedište ostaje u Hrvatskoj. Direktora Širolu smo pitali koliko košta jedna franšiza. Nije svugde ista cena, ona zavisi od lokacije i potencijala. Franšiza se plaća jednokratno između 50 i 100 hiljada evra, a nakon toga se plaćaju tantijeme, 15 odsto prihoda od karata i pet odsto prihoda od prodaje robe.
Za tu cenu dobijete sve, od vođenja kroz odabir lokacije, pregovora, potpisivanja ugovora, opremanja prostora, veb-stranice, obuke zaposlenih, marketinga i svega ostalog.
Franšizno je 40 lokacija, a dve novootvorene lokacije predstavljaju zaokret u njihovom poslovanju. Krajem 2022. godine u Šarlotu u Severnoj Karolini otvorili su prvi vlastiti muzej kojim direktno upravlja zagrebački tim, a krajem aprila otvoren je i muzej u Mineapolisu. Do kraja maja otvoriće muzej u Atlanti, dakle treći u SAD pod njihovom upravljačkom palicom.
Naravno, teži je to put, ali donosi veće prihode. Ovo je drugačija ekspanzija, objašnjava Širola, do sada je veći deo posla bio na franšizeru, ali i veći deo nagrade. "Sada mi upravljamo svime, pa naravno, očekujemo i veće prihode."
Od 2021. uzlet im je postao mnogo lakši jer tada u njihovu vlasničku strukturu ulazi Invera Equity Partners, društvo za upravljanje privatnim equity fondovima registrovano u Holandiji, koje je preuzelo 65-odstotno vlasništvo i dokapitalizovalo kompaniju sa tri miliona evra.
Živković i Pamuković se tada povlače na savetodavne uloge, ali i dalje su vlasnici zagrebačke Iluzije i još ponekih po svetu.
Problemi, problemi
A sada ide onaj verovali ili ne deo. Iako seju uspeh po celom svetu, imaju problema u svojoj državi, koja ih ne priznaje kao muzej. Ako pogledate u registar muzeja koji vodi Muzejski dokumentacijski centar, unutra nećete pronaći Muzej iluzija. Ne ispunjavaju hrvatske zahteve da bi i zvanično nosili taj naziv. A kako naziv muzej nije zaštićeno, svako može da ga upotrebi.
Malo je reći da Živkovića takva situacija ljuti. Svugde u Evropi je to rešeno, to su kulturne atrakcije. "Mi smo jedini u Evropi koji plaćaju 25 odsto ulaznog PDV-a na ulaznice, što isto nema nigde u Evropi, čak ni Srbija to nema", objašnjava.
Kucali su po vratima, odgovora nije bilo. „Nama je svuda proizvod registrovan kao Muzej iluzija i mnogo novca trošimo na samu zaštitu prava i žiga, a u Hrvatskoj imamo tako blesavu situaciju u kojoj nema pomaka. Nas četiri-pet privatnih muzeja smo jednostavno premali da nekome bude stalo da se to promeni.“
Nedavno se menjao zakon, ali opet u njega nisu upali. "Kad je izašao novi zakon, mi svi srećni jer smo mislili da su nam ukinuli PDV. Zovem Poresku, kažu: 'A ne, ne, to za vas ne važi.' I šta da radimo, ustavne tužbe da dižem", kroz smeh objašnjava Živković.
Premali a najposećeniji muzej u gradu Zagrebu. Godišnje im u zagrebački muzej dođe više od 100.000 posetilaca. Na Noć muzeja se ulazi u muzeje besplatno. One iz registra. "Tu noć smo u crnoj rupi", objašnjava Živković. "Novce, tj. podsticaje ne možemo da dobijemo, a ako naplaćujemo karte, onda dobijemo nebrojeno loših komentara po društvenim mrežama."
Bili su pioniri u tzv. edutainment branši zasnovanoj na obrazovanju i zabavi.
Metamorfozini planovi su veliki, do kraja 2026. planiraju da stvore mrežu od 100 Muzeja iluzija i zaposle još stručnjaka. Pritom im je cilj ekspanzija celim svetom s naglaskom na Zapadnu Evropu i Severnu Ameriku, jer upravo iz SAD dolazi najveći deo prihoda.
Prevela Jelena Stjepanović.