Nakon objave da američki tehnološki div Google preuzima hrvatski Photomath, zanimalo nas je koja bi se još kompanija iz regiona mogla naći na njegovom radaru.
U sredu, 22. februara, odjeknula je vest da Google preuzima Photomath, startap Damira Sabola koji je podjednako suvereno osvajao korisnike i investitore. Edukativnom aplikacijom koja pomoću kamere na pametnom telefonu rešava matematičke zadatke čak i kada su pisani rukom, Photomath je u devet godina postojanja privukao oko 350 miliona korisnika i oko 40 miliona dolara stranih ulaganja koja su predvodili fondovi Menlo Ventures, GSV Ventures, Learn Capital, Cherubic Ventures i Goodwater Capital. Googleov šoping u Hrvatskoj nedavno su odobrili evropski regulatori.
"Dugi niz godina posvećeni smo području učenja i obrazovanja i ovo (op. a. preuzimanje Photomatha) nudi potencijalnu priliku da bolje odgovorimo na potrebe onih koji uče. Photomathova tehnologija će pomoći Googleu da učenicima i studentima pruži bolje iskustvo učenja matematike i u proširenju Googleove ponude pomoći korisnicima za rešavanje domaćih zadataka", poručili su predstavnici Googlea.
Koliko se tehnološki velikan istrošio, ne zna se, a Photomath nam tada, po objavi inicijalne vesti, osim šture potvrde da čekaju odobrenje regulatora, ništa nije otkrio. Pokušavali smo ispitati šta se događalo iza kulisa, ko je kome pristupio, koliko su trajali pregovori, ali te informacije će zasigurno isplivati kad se preuzimanje okonča. Nagađa se da je to najveća prodaja dosad ostvarena u Hrvatskoj. Naravno da je to probudilo apetite i da je cela poslovna scena spremna za još takvih vesti.
Ko bi još mogao da se nađe na radaru Googlea? U Hrvatskoj bi to, između ostalih, mogao biti i zasad vrlo mali startap Airt, koji voli da se podiči da njegova arhitektura neuronskih mreža omogućuje tačnije profilisanje i predviđanje ponašanja krajnjih korisnika od Googleove. "U odnosu na Google, naši rezultati su tačniji, ali bitnije je da to uspevamo koristeći stotinu do tri stotine puta manje parametara. Govorimo konkretno o količini podataka koji su potrebni za treniranje i izradu predviđanja. To se prevodi u količinu računarskih resursa koji su potrebni za to treniranje, odnosno niži ukupni trošak", istakla je nedavno Hajdi Ćenan, direktorka i suosnivač tog startapa, za Bloomberg Adria TV. Naravno, tu je i Microblink, koji pomoću kamere na mobilnim uređajima i veštačke inteligencije sliku dokumenta i tekst pročitan sa slike pretvara u računarski (matematički) zapis i iz kojeg je kao "spin-off" projekat nastao Photomath, pa imaju neke slične početne postavke koje su se očigledno dopale Googleu.
Google kupuje kompanije iz tri razloga: kako bi poboljšao svoja tehnološka rešenja, proširio mrežu korisnika u nišnim područjima, gde su slabi, kao i da bi pridobio kompanijske talente, naveo je za Bloomberg Adriju Borys Musielak, upravljački partner američkog fonda rizičnog kapitala SMOK Ventures, koji ulaže u softverske i gejming startapove u srednjoj i istočnoj Evropi. Po pravilu je reč o tehnologiji koju bi Google morao razvijati sam, ali akvizicijom startapa mogu preskočiti taj razvojni ciklus, nadovezao se Jure Mikuž, vodeći partner South Ventures Capitala koji ulaže u tehnološke kompanije u jugoistočnoj Evropi.
A da li je Google zainteresovan za kupovinu nekog slovenačkog startapa? Iz te kompanije su odgovorili da "o tome nemaju informacija koje mogu da podele". Da bi startap bio zanimljiv Googleu, morao bi da prikupi značajnu količinu kapitala i da bude duboko u fazi prodora na tržište, rekao je Mikuž. "Google je izrazito selektivan u akvizicijama i praktično nikada ne posluje s kompanijama koje nemaju veće operacije i sedište u SAD. Osim toga, po pravilu se odlučuju samo za ulaganja koja za Google predstavljaju tehnološki iskorak", objašnjava Musielak, dodajući da to znači da se ne odlučuju na kupovinu neproverenih rešenja.
U skladu s tim kriterijumima, Musielak je izdvojio tri slovenačka kandidata za koje bi Google teoretski mogao biti zainteresovan. Prvi je HYCU, koji nudi usluge kibernetičke zaštite podataka pomoću distribuiranog skladišta u klaudu, ali, dodaje, pitanje je da li bi se on uklopio u Googleovu strategiju rasta i razvoja. Prema njegovoj proceni, u sledećih nekoliko godina, dovoljno da mu upadnu u oči, mogli bi narasti i bunny.net, brzorastuća mrežna platforma za isporuku sadržaja, kao i Genialis, koji razvija platformu utemeljenu na nauci o podacima namenjenu proizvođačima lekova.
Google ni na upite iz Srbije jesu li bacili oko na neku kompaniju na našem tržištu nije ponudio odgovor. Međutim, članovi ovdašnje IT zajednice bili su rečitiji. Neki su uvereni da će mnoge firme koje sada razvijaju biznis postati deo Googleovog portfolija, a neki pak tvrde da srpsko tržište još nije dovoljno razvijeno te da su kompanije koje bi eventualno Googleu zapele za oko već prodate, poput 3Laterala ili Framea. "Da sam na Googleovom mestu, motrio bih na Sounder", rekao je partner u beogradskom ICT Hubu Kosta Andrić, upućujući na startap osnovan 2019. godine, čijim se tehnološkim rešenjima koriste kreatori audio-formata za zaštitu brenda, prikupljanje različitih podataka o sadržaju i usmereno oglašavanje. Komentarišući kupovinu Photomatha, Andrić je istakao da je to važna stvar za ceo region i ocenio da su Google privukli naprednom tehnologijom i zavidnim brojem korisnika. Nominaciju za "Google kandidata" dobio je i srpski startap Publitio, koji razvija platformu u klaudu gde korisnici mogu čuvati i uređivati fotografije i video-sadržaje sa svojih internet stranica i mobilnih aplikacija.
Ostaje nada da će, kao što se naveliko komentarisalo po objavi vesti o akviziciji Photomata, Google zaista slediti i drugi ulagači i snažnije podržati tržište startapova Adria regiona, koje je u poslednjih desetak godina postavilo čvrste temelje. Sve veće interesovanje stranih ulagača i procvat VC fondova na domaćem terenu to samo potvrđuje, a dokaz je i to što su ribice u malom Adria jezeru postale dobar mamac za teškaše poput Googlea.
- U saradnji s Anom Ristović i Klemenom Balančem.
Tekst prevela Jelena Stjepanović.