Dakle, dobili ste posao. Šta sad?

Pri ulasku na tržište rada normalno je osećati nervozu, uzbuđenje i pritisak. "Početak na prvom poslu izazvaće nelagodu, čak i ako je okruženje idealno", kaže Aileen Dresner, savetnica za karijeru i trener za razvoj rukovodećeg kadra iz Njujorka. Prelazak sa fakulteta, gde ste naučili kako da uspete u specifičnom sistemu i dospete na vrh, u poslovni svet, gde ste ponovo na nuli, može biti pravi šok. 

 

Međutim, nelagoda ne znači nužno da patite od sindroma uljeza (psihološka pojava u kojoj osoba ima osećaj da nije dovoljno sposobna uprkos stvarnim uspesima i strahuje da će drugi otkriti da je varalica ili uljez; prim. prev.), to često samo znači da radite nešto novo. Ključ je u tome da prihvatite mentalni sklop početnika i iskoristite njegove suštinske prednosti. "Postoji ta zabluda: ’Moram odmah da se dokažem i brzo pokažem svoju vrednost.’ Međutim, ljudi imaju razumevanja. Ne očekuju da znate sve", kaže Sean Twersky, viši potpredsednik za operacije u kompaniji za tehnologiju u domenu pravnih usluga Steno, koji je vodio i bio mentor brojnim početnicima i ljudima na početku karijere. "Ovo je vaša prilika da zaista upijate znanje kao sunđer." 

Iako će generacija koja će diplomirati u 2026. to učiniti u trenutku kada stalno zaposlenje deluje izuzetno neizvesno, a veštačka inteligencija (AI) kao da iz korena menja samu prirodu posla, stručnjaci kažu da se strategije za uspeh na početnim pozicijama uglavnom nisu menjale. Evo njihovih najboljih saveta za one koji tek počinju. 

Fokusirajte se na ono što možete da kontrolišete 

Od novozaposlenih se ne očekuje da budu eksperti u datoj oblasti, zato usmerite energiju na kvalitete koji ne zavise od stručnosti: profesionalnost i marljivost. Dolazite na vreme. Vodite beleške na sastancima. Ispunite zadatak u dogovorenom roku. Nemojte da previđate "dosadne stvari", kaže Dresner, jer one imaju ogroman značaj u tome kako vas doživljavaju na radnom mestu. 

Vikki Pachera, koja vodi firmu za pronalaženje rukovodećeg kadra, a prethodno je radila u kompanijama Apple Inc. i Hewlett-Packard, savetuje da se prvo proceni atmosfera. Obratite pažnju na sve detalje, od "površnih stvari, poput toga kako su ljudi obučeni, do toga kakvi su međusobni odnosi, jer su mnoge organizacije prožete neformalnim političkim igrama", kaže ona. 

Obraćanje pažnje na sitnice može imati veliki uticaj, naročito kada pokušavate da shvatite na koji način ljudi vole da komuniciraju. Joseph Fuller, profesor na Poslovnoj školi Harvarda, priseća se slučaja sa svog prethodnog posla poslovnog savetnika, kada prezentacije u PowerPointu jednog mlađeg partnera nisu nailazile na dobar prijem kod klijenta. Partner je shvatio da klijent više voli dopise, pa je preoblikovao sadržaj i video da to funkcioniše. Alexander Wah, koji se zaposlio u banci nakon što je diplomirao 2019. godine, došao je do sličnog zaključka na svom prvom poslu. Zato je napravio vodič o tome kakve formate svaki od njegovih nadređenih pojedinačno preferira. "Svaki put kada bih nekome od njih nešto slao, proverio bih to u svojim beleškama", kaže Wah, sada osnivač i direktor investicija kompanije Prince Capital, koji nadgleda stažiste i savetuje zaposlene na početku karijere. 

"Naučite da budete neko ko izuzetno brzo uči", dodaje Twersky. Sposobnost brzog prilagođavanja je velika prednost u vreme kada se poslovno okruženje ubrzano menja. Pre deset godina, savet je glasio da treba da "naučite da programirate, a sada svi ovi AI alati mogu to delom da urade umesto vas", kaže on. "Niko ne zna šta nas čeka. Niko ne zna šta donosi budućnost. Najvažnija stvar koju možete da uradite jeste da budete korisni, a da biste to postigli, morate biti sposobni da usvojite i naučite nešto brzo." 

Baš kao što su milenijalci doneli intuitivno poznavanje društvenih mreža, sada postoji generacija studenata kojima je rad sa veštačkom inteligencijom gotovo prirodna stvar, kaže Wah. Ovladavanje najnovijim tehnikama za što efikasniji rad može vam pomoći da se istaknete, pa čak i da se zateknete u situaciji da podučavate one koji su na višim pozicijama od vas. 

Negujte sve vrste poslovnih odnosa 

Jedan savet za snalaženje na novom poslu može delovati očigledno: steknite prijatelje. Ljudi kojima možete da se poverite ne samo da čine posao prijatnijim, već su i važni saveznici. Sa bliskim kolegama možete da prodiskutujete svoje ideje, a od njih možete dobiti i informacije koje su inače van vašeg domašaja, poput šuškanja o predstojećim otkazima, kaže Pachera, stručnjak za pronalaženje rukovodećeg kadra. 

Prijatelji na poslu ne moraju biti isključivo vaše kolege na istim pozicijama. Twersky kaže da su mu najdragoceniji odnosi sa kolegama koji su bili stepenicu više od njega. "Oni su to već videli, prošli i donedavno su bili u vašoj koži", i mogu vam ukazati na potencijalne zamke koje treba da izbegnete. Kako se njihova mreža kontakata godinama širi, širi se i vaša. Skoro svaki posao je dobio tako što bi ga preporučio neko ko je s njim ranije radio. 

Slično tome, Dresner je doživela prekretnicu u svojim dvadesetim godinama kada je pronašla svoj uzor - pet godina stariju ženu sa kojom je radila i na koju je mogla da se ugleda. "Videla sam kako radi, kako se ponaša, videla sam kakav život vodi i to sam želela i ja." Kao da joj je ta koleginica pokazivala put kojim treba ići. 

Dobro je imati i klasične mentore koji vam mogu pomoći da dobro promislite o svojim odlukama. Kada ste sa nekim na istoj talasnoj dužini, iskoristite priliku - ostanite u kontaktu i potrudite se da se sastajete, kaže Jose Salinas, izvršni direktor u kompaniji Citigroup Inc., koji vodi jedan od njihovih programa za razvoj karijere u početnoj fazi. Pored traženja mentora unutar svoje kompanije i struke, on takođe predlaže da pronađete mentore van njih. Kada je razmišljao o preseljenju u inostranstvo zbog posla, Salinas je neke od najdragocenijih saveta dobio od svog bivšeg profesora sa poslovnih studija, ali i od svog oca, lekara. "Neko ko ne radi u vašoj industriji sagledaće izazov pred kojim ste iz potpuno drugačijeg ugla", kaže on. 

Bez obzira na to koju vrstu poslovnih veza pokušavate da uspostavite, početak karijere je pravi trenutak da počnete da negujete odnose, kaže Twersky. "To je kao kamata. S vremenom se samo uvećava, a na početku karijere vreme je pred vama." 

Beležite svoje svakodnevne uspehe 

Kao dete, Twersky je posmatrao oca kako na kraju svakog radnog dana vadi dnevnik i zapisuje stvari koje je obavio. Seća se da je pitao oca, koji je bio računovođa, zašto to tako revnosno radi. "Da bih pamtio", odgovorio mu je. 

Decenijama kasnije, Twersky redovno, jednom nedeljno, beleži ciljeve i napredak koji je ostvario tokom karijere koja je obuhvatala konsalting i startapove poput Instacarta, sve do svoje sadašnje rukovodeće uloge. Taj spisak mu je bio koristan kada je tražio povišice i unapređenja, kao i kada se prijavljivao za nove pozicije. 

Nađite metod koji vam najviše odgovara, bilo da je to beleženje u svesku ili diktiranje putem aplikacije. Pachera podstiče diplomce da budu detaljni u tome - što više detalja, to bolje. Isticanje opipljivih rezultata poput, na primer, smanjenja troškova proizvoda za 10 odsto tokom pregovora ili samostalne izrade projekcije budžeta, korisno je i za vaše pamćenje i kao nešto na šta se možete pozvati u intervjuima za posao. "To vas uči da razmišljate kroz prizmu dostignuća", kaže ona. 

Ne zaboravite da beležite male pobede uporedo sa velikim i nemojte ih umanjivati, kaže Dresner; to mogu biti sasvim obične stvari, poput načina na koji ste se ponašali na sastanku ili kako ste odgovorili na teško pitanje. Taj trag empirijskih dokaza gradi samopouzdanje i može biti putokaz kada se nađete u nepoznatoj situaciji ili osetite sumnju. Konačno, to je podsetnik, kaže ona. "To je osoba kakva želim da budem."