Američki pogranični gradovi kojima nedostaje Kanada

Kanadski bojkot svega američkog naneo je opipljivu štetu Sjedinjenim Američkim Državama. U odnosu na prošlu godinu, znatno je manje avionskih karata rezervisano za letove iz Kanade do njenog južnog suseda, a u najnovijem izveštaju Federalnih rezervi SAD (Fed) o stanju američke privrede primećuje se sveprisutan pad potrošnje kada je reč o Kanađanima. 

Međutim, nijedno mesto u SAD nije toliko pogođeno kao što su pogranični gradovi u saveznoj državi Vašington, gde lokalna privreda gotovo potpuno zavisi od druge strane. "Ne možemo preživeti bez Kanade. Jednostavno ne možemo", rekla je Ali Hayton, vlasnica glavne prodavnice prehrambenih proizvoda u Point Robertsu u Vašingtonu, na okruglom stolu o krizi održanom 24. aprila.

Point Roberts, udaljen oko 30 kilometra južno od Vankuvera, nalazi se u južnom delu poluostrva koje preseca 49. paralela, odvajajući ga od ostatka kontinentalnog dela SAD (to mesto pripalo je SAD Oregonskim sporazumom iz 1846. godine, kojim je granica između SAD i Kanade, tadašnje britanske kolonije, povučena duž 49. paralele severne geografske širine, prim. prev.). Ako nemate čamac ili avion, jedini način da uđete ili izađete jeste preko Kanade. Mnoge firme u Point Robertsu u vlasništvu su osoba sa dvojnim, američko-kanadskim, državljanstvom i gotovo isključivo opslužuju ljude koji dolaze iz gusto naseljenih prigradskih naselja Vankuvera.

Kanađani sada izbegavaju da dolaze, što je grad gurnulo u ekonomsku depresiju. Prodaja u radnji Haytonove pala je za 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, zbog čega je morala da smanji broj porudžbina i snizi devizni kurs u prodavnici kako bi ponovo privukla strance. Kaže da brine da to neće biti dovoljno da zadrži svojih 17 zaposlenih, napominjući da 80 odsto prometa radnje otpada na Kanađane, koji posećuju grad tokom letnjih meseci. 

Kada neka roba ne može da se isporuči u Kanadu, žitelji kanadske pokrajine Britanska Kolumbija mogu da naruče da se ona isporuči u radnje za preuzimanje paketa blizu granice, a zatim da dođu kolima i preuzmu je. U Point Robertsu, iako ima manje od 1.300 stanovnika, postoji nekoliko takvih uslužnih mesta upravo zato što je tako blizu Vankuvera. Sada je jedno od njih već zatvoreno, pošto mu je promet u martu opao za 75 odsto u odnosu na isti period prošle godine, usled odgovora Kanađana na planove predsednika Donalda Trumpa u vezi s njihovom zemljom.

'Deca iste majke'

Situacija je gora nego kada je granica bila zatvorena tokom kovida 19, tvrde mnogi meštani, jer ovog puta nema državnih zajmova, a meštani mogu slobodno da troše svoje dolare drugde. Tamra Hansen, dvojna državljanka poreklom iz Kelouna u Britanskoj Kolumbiji, kaže da je budućnost dva restorana koja vodi u Point Robertsu ugrožena. 

"To vam je kao rudarski grad", kaže ona. "A šta se dešava s tim gradom kada se rudnik zatvori?" 

Još jedna atrakcija Point Robertsa, Muzej gumenih patkica, seli se odmah preko granice, u grad Savasen. Tome je doprineo pad turizma, kao i činjenica da većina gumenih patkica koje se prodaju u suvenirnici stiže iz Kine. Zbog toga bi na njih morale da se primene američke carine, što bi, prema rečima suvlasnika Neila Kinga, više nego utrostručilo njihovu cenu. 

Oko 20 kilometara istočno, u Blejnu, u saveznoj državi Vašington, nalazi se Luk mira, građevinska struktura visoka 20,5 metara sa gvozdenom kapijom koja simbolično označava treći najprometniji granični prelaz između SAD i Kanade. Na njemu piše: "Deca iste majke. Braća koja zajedno žive u slozi. Neka se ova kapija nikada ne zatvori." Kapija jeste otvorena, ali je saobraćaj iz Kanade ka jugu u prve dve nedelje aprila opao za 52 odsto u odnosu na prethodnu godinu. 

Na tom prelazu saobraćaj je opao u većoj meri nego na prelazima s velikim brojem putnika i jakim trgovinskim vezama koji povezuju delove Ontarija sa saveznim državama Mičigen i Njujork. Putovanja na zapadnoj obali "više su stvar ličnog izbora", napisala je u imejlu Laurie Trautman, direktorka Instituta za istraživanje granične politike, tink-tenk centra na Univerzitetu Zapadni Vašington. "Iz tog razloga, naš region je mnogo podložniji 'graničnom šoku' kakav smo videli tokom pandemije kovida, i sada sa tenzijama u odnosima Kanade i SAD." 

Dok lokalne firme propadaju, gradonačelnica Blejna Mary Lou Steward kaže da bi zbog pada prihoda od poreza na promet, kojim se puni budžet grada, moglo doći do privremenog otpuštanja dela zaposlenih u opštini. Jedan od gradskih odbornika već je otpušten s posla u prodavnici za preuzimanje paketa, dodaje ona. 

Ozlojeđeni i ponosni Kanađani bojkotovali su SAD nakon što je Trump više puta ponovio da bi njihova zemlja trebalo da postane američka država i pretio da će upotrebiti "ekonomsku silu" kako bi to ostvario, u okviru svoje kampanje uvođenja carina. Velika fabrika automobila u Ontariju smanjila je broj radnika početkom maja, što je podstaklo bojazni da bi širom Kanade moglo doći do gubitka radnih mesta. 

Potrošački bojkot

Premijer Britanske Kolumbije David Eby otvoreno je ohrabrivao Kanađane da otkažu putovanja u SAD, da kupuju domaće proizvode i svojim odsustvom pošalju jasnu poruku kako bi Amerikanci shvatili koliko su "besni", kako je rekao na konferenciji za novinare u martu. Tada je najavio predlog zakona kojim bi dobio ovlašćenje da naplaćuje takse kamionima koji prolaze kroz Kanadu na putu ka Aljasci. 

Dodatni faktori pogoršali su efekte bojkota. U martu je kanadski premijer Mark Carney ukinuo porez na ugljenik na proizvode i usluge široke potrošnje (porez koji se određuje na osnovu količine ugljen-dioksida ili drugih štetnih gasova koji su nastali tokom proizvodnje, transporta ili pakovanja proizvoda, prim. prev.) nakon što je savezna država Vašington povećala svoj. Kanađani zbog toga sada imaju još manje razloga da odlaze preko granice po jeftinije gorivo i da možda usput svrate u neke prodavnice. 

Dok potrošački bojkot pogađa pogranične gradove u državi Vašington, kanadske uzvratne carine na američku robu nanose štetu na širem planu, kaže Naomi Savin, portparolka američke senatorke Patty Murray. Ekonomija Vašingtona zavisi od trgovine, više od većine drugih saveznih država, s obzirom na to da 40 odsto radnih mesta u toj saveznoj državi ima veze sa međunarodnom trgovinom. Kao vodeći američki proizvođač jabuka, borovnica, hmelja, krušaka i trešanja, ova savezna država mogla bi da izgubi ključna izvozna tržišta u trgovinskim ratovima s partnerima kao što je Kanada, kaže Savin. 

Relativno mali broj Kanađana koji su nastavili da putuju na jug (neki zbog mlečnih proizvoda dostupnih u lancu prodavnica Edaleen u Blejnu, ili onih brenda Tillamook iz Oregona) osetili su posledice kanadskih carinski kontramera. "Dolazilo mi je nekoliko mušterija koji bi kupili namirnice za 200 dolara, a kad stignu do granice, kanadski carinik im kaže: O, potrošili ste 200 dolara, dugujete nam 50", kaže Hayton, vlasnica supermarketa, misleći na stopu carine od 25 odsto koju je Kanada uvela na određenu američku robu. "I onda se vraćaju i žele da vrate to što su kupili."

Neki posetioci koji bi možda i došli iz Kanade, sada to izbegavaju nakon vesti da američki graničari zadržavaju putnike zbog sitnica i pregledaju lične uređaje pošto je Trumpova administracija pooštrila kontrole. 

Gurdeep "Zeal" Bains, biznismen koji se preselio u Blejn pre šest godina, nakon što je 15 godina živeo u Sariju, u Britanskoj Kolumbiji, kaže da je njegova porodica postala žrtva narušenih odnosa. Njegova ćerka igra za košarkaški tim u Sariju, gde su im zbog vašingtonskih registarskih tablica meštani poručivali da se vrate u SAD. "Ljudi ne bi trebalo da se plaše da voze putevima ni u jednoj zemlji", kaže on. 

Kao znak dobre volje, Brian Calder, čija se porodica doselila u oblast Point Robertsa još devedesetih godina 19. veka, napravio je nalepnicu za branik s natpisom "Point Roberts, Vašington, podržava Kanadu!" kojih je, kako kaže, prodao 300. U februaru je Calder pisao Ebyu, premijeru Britanske Kolumbije, tražeći izuzeće od kanadskih uzvratnih mera. Ostrvo Kampobelo, kod istočne obale Kanade, već je izuzeto od tih carina jer slično zavisi od veza sa SAD (ostrvo je mostom spojeno sa američkom državom Mejn, gde ostrvljani odlaze da kupuju osnovne potrepštine, prim. prev.). Calder nikada nije dobio odgovor od Ebyja, a Ebyjev kabinet nije odgovorio ni na upit za komentar koji je uputio Bloomberg Businessweek. 

Mnogi stanovnici Point Robertsa kažu da imaju utisak da ih državni i okružni lideri zapostavljaju, a za njih kažu i da godinama nisu ulagali u tu zajednicu. Uprkos Trumpovim pričama o aneksiji Kanade, pojedini lokalni žitelji sa američke strane granice više bi voleli da se desi suprotno. "Mnogi ljudi kažu: 'Zašto jednostavno ne damo Point Roberts Kanadi?'" kaže Hayton. "Mislim da većina ljudi u Point Robertsu zaista oseća da smo u ovome prepušteni sami sebi." 

Trenutno nema komentara za vest. Ostavite prvi komentar...

Ostavi komentar